Narodno blagostanje

2. јули 1932,

милиона према 5526.2 милиона у прошлој недељи. е У милионима динара

== ===

| 31. XII | 31. XII |_8. vi | 15. Vi | 22. М АКТИВА _- |“ тозо | 1931 | 1932 | 1982 | 1932

==

Подлога :

зл. у касама и на стр.||1202,4 17584 1763.7) 1763.7 1763.8 · новч. у страној монети|| - 6.3 0,3 14 29 _ девизе S o " 631.9) 332.0) 242.8) 231.3| 220.0

Укупно 1234.4! 2096.8) 2006.9) 1996.2| 1986.8 Девизе које не улазе у подлогу ~ . . _ a 86:4] 83.6) 80.5 84,3 Кован новац; _у лвклу · . . > 38.8) 49.2! 49.2 49.8 Демонетизирано сребро 33.9) 33.9 33,9) 33,9 Зајмови; 5 ба меккце . . . _ ||1433.1] 1965.6) 1980.3] 19647] 19543

на хартије од вредн. 203.4! 287.2 353.1) 363.1| 3629 _ Укупно 16371) 2252.8! 2343.4 2327 8) 2317.3 Хартије од вредност 214! 214 274 214 Ба od lion 4020,7| 1799.2| 1805.0| 1805,3| 1805.9 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни . .. 600.0| 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда 77.8) 79.9| 70.9) 19.9 Вредности ост. фондова 2.9 05 0.5 0,5 Непокретности, завод за

израду новч. и намешта 145.0) 1526) 152.6) 152.5

Разна актива . _ 21.0) -102.2] 102.3! 102.7

ПАСИВА Жалитал . vw -_ . - 180.0) 180.0) 180.0) 180.0 Резервни фонд , .. 821) 87.6) 87.6) 87.6 Остали фондови .. 4.2 4.0 4.0 4.0

Новчанипе у оптицају 5396,5) 5172.2! 5008.8) 4920.5) 4828.9

ХОбавезе по виђењу: | _ потраживање Државе 593! 293 129 118) 31.7 zubo pauyam | 0 || 6072) 320,3| 506 0| 5395) 522:6

разни рачуни . .. 195.6) 60.9) 24.9) 54.2) 1089 Укупно . 9221) 416,5| 544.7|] 605.6) 672.8

Обавезе са роком . . 681.1| 1350.6) 1346.2) 1351.9 Разна пасива . . .. 46.4| 108.9) 12,9) 1161

6318,6) 5588.7! 5553.6! 5526 1550! ~

Сам оптицај смањен је ове недеље за 91.6 милиона а износи 4828.8 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

На београдској ефектној (јерзи не показују курсеви наших папира ни ове недеље једнообразну тенденцију. Док је курс 7% Инвестиционог зајма остао непромењен са 50.и док су 4% Аграрне обвезнице порасле од 21— на 22.50, дотле имамо код свих осталих домаћих папира бесистичку тенденцију, најјачу код Ратне штете, која је попустила од 188.— (24. јуна) на 175.50 (30. јуна). 6% Беглуци су у понедељак 27. јуна порасли за 25 пара, али затим постепено попуштају, до краја недеље на 32.25. Акције Народне банке варирају између 3830 и 3870 а оне Аграрне банке и ове недеље попуштају, од 207 на 205.50.

Дневни курсеви у овој недељи износе:

24./VI. 27.JVI. 28./VI. 29./VI. 30,/VI.

Оптипај п обав. по виђ.

7% Инвестициони зајам — — – 50— 504% Атрарци _ = = 21— 22.50 6% Беглуци 32:00. 3200 3250. 32.50 32.25 1% Блер == — — 37—— 7% Селигман 41 1О. — — == Рента Ратне штете 188— 185— 182— 178—– 17550

Народна банка — 3870— 3830.— 3850.— Аграрна банка 207— 206— — — 205.50 Обрт у ефектима је износио укупно 1.88 милиона према 1.21 милион у прошлој и 2.1 милион у претпрошлој недељи. Прво место припада ове недеље обрту у Ратној штети, који износи 1.12 милиона што већ неколико недеља нисмо могли забележити. Тај се обрт односи само на промпт послове, пошто у терминима није било закључака. 6% Бег-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 431

луци су трговани за 217 хиљада, 7% Инвестициони за 51 хиљаду, Аграрци за 5 хиљада У доларским.папирима је износио обрт: 42 хиљаде у 7% Блеру и 141 хиљаде у 7% Селигману. Релативно велик је обрт у акцијама Народне банке, за 250 хиљада, док је у Аграрној банци износио свега 44 хиљаде.

На девизној берзи је трговано за свега 1.1 милион динара девиза, према 600 хиљада у прошлој недељи и 1.6 милиона у претпрошлој.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište, Odluka Narodne banke да se potraživanja talijanskih državljana na vezanim dinarskim računima imaju preneti na slobodne račune, delovala je nepovoljno na devizno tržište. Talijanske lirme svoja slobodna dinarska polraživanja prodaju na stranim tržištima, u prvome redu u Cirihu. Budući da je ponuda bila znatna, mnogo veća nego Što je bila

'potražnja, došlo je do popuštanja kursa.

Državni papiri. Promet je sve manji. ] kod dinarskih i kod dolarskih papira. Publika u sve većoj meri gubi interes za efekte. Investicioni zajam pravljen je po 48, Agrarci novac 22.50

roba 24, Begluci 32 novac, 33 roba. Ratna šteta prompt po 181

do 182, uliimo jula po 176, ultimo decembra roba po 177 bez novca. Bler 8% zakliučen po 42. Sedmopostotni novac 36 a roba 37. Seligman zaključen po 39. Narodna banka novac 3.800 a roba 4.000. Agrarna banka novac 206 a roba 206 bez zaključaka. РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшеница_

Последња недеља је на светском тржишту пшенице

била мирна. После нагле и катастрофалне бесе, цена се је

стабилизирала и била је у Чикагу 29. ов. мес. 48.50 долар-

ских центи за бушел.

Домаће тржиште пшенице, међутим, показује и даље слабу тенденцију. Прошле недеље пале су цене за неколико динара. Понуда је сваке недеље већа, а тражња је стално једнака —- што значи мала. Цене су следеће: Потиска и средња бачка 116—119, горња Бачка 115—118, јужни Банат 114—110 динара.

Кукуруз,

За разлику од пшенице, тржиште кукуруза већ дуже времена не показује веће промене. Беса пшенице није повукла кукуруз за собом. Напротив, цене су чврсте. То се објашњава чињеницом, да је једини већи извозник Аргентина, док је тражња од стране потрошача велика.

На домаћем тржишту кукуруза почетком недеље цене су биле нешто попустиле због веће понуде уз нижу цену, која је у главном долазила од трговаца. Међутим, како те залихе нису биле велике, то се је цена брзо поправила и била је на Новосадској продуктној берзи за гарантирани бачки кукуруз 102 динара.

Шећер.

Последњих недеља је дошло до јаке хосе на тржишту шећера. Преокрет је дошао изненада. Светска штампа сматра да је главни разлог за то вест о 50%-ној рестрикцији производње на Јави. Међутим, изгледа, да је међународна спекулација искористила ове вести о рестрикцији и отерала цене на горе; сем тога је и тражња порасла. Према извештају Међународног завода за статистику шећера, 25 земаља снизило је за 19% засејану површину шећерном репом, Међутим, све ове вести не могу да оправдају ову наглу и велику хосу, која је цене подигла за скоро 100%, поготово када се узме у обзир да су резерве шећера врло велике. По свему изгледа, да ће брзо доћи до промена на тржишту шећера, и због тога би наше фабрике шећера требале да искористе ову моментано повољну ситуацију, и да избаце своје резерве на тржиште.