Narodno blagostanje

Стра на 406 пшенице). По себи се разуме да не сме бити решавајући исКкључиво интерес пољопривредника, већ да се морају и интереси осталих привредних редова ангажованих у трговини пшенице или преради исте, довести у склад с првим, Само у случају сукоба први мора бити решавајући. 0

· Рекосмо да режим слободне трговине пшеницом ступа на снагу 1! јула, али то не значи да настаје стање како се обично замишља, кад се каже слободна трговина. За наступајућу кампању имамо да рачунамо да немамо ни један преференцијал сигуран. Вероватно да ћемо добити понова аустриски за 5 хиљада вагона. Код Чехословака преференцијал отпада из простог разлога, што се-уводи монопол увозне трговине за пшеницу као што на пр. има Немачка за кукуруз. Значи да ће чехословачка држава, или оргнизам на који она буде делегирала то монополско право, вршити куповину. То се може вршити и код нас у земљи. Ми не знамо како ће Чехословаци поступити. Није вероватно да ће се послужити и Призадом. Највероватније је да ће послати своје делегате који ће куповати. Преференцијала са Француском немамо, исто тако и са Немачком. Али мислимо да постоји могућност да добијемо обадва за кратко време.

Какав ће бити положај приватне иницијативе: трговаца, млинова, задруга у овој ситуацијиг При томе треба имати у виду кардиналну чињеницу да сваки преференцијал имплицира засебну цену. Колико преференцијала толико цена. Чехословаци наравно да неће утицати на повећање цена код нас, већ ће гледати да њихова тражња буде реализирана по цени светског тржишта и окретним маневрирањем они то могу потпуно и да остваре, — због чега узгред буди речено треба безусловно тражити од њих да преко одређених

организама или корпорација купују робу код нас. Коју ће

цену да плате извозници произвођачу: аустријску која је највећа, чехословачку, немачку која ће бити нижа или фран-

дуску која ће бити најнижаг Трговци сувише добро знају да.

ако не би ти преференцијали обухватили целокупни наш извозни вишак, да ће онда један део морати да се прода по цени светског тржишта, а она ће бити много нижа но преференцијална. Може ли извозник да плати преференцијалну цену ма и најнижу онда, кад није сигуран, да ће купљену робу моћи продати под једним од преференцијалаг Да боме да неће! Ту не помаже ништа набеђени Завод за унапређење спољне трговине. Лако је инкасирати преференцијал, али је тешко репартирати контингенте. Релартирање континтента на појединце није слободна трговина, то је већ монопол као што то показује случај извоза стоке у Аустрију. Огроман број извозника протестује свакодневно због тога што не добија извознице. i |

Дакле или ће једна службена рука да дели контингенте, онда нема слободне трговине, или ће бити слободна трговина, онда произвођач може добити само цене светског тржишта, а преференцијал ће метнути у џеп онај извозник, који буде успео да извезе под њим.

Најзад да напоменемо да је апсолутно немогућно извести у идућој кампањи слободну трговину у целом обиму ни онда кад би се при режиму потпуно слободне трговине обезбедила произвођачу диференција од преференцијала. Сметња лежи у уговору о преференцијалу с Француском, у коме је Призад постао саставни део, јер је он једини добио искључиво право да извози у Француску. Према тексту уговора никакав други извозник не сме да се појави Ми сматрамо да је учињена једна велика омашка што је тиме легализиран монопол у корист Призада, јер то је питање наше унутрашње, а не спољашње трговине. Ако бисмо хтели извести потпуно слободну трговину, онда бисмо морали повести поновне преговоре са француском владом, да пристане да измени уговор у том смислу, затим бисмо морали поднети парламенту ту измену и тек после узакоњења уништен би био монопол Призада „Није искључена могућност да Призад добије исту функцију и у немачком преференцијалу, у случају да немачки преговорачи траже да се тим уговором одреди рука, са којом ће се обрачунавати преференцијал. Истина ми сматрамо да то није потребно, та се рука може да одреди у свако доба и то путем писма, а не путем уговора. Али кад је једанпут урађено, може бити урађено и други пут. И ако би се остварила пророчанства оптимистичка из весних економиста, по којима ће моћи извести у Француску око 15 хиљада вагона, онда излази да 1/3 целокупног вишка извоза не може у опште проћи кроз режим слободне трговине.

Под режимом преференцијала с контингентом тешко је живети слободној трговини. За то су разне конференције варшавско-букурешко-београдско-женевске увек одлучивале да се мора да створи један организам, који ће имати да извршава преференцијал. Наши су извозници грдно погрешили што су ћутали кад је бирокрација доносила такве резолуције. Не треба заборавити да је у Румунији и Мађарској после тешке борбе сломљен отпор слободне трговине и наметнути организми слични Призаду. Румунски и мађарски извозници су се борили, а наши нису. Али свеједно, све се да изменити, само дотле док није у питању интерес произвођача. Према томе режим слободне трговине може да се уведе само тако ако се нађе начин да се произвођачу обезбеди целокупна против-вредност преференцијала. Ето ту је поље где ће приватна иницијатива моћи да се покаже конструктивном, Ми с нестрпљењем очекујемо предлоге у томе правцу. Г. Миланковић је на конгресу млинара казао, да има више начина за то, али није изложио ниједан.

Друго важно питање, с којим су се бавили г. г. Митић и Миланковић јесте оно цена у идућој кампањи. Ту је тешко бити пророк, али се овде тенденција бар може сигурније да одреди но што се може да процени наш жетвени принос, Г. Митић је био оптимиста, а г. Миланковић песимиста и то средњег калибра, јер је са друге стране индицирана још нижа цена.

0 томе у идућем броју.

Veselin Masleša, Beograd.

PITANJE ORGANIZACIJE IZVOZA NAŠEG VOĆA

Poslednjih dana se u našoj dnevnoj štampi vodi oštra polemika o pitanju organizacije izvoza voća. G. Ilija Stanišić izradio je projekat „Cenfralne Zadruge za izvoz voća”, koji

ve za izvoz уоса namenjenor izvozu. Zadaci zadruce bi bili: da reguliše planski ı sistematski ukupni naš izvoz voća. U tu svrhu ustanovila bi u najvažnijim stranim zemljama svoje

je predmet diskusije. On predviđa: Osnivanje privatne insti-|filijale i agencije, koje bi obaveštavale hitno centralu o dnevnim tucije za izvoz voća od sfrane zainteresovanih izvoznika, koji| potrebama tržišta, radili na tome da se kontingenti najpovoljnije

imaju po propisima pravilnika za kontrolu voća pravo i uslo-

dele, i da se vrši plaćanje najbržim putem .Koristi od ove Or-

j; 4 |