Narodno blagostanje
Стра«. 442
После хмеља, чија се култура код нас све више напушта, дошао је на ред опијум. Наше приступање опијумској конвенцији изгледа, да је за произвођача опијума било фатално. Цивилизовани свет је био и сувише расположен за ограничење производње опијума, да бисмо ми могли да правимо ту изнимку. Данас имамо факат: од 150 хиљада килограма просечног годишњег приноса опијума, овогодишња берба ће нам, према изјави сенатора г. Спире Хаџи-Ристића, донети свегг 2 хиљаде. |
Може ли се култура дувана супституисати оној опијума
За Јужну Србију је сада настало питање, шта ће бити са 13.000 хектара земљишта, које је досад било п. културом опијума. Г. Хаџи-Ристић у поменутој изјави сметра, да је проширење већ одлично развијене културе дувана на напуштена опијумска поља најпогодније. Само, разуме се, не под садашњим условима. Просечна цена дувана од 15 дин. по килограму не исплаћује се, по његовом мишљењу, и зато он тражи могућност, да произвођач добије за сва. дуван светску цену, која је далеко већа од оне, коју данас прима. Закон истина даје могућност слободног извоза дувана преко дуванских задруга, али то је недовољно, по мшиљењу г. Хаџи-Ристића, јер због оскудице капитала до данас се није образовала ни једна таква задруга. Потребно је зато да се слободна производња дувана за извоз прошири и на појединце. Го би омогућило ангажовање домаћих и страних капитала, чиме би се повећао извоз и проширила култура дувана.
Принципијелно постоји само једно питање: слобода или монопол производње дувана. За садашње стање могло би се рећи да је у смислу првог решења. Гоме не смета ништа што је у пракси слобода дата само задругама. То је можда једино могућа форма, коју је монополска управа усвојила, ла би спровела ефикасну контролу и спречила злоупотребе, које би потпуна слобода неминовно изазвала, Кад се сетимо колико |е тешко било контролисати криумчарење ракијом, које је довело у опасност и државне приходе од тога артикла, биће нам јасно, како су важни разлози руководили монополску управу, да само задругама омогући слободну производњу дувана.
Ми се нећемо упуштати у испитивање, да ли је цена дувану на светском тржишту заиста онолико виша од наше, како наводи г. Хаџи-Ристић. Он је један од наших најбољих стручњака у питањима дувана па претпостављамо да је то тачно. Али с друге стране ми већ две године доносимо какве све мере предузимају Грчка, Бугарска и Турска да би спасле своју привреду дувана од катастрофе. Ту долази покушај картелисања ове три државе за продају дувана. Картел није показао скоро никаквих резултата. Данас је најактуелнији дувански режим, који је увела Бугар-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
|
ска ових дана. Меродавни су свесни, да та комбинација | неће успети, као што није успео ни житни режим, јер не- |
Бр. 28
мају новца. Покушај да се макар и привремено помогне бугарском произвођачу дувана још јаче показује његово тешко стање, |
· Могло би се дакле догодити, да јужно-србијански произвођач опијума не добије накнаду ни у случају да се изађе у сусрет захтеву г. Хаџи-Ристића. Разуме се, још би горе било, кад би произвођач опијума унео новац за преоријентацију на културу дувана, па након годину дана увидео, да му све то није донело никакве користи, _____________________о 5 snabdevanja prestonice mlekom Како 10 najbolje odgovara higijenskim uslovima svodi se na pitanje podizanja jednog Centralnog higijenski uređenog mlekarnika, koji bi mogao pokrivati svakodnevnii potrebu prestonice.
Mlekarnik, Beogradske opštine
Prošle godine Beogradska opština je živo radila na podizanju jednog takvog mlekarnika. izgledalo je da će to pitanje već definitivno biti rešeno, kad od jednom nenadano, čitava stvar je ostavljena za bolja vremena. Međutim u najnovije vreme to pitanje je opet postalo aktuelno — ali ovoga puta inicijativa ne dolazi od strane opštine, nego iz inostranstva od jedne inostrane finansijske grupe.
Naime jedna grupa Danaca stručnjaka, koji su bili pozvani kao stručnjaci, da ispitaju mogućnost organizovanja jednog mlekarnika i način snabdevanja, Javljaju se sada kao ponuđači sa kapitalom. Danska grupa je ponudila da u cilju podizanja mlekarnika — obrazuje jedno akcionarsko društvo u kome bi učestvovali Danci i Beogradska opština. Akcijski. ka pital društva iznosio bi 21,000.000 dinara. Danci bi po tom njihovom predlogu preuzeli na se organizaciju čitavog posla, nabavili bi sve potrebne instalacije i materijal, dali bi svoje stručno znanje i svoj personal. Za vođenje posla — ukratko uložili bi sa svoje strane u materijalu kapital u iznosu od 16,000.000 dinara. Na taj uloženi Карнај Opština bi plaćala 8% interesa. Anuiteti bi se plaćali polugodišnje unapred, a rok isplate za zajam bio bi deset godina.
Uloženi kapital Danaca bio bi obezbeđen hipotfekarnom garancijom do njegove potpune isplate. Opština bi sa svoje strane dala 5,000.000 dinara, od kojih ,buu.000 dinara odmah po obrazovanju društva. To je jezgro ponude Danskih finansijera. Da Beogradska opština nema potrebnog uređaja i stručnog personala za izvođenje i organizaciju posla oko podizanja tako potrebne higijensko-sanitarne ustanove — glavni je razlog, da je za građane Beogradske opštine to važno životno pitanje do sad ostalo nerešeno.
Danas iz inostranstva za izvođenje tog posla možemo dobiti sve i stručan personal potreban za izvođenje posla i materijal potreban za instalacuju pod vrlo povoljnim uslovima na kredit i na rate. Svakako pod daleko povoljnijim uslovima nego Su to uslovi, koje Danci nude. A na kraju čemu opet ići putem kojim se išlo kod podizanja druge električne centrale?!
ПАР АЕН а а а е а аиави ај анале вилшаиоаљаниинши во паиеа ви питивлана. пика. екс се а па
РИТЕ
„НАРОДНО БЛАГОСТА
ЈЕР
павивниннпанннанвннаниднвнилинвиилалннвнвланввнцнвни павпавивавававананванивавававвавапо пи цтпаовнвоникнинннинкнинаквинвицаницнива