Narodno blagostanje

Страна 396 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 25 зистенције. Ова метода номоћи незапосленим влада још увек“ Dogodilo se kao što smo pred„у већини земаља. Друга, осигурање против незапослености, 0 videli: konierencija pretstavniNeverovatno! i

је у оним. земљама, где су раднички синдикати после рата. имали јак утицај на владе. Најјаче је изграђено у Немачкој и Енглеској. У Немачкој је чак уведено облигаторно осигурање и за мале и средње чиновнике. Осигурање се оснива на тези радничких синдиката, да радник има право на рад и примерну награду, и да му се зато мора дати довољна помоћ, када не може да добије посла, дакле, помоћ, која се ОНЕ на његовом правном захтеву, а не на милостињи.

Овај систем помоћи незапосленим доспео је због кризе у тешкоће. Видимо поново повратак старом либералном принципу. Најдаље је овај развој дошао у Немачкој. Овде је систем осигурања против незапослености тако изграђен, да су незапослени могли пола године да добијају помоћ, а да нису требали да доказују своју убогост. Потребна сретства за осигурање давали су у једнаким деловима радници и послодавци. Ако за ово време радник није нашао посла, тада сеје морао обратити за помоћ држави односно општинама; али ове су давале помоћ само према степену потребе. Што је више растао број незапослених, то је било теже одржати овај систем, јер су се сада запослени радници и послодавци морали да брину за све већи број незапослених, Бринингова влада, као и садања влада у Енглеској, покушала је да реши то питање повишењем приноса и сталним смањењем помоћи И "скраћењем рока за примање помоћи, Тиме се је све више помоћ од осигурања приближавала по својој висини помоћи коју су давале општине. Даље предвидело се код осигурања испитивање имовног стања незапосленог. Практично, овим је принцип осигурања укинут. Али формално, Бринингова влада није мењала начело, да радник има право на помоћ,

Али нова влада фон Џапена сада је и формално на· пустила принцип да радник има право на помоћ, и прихватила систем убогости. Она је употребила оне етичке и економске аргументе, са којима се послодавци већ годинама боре против радничког осигурања — што у осталом и одговара њеном социјалном и политичком опредељењу. Етички аргумент састоји се у томе, да држава слаби моралне снаге нације. што ослобађа раднике материјалних брига. Овај аргумент је данас без сваког основа. Код данашњег броја незапослених у Немачкој, већини незапослених неће бити могуће да нађе посла, и при највећој иницијативи и личној одговорности. Другачије стоји са економским аргументом. Каже се, да је осигурање против незапослености -велихим делом криво за њен пораст. Овај аргумент је до извесне границе тачан. Данас су у Немачкој социјални издаци запосленог дела индустрије за 6 мил. незапослених толики, да веома поскупљују производњу. То је присилило многе послодавце да обуставе рад у својим предузећима и отпусте раднике, чиме се даље повећавају терети за остали део запослених радника и индустрије.

Сигурно је, да ће овај преокрет у осигурању против Безапослености довести до оштрих унутрашњо-политичких борби. За раднике је осигурање против незапослености један од великих успеха револуције. Али су се под Брининговом владом помирили с тиме, да се овај систем практично укине, но само због тога, јер је принцип осигурања одржан, и јер је ограничење помоћи требало да буде само привремено. Али се не може очекивати, да ће се радници тако лако помирити са потпуним укидањем осигурања против

незапослености, што сада намерава влада фон Папена.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. Е. С, ром 5 СО. =

клез Михајлова 39.

иннпевнишшпиациннннининвпвивиннинининиминмвпвнининнилвнипивинннцницих

„ка šumske industrije, koja se ovih dana održala u Beču, nije ni iz daleka zadovoljila zaključke iz Ženeve. Došlo je do sporazuma između šest zemalja: Austrije, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke, Letonije i Jjugoslavije. Ostale zemlje, a naročito Rusija, ostale su izvan оуог društva.

Sporazum se sastoji u sledećem:

1. Povešće se zajednička akcija za poboljšanje prilika na svetskom iržišiu drveta; i

2. izvoz drveta će se ograničiti po naročitom sporazumu, u kome će se voditi računa o 0 ravnoteže između ponude i tražnje.

Za izvođenje prvog zaključka obrazovaće se stalni odbor, u koji će svaka zemlja ugovornica delegirati dva delegata. Njegov zadatak će biti i određivanje, na koji način da se postigne ograničenje izvoza.

Po drugoj tačci osnovaće se međunarodna prodajna centrala, sa čisto komercijalnim karakterom. Ona će sarađivati sa Poljoprivrednim institutom u Himui.

. Ostalim zemljama, koje nisu pristupile ovom sporazumu, ostalo je slobodno da kasnije pristupe.

Rusija se pokazala dosiedna svojoj izjavi da neće primati na sebe nikakvih obaveza o ograničenju izvoza. Inače u Beču su njeni delegati imali još nepomirljivije držanje nego. u Ženevi.

Na našem jeziku druga tačka ovog sporazuma znači, da se zemlje ugovornice povlače sa tržišta u korist Rusije. Jer da će on najviše njoj koristiti to je jasno.

· Mi smatramo da je ovo samo prašina u oči neobaveštenoj javnosti. Kad nisu mogli stvoriti nešto ozbiljnije, delegati su Sstvorii ovo, da bi osigurali za sebe priliku da odu na još koju konferenciju.

За перфекционирање уговора

о клирингу са Чехословачком

било је потребно много вре-

мена и напора. Ми смо већу

претпрошлом броју нагласили, да је тај посао наишао на велике тешкоће. Оне су долазиле у првом реду отуда, што је Чехословачка била активна у промету добара са нашом државом, Клиринг у томе случају може да има две следеће алтернативне последице: или повећање. нашега увоза у Чехословачку или смањење чехословачког увоза у нашу земљу. Прво је готово искључено с обзиром на политику интрансингентног аграрног протекционизма, која се практикује у Чехословачкој. Остаје дакле неизбежно смањење увоза чехословачког у нашу земљу. Сасвим је природно, да се Чехословачка мора бранити и да јој према томе предлог о клирингу није био по вољи. Она је у почетку стала на гледиште, да је чисто робни клиринг, како смо ми предлагали и како је он закључен са свим осталим државама, и сувише штетан по њезине интересе, пошто постоје, сем робног промета, и друге замашне економско-финансиске трансакције између обеју земаља. Чехословачка је сматрала да није право, да, у тренутку кад њезина потраживања од извоза стоје замрзнута код наше Нродне банке, њезина дуговања према нама по другом основу, а не по робном промету, морају бити плаћена валутом. Али изгледа, да је Чехословачка и у билансу плаћања активна тако, да јој не би много користио ни клиринг, који би обухвтио све реципрочне обавезе без обзира на порекло. Чехословаци

Клиринг са Чехословачком

аи И пена нннапаааенА (0 si. sa. a |L iS... LL 00.00. РАБА НА И Ирене НА лана JJ. DID. DMI

= НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ЗАГРЕБ

Бериславићева 7.

БЕОГРАД

АЊА