Narodno blagostanje

4 јуни 1932,

u Austriju dva eksperta da ponovo ispitaju njeno sta· nje. Jedan je Dr. Rost van Toningen, koji je imao zadaću da ispita finansijsko stanje zemlje, drugi je, poznati

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 357.

| učenik, koji.je trebao da-ispita stanje željeznica. Izveštaji , obojice eksperata su samo delimično objavljeni, i shuže | nam kao osnova za naš kratak prikaz austrijskih Hi švajcarski željeznički stručnjak Dr. Herold, Bremtanov i nansija. ::

(Sleduje nastavak.)

В. Бајкић

ПШЕНИЧНИ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛ ~ _ _

Пре. кратког времена објављен је споразум између Југославије и Француске о преференцијалу за југословенску пшеницу, споразум који је потписан 7. новембра 1931. године — дакле тачно пре 7 месеци. Дотични споразум је у . ствари један оквирни уговор; у њему су сауговорнице само манифестовале жељу да се у току од 3 наредне године покуша, и то сваке године засебно, да уговара споразум о преференцијалном третирању југословенске пшенице при увозу у Француску. Тај оквирни споразум је без икаквог практичног домашаја; по њему, а без допунског споразума, који би у ствари био супстанциелан, за 3 године ми не бисмо могли извести у Француску ни једног џака пшенице по преференцијалу. Због тога ми нисмо имали намеру да се опширније бавимо њиме, већ смо хтели да га нотифицирамо. Али је у међувремену изишао У „Грговинском Гласнику“ од 31. маја чланак под насловом „Преференцијал са франпуском“ у коме се глорифицира тај споразум, и његова садржина хипотетично допуњава и претставља врло поВољно по нас. У чланку се између осталог налази и ово место:

»„Додајући овоме преференцијалном споразуму и преференцијалне споразуме које смо склопили с Аустријом и Чехословачком и који смо на путу да утаначимо с НемачКом, можемо закључити да преференцијална политика, око које је било доста дискусије, није узалудно апсорбовала. велики део наших трговинско-политичких напора у прошлој години. Пре свега, насупрот очекивањима многих скептика, преференцијални споразуми су примљени од трећих држава, они су закључени и остварени“.

Пошто ми спадамад у преференцијалне скептике о преференцијалу, то су горњи редови или изрично или посредно упућени на нашу адресу. Тиме нам је стављено у дужност да капитулирамо или да се бранимо.

Не можемо капитулирати, јер сматрамо да имамо право. Аутор, који не стоји сигурно далеко од лица, која су се знојила у напорима за преференцијал, набраја четири преференцијала у корист југословенске пшенице, што му даје право да на крају чланка ускликне да ће систем преференцијала на тај начин „довести до повећања цена пшенице у аграрним земљама европског југо-истока и да може у њима осетно ублажити последице кризе“.

Урамунавање преференцијала с Немачком потсећа нас на оно црногорско „ми и Руси — 160 милиона“. Немачки преференцијал је песма будућности, како кажу Немци, он за сада не постоји и аутор нам неће замерити ако га за сада бацимо у воду. Остају још три преференцијала по његовом тврђењу. Један је са Чехословачком. Нама је међутим непознато да постоји ма какав преференцијал са Чехословачком; пре месец дана читали смо чак изјаву г. д-р Белина у „Кеуце есопопјаце et Ппапсјеге“, која излази у Београду, да је у свом тврђењу о преференцијалу с Чехословачком био у заблуди и да исти не постоји. Остају француски и аустриски.

| Да видимо како стоји с француским. У њему се каже

да ће сваке године у септембру и октобру француска“ влада утврђивати свој шшенични дефицит и десети. део од истог прогласити за југословенски контингент за преференцијал.

Преференцијал није утврђен: он се има утврђивати за сваку годину посебице и не сме износити више од: 30% постојеће француске царине на пшеницу, Писац чланка цени француски дефицит у гшеници Ha 150.000 вагона, по: чему ћемо имати право да увеземо у Француску 15.000 вагона уз царински попуст (преференцијал) од 53 динара (24 франка) — 30% од 80 франака, колико износи француска царина. o Значи у сваком случају да имамо да платимо царину од 60 франака односно 133 динара, а то је више но што кошта пшеница код нас. Али што је најглавније француска производња пшенице варира из године у годину, али има година у којима је она довољна за подмирење домаће потребе. Само у најгорим годинама може Француска да има потребу за увоз од 150.000 вагона пшенице —- што се догађа у неколико година. једанпут.

Свакако да је Француска најмање крива за то што њезин дефицит у пшеници не може да задовољи наше потребе из године у годину. -

Али је тако исто врло велико питање, колики ће-бити преференцијал. 53 динара је максимум. У уговору се каже да се преференцијал добива кад ·ce од цене на' светском тржишту одузме цена коју „југословенски извозници сматрају за уносну“. Који су то југословенски извозници који ће утврдити цену Koja је уноснаг У осталом, тако исто Француска има право да контестира нашу калкулацију, а на тај начин може доћи дотле да преференцијал износи таман Толико, колико подвозни трошкови од Средње Европе до Француске.

Даље се у уговору каже да се за испоручену пшеницу има платити светска цена. Шта је светска цена 2 То је потпуно спорна категорија. Али најзад и кад би она постојала несумњиво, још увек постоји могућност да не извеземо НИ једног вагона пшенице по овом преференцијалу. Јер док се са наше стране одређује Привилеговано извозно друштво као извозник, дотле са француске стране не постоји никаква, организација која би била обавезна да купи нашу пшеницу. И тако се може догодити да У пркос гарантији светске цене не продамо ни једног вагона, ако ниједан приватан купац не буде вољан да ту цену плати. Јер на ту цену са стране Француске није нико обавезан. Најзад ни сам увоз не може се одвијати према нашим извозним потребама, већ се о томе мора постићи специјалан споразум између односних министарстава пољопривреде, по коме ће се утврдити „ритам“ извоза. То значи да извоз може почети у најбољем случају у новембру месецу и да се има ешелонирати на целу кампању. Нама је међутим према данашњем економском стању потребно да што пре уновчимо жетву. ·

Као што из овога свега видимо о преференцијалу са Француском не може бити говора. Нити је утврђена величина, нити висина преференцијала, нити орган који треба да купује од стране Француске, нити ритам. извоза и Те Д.