Narodno blagostanje

:'2. јули 1932.

вв ееинрарршенеЕвн вена Ини НЕ пари

Оптимизам у јавним фи-

нансијама и његове последице mm KG —

Чехословачки министар (DHнансија Трапл израдио је био у мају општи привредни план за санирање чехословачке привреде и финансија.. У њему је било предвиђено: 1) Повишење досадашњих и увођење нових пореза, 2) Редукција предвиђених издатака у буџету и уштеде у администрацији, 3) Проширење кредита и снижење каматне стопе, 4) Организација извоза на тај начин, да се извози само у земље платежно способне, 5) Извођење великих јавних радова, са сретствима унутарњег инвестиционог зајма, 6) Давање јефтиних кредита пољопривредницима и ситним занатлијама и 7) Пропаганда против прекомерног тезаурирања и путовања у иностранство и за куповину домаће робе и уредно плаћање пореза, апелујући на грађанску свест становништва.

Није дуго требало, па да буде свима јасно, да овај план, без обзира на евентуалне његове користи, не може бити остварен. С једне стране опште привредне прилике га онемогућује, тако на пример, сада се не може више ни мислити на упис већег унутрашњег инвестиционог зајма на чехословачком тржешту капитала, нити Чехословачка сама може да одређује правац извоза своје робе. С друге стране, њега су онемогућиле коалиране странке. Свака од њих хтела је да приликом изградње плана, који предвиђа, као што смо видели разне помоћи, добије што више за себе. Захтеви појединих владиних странака тако су противположени, што је и разумљиво с обзиром на њихову различну социјално-политичку структуру —- аграрци, национални социјалисти, националне демократе, занатлије — да би усвајањем њихових предлога био упропашћен сваки план.

Како је међутим требало приступити хитним мерама, јер је постало већ очевидно, да се буџет за 1932. годину неће моћи остварити, то је министар финансија напустио свој привредни план, и израдио само финансијски, којим треба да уравнотежи буџет. Али ни овај план није јединствен. Он је скуп разних мера, донесених у разна времена. Неки делови тога плана су већ закони, а око неких се још води борба измеђ странака. Основна његова карактеристика је повећање и увођење нових пореза и редукција издатака.

Предлог буџета за 1932. годину био је формално уравнотежен: приходи су били предвиђени са 9.324 мил. кч., а расходи са 9.318 милиона. Али већ први месеци нове рачунске године показали су, да је дефицит неизбежан. Опадају не само предвиђени приходи — што је уосталом данас редовна појава у свим земљама — него су у још већој мери повећани непредвиђени расходи. Каква је данас буџетска ситуација, предвиђа се смањење прихода за 857 мил. кч. а повећање расхода за 1.400 мил. кч., од чега отпада половина за помоћ незапосленим. Интересантно је, како је дошло до овако великих диференцијација измеђ предлога буџета и остварених прихода и расхода, поготово, када се узме у обзир, да је година, када је састављан буџет, била већ година кризе. У чехословачком министарству финансија владао је тада сигурно велики оптимизам. Није се очекивало даље пооштрење привредне депресије. Зато су и порески приходи предвиђени у главном у истој висини као и прошле године, а од монопола очекивао се је чак већи приход него прошле године. То се је образлагало повишењем цена дувану, а у ствари,

требало је довести буџет у равнотежу. Међутим, већ у пр-

вој четврти приход од монопола је подбанио, и мањи је не само него предвиђени, него је чак мањи за 20.6 мил. кч. него приход у исто доба прошле год. Типично оптимистичка "позиција је на страни издатака она за помоћ незапосленим у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Страна 425

износу од 75 мил. кч.; сада је министар финансија изјавио, да је потребно. 750 мил. кч. Дефицити државних предузећа, а нарочито железница износе 250 мил. кч., за исплату заосталих учитељских плата потребно је 300 мил. а за остале, раније непредвиђене издатке 150 мил. ки.

"Требало је радити брзо и енергично. (Свако зака-.

шњење значило је отежавање уравнотежења буџета. Када је привредни план крахирао, министар финансија је одмах приступио извођењу свога финансијског плана за санирање јавних финансија. Поднео је парламенту следеће законске предлоге: О повишењу. пореза на пословни промет од 2 на, 3%, са финансијским ефектом од 400 мил. кч. Законски предлог је примљен, и важи до краја 1933. године; о повишењу пореза на приход и то прогресивни 30—95% од досадањег пореза, почевши од 15.000 кч. годишњег прихода са ефектом од 400 мил. кч.; о трошарини на квасац од 5 кч. по кг. са ефектом од 60 мил. кч.; о повећању приноса за помоћ незапосленим са ефектом од 70 мил. кч. и коначно, разни непредвиђени приходи од 40 мил. кч. Сем тога, уштедама у буџету добија се округло 700 мил. кч. и то: државним чиновницима неће се исплаћивати ове године божићни дар, што је унесено у буџет у износу од 285 мил, кч.; неће се вршити ануитетска служба по оним зајмовима, које је обухватио Хуверов мораторијум, што износи 120 мил. кч., (јер је чехословачка влада унела пола одложених обавеза - у буџет за 1932. год.); ковањем новца снижен је државни дуг код Народне банке, тако да ће отпасти и његова предвиђена отплата за 85 мил. кч. и на крају разне уштеде у износу од 40 мил. кч., од које улазе нарочито смањење пензија свим лицима која живе у иностранству за 10%—15% и.20% према величини пензије; затим снижење пензије за 50% (брачном другу, ако приходи другог прелазе 24.000 кч_ годишње.

Министар ' финансија се нада да ће овим предузетим мерама, које све скупа представљају његов финансијски план, довести буџет у равнотежу. Али, то је наравска мо-

гуће само под претпоставком, да се сва предвиђена пореска.

повишења и остваре. А то је нарочито у питању код пореза на промет.

У Цариграду је завршила са радом балканска конференција дувана, на којој. су учествовали Грчка, Гурска и Бугарска. Све три државе налазе се у тешкој ситуацији. Један од главних разлога зато је срозавање цена дувана и опадање његове потрошње на светском тржишту. Свака од споменутих држава је покушала да сопственим мерама помогне произвођачима и спасу дуван од потпуне катастрофе. Турска је чак одржала почетком маја националну конференцију произвођача дувана 0 којој смо већ писали.

Конференција је сазвана на иницијативу Грчке. Њен главни задатак је био ограничење производње да би се тако потрошиле огромне залихе које имају све три државе, а нарочито Грчка, Међутим, измеђ њих владало је на конференцији неповерење. Бугарска и Турска су се бојале, да ће се ограничењем производње користити највише Грчка. Њене су залихе највеће, стање њених произвођача дувана најгоре, што показује у последње време сталне побуне произвођача дувана у Македонији и Тракији. Сем тога, они се боје, да би она, после евентуалне распродаје својих дувана могла приступити поново неограниченој производњи, пошто је дуван за њен извоз од много веће важности него за Бу-

још једна конференција још један неуспех

гарску и Турску. Даље је, на дневном реду конференције