Narodno blagostanje
4, јуни 1932.
politike preneti na saveze i alijanse nije još jasno. U ostalom
sumnjičio se i Dr. Brining da paktira sa Italijom i Rusijom,
Nove međunarodne komplikacije mogu nastati novim izborima, za koje se može sa sigurnošću kazati da će doneti Hitleru konačnu pobedu. Zbog toga se već sada može postaviti pitanje, kako će se držati nacional-socijalisti kao vladajuća partija. Prerano je, da bi se moglo na ovo pitanje odgovoriti; u ostalom do toga ima |oš dosta vremena. Po našem mišljenju je sada glavna stvar, da Nemačka neće u Ženevi postavljati nove zahteve. Sa te strane možemio sa mnogo više mira posmatrati novu vladu.
Il. Opasnost građanskog rata и Nemačkoj
Unutrašnjo-politički došlo je do novih, originalnih perspektiva. Može se reći da, sa stanovišta parlamentarnih izbora, postoje tri grupe. Komunisti i socijal-demokrati; desničari, nemački nacionalisti i neke male partije i nacional-socijalisti i centrum. Nesumnjivo su poslednji bliži desnici, i može se uzeti, da čitav plan Hindenburgovih savetnika ide za tim, da se kod sledećih izbora formira front nacional-socijalista i svih desničarskih partija protiv socijal-demokrata i komunista. Socijal-demokrati bili su do sada majjača i najbolje organizovana partija. Njeni glavni protivnici bili su levo, naime komunisti Ali je pitanje, da li će komunisti ustati protiv socijal-demokrata, u slučaju obrazovanja ! gore opisanog fronta. Samo nije jasno, ko će se koristiti even-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
tualnim gubitcima socijal-demokrata — komunisti ili desničarske partije. Verovatno komunisti. Sa tim računa i anti-socijalistički blok. Nije isključeno, da će ponovo oživeti nacionalno-socijalistički jurišni odredi, i da će kod sledećih izbora za Rajhstag doći. do pravog građanskog rata sa oružiem i mašinskim puškama.! Šta će se tada dogoditi sa centrumom? Pitanje je, da li će ga; oba fronta razneti. On se ne može lako uništiti, ali postoji mogućnost, da se približi socijal-demokratima. Ova ratna opasnost između socijal-demokrata i komunista s __
strane i nacional-socijalista s druge, je karakteristika unutraš-
Страна 350
njo-političkog stanja Nemačke. . Nacional-socijalisti vežbaju se redovno u rukovanju oružjem. |
Koliko su god nove kombinacije politički jasne, toliko: su:
zagonetne ekonomski. Na prvi pogled izgleda nova vlada kao koalicija teške industrije i veleposeda, tako da su seljaci i rad-
nici isključeni. Kao takova. mnogo nas poiseća na: vladu 1902.
godine, koja je, kao koalicija industrijalaca i.veleposednika,: poznatim prepadom protiv radnika i seljaka donela carinsku tarilu. Ali jedna ovakva koalicija nije lako moguća, s. obzirom.na to Što najviše šansa imaju nacional-socijalisti. Oni su,.za ·šada,za ukidanje kamata, za autarkiju, protiv banaka-i Jevreja. koji: u Nemačkoj igraju veliku ulogu. sa ovim programom industrija ne može biti sporazumna, a o bankama ne freba ni da se-g05. vori. Ipak postoji mogućnost da će se sve Tto:izravnafi, U- 1Q-
liko, ier je privredno-politički program nacional-socijalista. još.
u stvaranju, |er u samoj partiji postoje razna gledišta s obzirom na program. Vrlo lako je moguće aa će krupna.indusHrija, koja finansira pokret, otupe{i oštricu revolucionarnih, socijalističkih i anfikapitalističkin elemenata. а
Na kraju, pitanje odnosa Francuske i Nemačke — pošto čitav svet smafra sporazum između obe države kao preduslov
| a mir i privredno oživljenje Evrope. Mi nismo mnogo vero-
vali tome zbliženju. Psihološki posmatrano, to bi moraq: đa bude poslednji korak evropskog zbliženja, a ne prvi. Jer kako se mogu one dve države prvo zbližiti koje su u ratu bile najveći neprijatelji. Zar ne bi moglo zbliženje početi na drugor!
mestu? Teoretski može, ali praktično nijedna država neće zbli- .
ženje sa drugom. Ono je danas izvikano. Tardije: je poražen, ali nije otišao u pozadinu. Socijalisti neće u valadu, Erio' mora da pregovara sa Tardjeom. I rezultat će biti, da se Erio neće mno-
| со udaljiti od Tardjeove spoljne politike. Dok će Francuska ·
dakle verovatno ostati na istom mestu, kao i do sada, Nemačka će se otuđiti još više od Francuske, fako da će · udaljenost :12+ među obe države biti još veća.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
ишевтттштимтененетесииите ||pojume недеље депресија на
Париској берзи мотивисана је изненађењем, да је Енглеска потписала — тако гласи извештај — некакав специјални уговор с Америком о томе, да своје ратне дугове, односно рату одложену Хуверовим мораториумом, има да плати у 10-годишњим ратама са 4% камате. Сматрало се да је Енглеска тиме изневерила све државе, које такође дугују Америци и да је то врло рђав знак за претстојећу Лозанску конференцију. Међутим Енглеска је на то одмах одговорила, да је она морала на неки начин да регулише одгођени део ратних дугова и да то ниуколико не мења њен положај према ратном дугу уопште и према репарацијама. У међувремену се чуло, да је Америка са осталих 10 држава, које се налазе под благовољењем Хуверовог мораториума у погледу својих ратних дугова, отпочела сличне преговоре и да је чак и са Француском постигла исти такав споразум.
Том приликом да бацимо поглед на друго једно питање, о коме постоји потпуна неизвесност, а које је уочи Лозанске конференције од битне важности. Као што смо већ истакли, потпуно је искључено, да ће по истеку Хуверовог мораториума Немачка опет отпочети репарациона плаћања. Ако не дође. до-потпуног опроста, доћи ће сигурно до мораториума, чак и да се одреди нижа сума као репарационо
Хоће ли Америка брисати међусавезничке дуговег
sh 22985
дуговање. И за ту мању суму ће се дати мораториум, пошто се сматра, да моментано Немачка не може ништа, да плаћа, Међутим дајући Немачкој почек као најблажу олакшицу, савезници стоје у потпуној неизвесности са питањем шта ће да ради Америка у томе случају по својим потраживањима према репарационим повериоцима. Као што знамо, Америка за сада сматра, да су уговори на снази и да по истеку мораториума треба да отпочне исплата. Међутим потпуно је искључено, да ће ма једна од држава дужника да плаћа Америци и онда, кад не буде ништа примила по немачким репарацијама. То значи онда, да ми стојимо пред могућношћу једне повреде јасне формалне обавезе чак и од стране Француске и Енглеске. Француска на пример сматра, да она не сме ни у каквој ситуацији да одрекне да чини част своме потпису. А колико су Енглези скрупулозни код јасних одредаба о својим обавезама, зна се. Према томе сИтуација изгледа да је без излаза и да је онда неизбежно, да се од Немачке тражи да плаћа и даље. Међутим, ми сматрамо да до овога неће доћи. У Француској се говори да државе. дужници имају заједнички да пређу преко својих обавеза према Америци, као да нису дужне. С друге стране се чује, да је Америка вољна да Енглеској, чије економско стање сматра тешким, без ичега даљег да почек. Али не и Француској, чије економско стање сматра за врло повољно. ~
Пре кратког времена објавио је француски сенатор Анри Беранже, некадањи амбасадор Француске у Вашин-