Narodno blagostanje
| | | |
грана 412 НАРОДНО
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА | — После :00%-тног повишења царина на дрво у фе- |
бруару ове год. Немачка их је сада поново повисила. Обу- | хваћено је меко, тврдо дрво, израђевине од њих и дрвени | намештај. Повишење се за неке од ових производа пење на 330%, иначе најмање је 100%. Ове мере су уперене против Русије, а за заштиту домаћих производа, У сваком случају оне стоје у складу са изјавом немачког делегата на женев- | ској конференцији, о којој сме ми већ писали.
— Ко ли је то упозорио Америку на овај уговорг Америка је уложила протест против румунско-немачког преференцијала, што је изазвало велико изненађење, због вре-' мена када је поднесен. У њему се, истовремено, истиче потреба за санирање читаве европске привреде. Сједињене државе изјављују да не би биле против једног плана за санирање читаве европске привреде. Како румунско-немачки пре- | ференцијал предвиђа само једно парцијелно решење и ништа не доприноси решењу европског привредног проблема, то су Сједињене Државе против њега,
шању промета странаца завршени су са успехом. Пошто је увек био већи број мађарских посетилаца у Чехословачку“ него обратно, то се није могао успоставити "реципроцитет, него је Чехословачка одобрила извесни увозни контингент. Мађарској. Противвредност увезене робе у оквиру овога контингента положиће мађарски туристи у Мађарској у пенгама, и тај фонд служиће за финансирање мађарских гостију у чехословачким бањама.
— Са конференције о извозу пшенице преко наших поморских лука одржане у Сушаку издата је резолуција у којој се тражи;
1. да се за извоз пшенице, кукуруза и махунастих плодова у зрну преко наших северних и јужних лука на Јадрану снизе ставови данас важеће железничке извозне тарифе за 30%:;
2. да се извоз преко наших лука, кад је Сава пловна, организује транспортним путем Савом преко Сиска и одатле железницом до наших северних лука на Јадрану. Транспортне установе које би вршиле превоз Савом имале би такође да снизе своје тарифне ставове;
3. да се подузму потребне организационе мере између свих транспортних установа и отпремних подузећа у Сиску, Броду и у лукама поморским уз сарадњу Привилегованог друштва за извоз.
Ми сумњамо да наше железнице могу да поднесу овај губитак.
— Potraživanja Austrije, Švajcarske i jugoslavije iz ugoora O kiiringu sa Austrijom iznose 20—25 mil, šilinga.
— У Бечу су настављени преговори о трговинском уговору између Аустрије и Мађарске. Постигнут је принципијелни споразум, да се у уговор унесе преференцијална клаузула, Сада се расправља „питање контингената. У случају да се преговори не заврше до 1. јула, створиће се провизоријум. — Гувернер бугарске Народне банке Момчилов води преговоре у Берлину са Рајхсбанком о склапању клиринга између Бугарске и Немачке. До сада је постојао само споразум између Реметсма-концерна и бугарске Народне банке о плаћању бугарских лиферација дувана замрзнутим немачким потраживањима у Бугарској. Преговори о закључењу трговинског уговора исто су на крају, али, после америчког протеста против немачко-румунског преференцијала, не може се очекивати да ће скоро доћи до реализирања преференцијала који је Немачка дала у новом уговору за бугарске аграрне производе.
— У Француској је основан савез извозних индустрија,
> ниљем прогресивног снижења царина и ширењем међуна-
БЛАГООФАЊЕ Бр, 26'
Родне размене добара директним преговорима са иностра-
ним индустријама. — Швајцарска је основала централу за увоз угља и шећера. Увоз шећера је омогућен само дозволом владе.
|ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА
— Splitska komora za T. O. L pozvala: je sve opštine na svom području đa joj podnesu izveštaj o ekonomskom stanju
ju pojedinim krajevima а пагобно Što se poljoprivrede | tiče. Naročitu pažnju je komora u anketi posvetila pitanju zakona | o razduženju seljaka. Odgovor je bio, da је seljak i trgovac | u ovim krajevima pogođen ovim zakonom. Seljak jer mu mnogo
nije koristio — a što je glavno kredit mu је uskraćen. Trgovac jer nije došao do svojih tražbina i to mu je omelo normalno poslovanje. Mišljenje ozbiljne štampe, koja je odmah po donošenju zakona o гахацжепји seljaka „prefskazala štefne posledice istog — pokazalo se kao tačno. Ovom anketom ona
|| je dobila jednu izvornu potvrdu.
| ТРГОВИНА — Преговори између Чехословачке и Мађарске о олак- |.
— Француска спољна трговина у мају показује опадање. Извоз је износио у мају 1471 мил. франака према 1742 мил. у априлу, а увоз 2482 у мају према 2837 мил. франака у априлу,
— Немачки извоз у мају износио је 447 мил. марака према 481 у априлу, а увоз 351 мил. према 427 мил. марака
|у априлу. Због јачег опадања увоза активни салдо се по= |правио и износи 96 мил. према 54 у априлу ове године.
— Аустрија је закључила са Италијом споразум, по коме ће ова откупити 50.000 тона дрвета под повољнијим
| кредитним условима, Извоз дрвета из Аустрије у Италију у
првом кварталу ове године изнео је 70.000 тона, према 440.000 за читаву 1931 годину.
— Извоз грчког дувана у првих пет месеци 1932 године износи 14.270, према 17.248 тона у исто доба прошле
|гтодине.
ИНДУСТРИЈА
— Rudarska zadruga „Mračaj” kod Gornjeg Vakufa u Bosni angažirala je za proširenje proizvodnje žive jednu talijansku grupu pod vodstvom g. Labasa iz Sarajeva koji je izabran za pretsednika iste zadruge.
— Miaistar fimansija odobrio je Bosanskom poljoprivredno-industrijskom a. d. u Brčkom podizanje fabrike kvasca no bez prava na proizvodnju špiritusa.
— Industrija uglja пи Slovenačkoj nalazi se u vilo teškom položaju. Razlog je favorizitanje državnih rudnika. G. Skubec, direktor irbovljanskih rudnika, kao referent na plenumu komore za T. O. IL. u Ljubljani izneo je po tom pitanju interesanine podatke: Od 1928/29. poslovne godine liferacije slovenačkih rudnika za državne železnice od 43.5% snižene su u ovoj 90dini na 30.2%. Gubitak zbog smanjenja ovih liferacija iznosi 50 mil. dinara. Zbog toga je društvo prošle godine moralo oipustiti 2000 radnika. Danas je u toj industriji zaposleno svega 4600 radnika od 11.000 koliko ih je bilo 1923. godine.
— У Београду је отворена Прва југословенска фабрика ножева за бријање. Власник фабрике је г. Александар Месаровић, а дневни капацитет њезин је 8000 комада ножева.
— Берзански суд новосадске продуктне берзе донео је на тужбу Фабрике џакова и тканина у Младеновцу пресуду, којом се картелна продаја јутене робе развргава, јер је отварањем нове фабрике у Карловцу престао важити. уговор о картелу. Тако је престао картел кудеље у коме су до сада биле Јута и конопља Београд, Фабрика џакова и тканина Младеновац и Фабрика канапа и ужарије, Опаци.
— Џрекинути су преговори југославенских жељезара са средњеевропским жељезним картелом поводом захтева наших жељезара да се контингент иностраних за нашу др-