Narodno blagostanje

Страна 426

било и стварање заједничке продајне централе и заједничког дуванског бироа, чији задатак није био прецизиран, што значи, да треба да буде само бирократска институција. И у истину! Конференција је само по томе питању донела позитивно решење. Одлучено је да се оснује биро, са задатком да проучи питање ограничења производње дувана. За ова; закључак требало је 15 дана конферисања.

Ljubljansko „jutro” i , Jugoslo= Srednjeevropski kartel vensk: Lloyd” osvrnuli su se na drveta našu kritiku međunarodne dr1: магзке. Копјегепсје ц Beču, Očito je, da su članci u oba ova lista iz jedne ruke. Izloženo gledište, da stupanje naše drvne industrije u kartel zaključen u Beču znači povlačenje sa tržišta u korist Nusije, pobijaju ovi listovi citiranjem jednog izveštaja iz „Prager Tageblatt'-a. Nama je pri tom prebačeno da nam sadržaj i funkcioniranje bečkog sporazuma nisu dobro poznati. Na osnovu materijala koji se mogao dobiti, kada smo mi formulisali pomenuto gledište, mi smo stvorili principijelan zaključak, čiju tačnost „Jutro” i , Jugoslovenski Lloyd” samo potvrđuju. Za nas je posle ovih članaka nov detalj samo odluka ugovotnih strana o ograničenju važnosti kartela па Madžarsku, Francusku i Htaliju (po „Jutru” još i Nemačku).

Za Francusku, vele ovi listovi (upravo „Prager Tageblatt”) da se pretresa mogućnost, da se za kontingentirano srednjeevropsko drvo napusti francuski sistem uvoznih kontingenata, ako se mogne postići sporazum u pogledu uvoznih količina.

Ovo je vest jednog lista, koja može biti i netačna. Mi ipak prelazimo preko toga. Važno je da fu nema nikakvog obećanja, da će se uvozni kontingent u Francusku za kartelisane države i povećati. Ako bi to ipak bilo, onda bi to bila zasluga kartela. U slučaju da on ostaje nepromenjen, fo će značiti strpavanje u zajednički lonac onog, što su do sad dr"ave odeljeno primale. Pri raspodeli u samom kartelu pak, mi niožemo bolje, ali isto tako i gore proći. Sve zavisi od popustljivosti ostalih zemalja u kartelu. A, što je glavno, o tome se još pretresa i veliko je pitanje, aa li će do toga u stvari doći.

Za Madžarsku vele da je upogledu uvoza drveta upućena samo na susedne srednjeevropske države, koje pripadaju kartelu. To, međutim, sigurno nije zasluga kartelisanja, i naša, kao i ostale srednjeevropske države, imale bi iste te uslove i bez ovoga sporazuma. Ovde #теђа da dodamo, da bi kartel na ovom “tržištu kao isključivi gospodar mogao da poveća cene. To bi bila njegova dobit. Ali sigurno da to Madžarska ne bi trpela. Ona bi pozvala Musiju da obori cene. To tim pre što se ova već pojavljivala na madžarskom tržištu.

O Italiji se ništa ne kaže. Imamo pravo да zaključimo, da se u njoj uslovi za uvoz neće izmeniti kartelisanjem. Na tom našem glavnom tržištu drveta će dakle rusko drvo nesmetano rušiti naše pozicije. Talijansko fržište su i naši pretstavnici. uzimali stalno za primer koliko raste ruska konkurencija, pa eto ipak ne uspeše na njemu da promene situaciju u našu korist. Ako je verovati novinskim vestima, držanje Italije na samoj konferenciji u Beču ne daje ni malo nade, da će se prilike na njezinom tržištu razvijati u našu korist. Govori se i o nekim velikim zaključcima liferacije drveta s Rusijom. To bi mogao biti kamen spoticanja za ovaj kartel. s

O Nemačkoj ne treba ni da govorimo. Ona će skoro prestati da bude interesanina i za one van # unuatr kartela.

Kao što vidimo nije ni malo obesnaženo naše gledište. Nama je to, možda, žalije nego ikom drugom. Mi smo svesni važnosti drvne industrije za čitav naš privredni život. Zato osećamo svu težinu mjezinog sadašnjeg stanja. Baš zato i vstajemo odlučno protiv svakog nepromišljenog rada.

__Бр. 27

хонцем јуна тек. год. истиче рок важења средњеевропског картела железа. после 14. јуна 1991. год. када су извршене . измене у расподели контингената појединих подузећа, стање у картелу, у колико се тиче нашег тржишта, овако је: од 0000 тона, колико је процењен капацитет југославенског тржишта жељеза, наше жељезаре имају право на продају 40000 тона, т. ј. две трећине, а иностраним је припала последња трећина т. |. 40400 тона. У овој расподели учествовало је пет подузећа: три наша и два инострана. Од нашег контингента додељено је жељезари у Зеници 52%, жељезари у јесеницама 34%, а оној у Шшторама 14%. контингент иностраних жељезара подељен је по пола на аустријску Алпине Монтан и мађарску Рима Мурањи. Рејон прве обухвата Словенију, Хрватску, Далмацију и западни део Босне, а друга је добила крајеве, који леже источно од ових.

Картел је успео да одржи од 1926. год. до данас врло стабилне цене жељеза. Оне су се кретале између 305.— дин. по. 100 килограма (март и април 1927) и 360.— дин. (у 1929 години). У мају текуће године имали смо цену за жељезо 326.—, и кад се узме у обзир да је просечна цена жељеза за 1926. годину 327.— дин. онда можемо рећи, да је она остала непромењена. Разуме се да је ова стабилност морала бити вештачки одржавана.

Цене на иностраном тржишту много су ниже и поред тога, што су и иностране фабрике картелисане. У Белгији су цене за 1929. годину биле 103,22 белгијска франка (OKC 165,15 динара), за 1930. годину већ 87,2 франака (139,52 дин.), да у марту 1931. године падну на 68,12 фр. (108,99 динара). Данас је цена у Брислу пала на око 85 динара по 100 килограма. Као што видимо, према нашим постоји велики диспаритет. Нарочито јако стропоштавање цена жељезних производа у иностранству имамо тек последњу годину дана. Наша жељезна индустрија међутим добила је баш тада 100%-тну заштитну царину.

Картелисана наша подузећа немају потребе за заштиту од иностранства јер звучи апсурдно да наша индустрија тражи заштиту од иностране, док јој у исто време уступа добар део свога тржишта. Царине су на тај начин постигле сасвим другу сврху. Оне су само повећале профит жељезне индустрије. У колико би то оптерећење југосл. консумента било у корист наше жељезне индустрије лакше би се подносило. Али уступање нашег тржишта иностраним фабрикама неправедно терети нашег потрошача у корист странаца. Међутим не треба заборавити, да су и југославенске жељезаре великим делом у рукама странаца и тај факат још више показује штетност досадашњег рада. Овако стање не може се ничим оправдати, тим пре што у читавом том послу учествује добрим делом и државна. жељезара у Зеници.

Међутим у последње време дошло је до колебања у средњеевропском картелу. Наше жељезаре су тражиле ревизију уговора, у ком би се иностране обавезале, да за време од једне до две године у нашу државу неће увозити жељезо. До сада није дошло до споразума. После свега ми мислимо, да би добро било да до њега и не дође.

Како се чује, наше жељезаре траже од владе, да се под сваку цену онемогући увоз жељеза, ако не дође до споразума у картелу. Забрана увоза би била реакционарна мера, која би са стране сигурно изазвала репресалије, а нашим жељезарама би се омогућило да продуже садашње стање. Гвожђе је у индустрији оно, што је пшеница у пољопривреди. Подржавање његових цена на високом нивоу штети

Око картела гвожђа

у првом реду читавој индустрији, а онда и грађевинској де-