Narodno blagostanje

Страна 440

Republikanska stranka izabrala je g. Huvera sa 1126 od 1154 glasova, dakle skoro jednoglasno, za svoga kandidata za pretstojeće preisedničke izbore. Ovim su šanse za ponovni izbor r{uvera poboljšane, naročito s obzirom na veliku rasparčanost profivnika. Stoga neće biti bez interesa republikanski izborni program. U početku je naglašeno da republikanska stranka čuva ustav i tradicije. U svim pitanjima, oko kojih se vodi poslednjih godina borba, ona zauzima konservativno gledište. Program se dalje izjašnjava ха održavanje zlatnog važenja, za samooprezno proširivanje Wredita, a otklanja svaku zaštitu nezaposlenih od strane države za čiju pomoć predviđa samo skraćenje radnog vremena. Pomoć veteranima, i provođenje javnih radova , s kojim demokrati vode veliku agitaciju, ne nalaze se u republikanskom programu. U spoljnoj politici predviđa se saradnja sa Društvom naroda. Traži se međunarodno razoružanje. Na suprot [оте га pominju se ni reparacije ni ratni dugovi. To je naročito važno za Evropu, jer izgleda, da Huver u ovim važnim pitanjima hoće da zadrži sebi slobodne ruke.

Program ne dotiče ni pitanje prohibicije. То nije patrtijsko pitanje, kako se u njemu kaže, jer u stranci ima beđenih protivnika i pristalica prohibicije. Nađena je kompromisna formula, kojom se prestaje sa bezuslovnom zabranom prohibicije. Princip je, da američki narod ne sme ići nazad i prema tome zakon se ne sme ukidati nego samo popraviti. Ovde se stranka vraća principu Tederacije na kom je zasnovan i ustav. Svaka država treba da dobije pravo са reguliše pitanje prohibicije po svojoj volji i one, koje se budu odlučile za nju moraju biti zaštićene od cenfralne vlade, naročito u pitanju sprečavanja uvoza alkohola iz drugih državica. To je druga tačka, koja može za neke evropske zemlje biti od velike važnosti. Јег зе ц svakom slučaju može računati sa ublaženjem prohibicije odn:al) po pretsedničkim izborima — ako pobede demokrati nije isključeno i njezino potpuno ukidanje. To bi značilo za prvo vreme veliki uvoz alkoholnih pića iz evropskih zemalja, jer Amerika ne može odmah producirati dovoljne količine ovih pića. Tu će u prvom redu profitirati Francuska, Italija i Španija, kao proizvođači boljih vina, a onaa i oni gorih, da bi se popunile potrebe, koje ne mognu zadovoljiti pomenute tri zemlje.

Monservativno-lHberalni Ниуегоу рјап

Субвенција немачком индустријалцу и великом пшекуланту Флику је беспримерна у историји субвенција последњих година. Држава откупљује Флику, када се налази на врхунцу своје финансијске кризе, пакет од 100 мил. марака акција рударског друштва Дејзепксћеп од номиналних 110, по курсу од 90, у доба када ове акције на берзи нотирају свега 22% номиналне вредности. Држава плаћа дакле 4 пута више него је цена на тржишту, и предузела је ову акцију без обавештавања јавности. Уговор је потписао крајем маја тадањи министар финансија Дитрих, без знања тадањег референта за буџет, а садањег министра финансија грофа Шверина-Кросигка, министра привреде и осталих привредних министарстава. Још се не знају мотиви, због којих је министар Дитрих извршио ову трансакцију. Велики део штампе наводи као разлог опасност, да овај велики пакет акција дође у руке странаца. Али то не може бити озбиљан разлог, за оваку једну субвенцију. Ми не видимо у чему је опасност, ако је збиља једна инострана група била спремна да купи односни лакет акција. Немачка тешка индустрија налази се у великој кризи. Тржишта нема, а цене не покривају више производне трошкове. Ми не верујемо, да би под садањим приликама страни утицај могао нешто да мења „јер ми немамо раз-

Економска политика или афераштво

лога да верујемо да су Французи, Белгијанци и Холанђани |

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Бр. 28

бољи индустријалци него Немци, Али тада би било, са становишта немачке привреде логично да се каже, ако се већ не може радити без губитка, да је боље да их иностран= ство сноси. Али тада нема ни опасности, да велика предузећа дођу потпуно и трајно у иностране руке. Велики део западно-немачке индустрије изграђен је помоћу суделовања западно-европског акцијског. капитала, а доцније, када је немачка индустрија постала финансијски јача, инострани капитал је без силе прешао у немачке руке. Апсурдно је и помислити, да иностранство купује акције, да би тиме односна предузећа упропастило. Ако их купује, ради то због тога, јер их држи повољним за добар пласман капитала. У томе случају инострани капитал има интереса да управља предузећима што је могуће боље, да добије што већи принос. У осталом, у овом конкретном случају изгледа да уопште није нико у иностранству имао намере, да купи поменуте акције: берлинска банкарска кућа Менделсон и комп. чији амстердамски филијал је спомињан као један од главних претставника наведеног иностраног интереса, одлучно је демантовала ову вест. |

Исто тако се не може одржати други мотив, који је наведен за ову трансакцију, и који се састоји у томе, да је Данат-банка, коју је санирала држава и у којој има већину акција, узела велики део поменутих акција у ломбард. Падом курсева акција, ови кредити нису више покривени, тако, да би за Данат-банку, а посредно и за државу, настали велики губици, ако би Фликова група пропала. Да је ово разлог, онда би за државу било мвого јефтиније, да је пустила Флика да пропадне, а да накнади евентуалне губитке Данат и Дрезднер банке. Тада не би био ни у којем случају потребан износ од 100 мил. марака, јер се код овог ломбардног зајма ради о износу од 35 мил. марака, који сигурно не би код пада групе Флик био сасвим изгубљен. Ничим није економски оправдано, давање огромне субвенције групи Флик на рачун заједнице; 'место тога требало је присилити да прода своја велика имања, која поседује у горњо-шлеској и средњо-немачкој тешкој индустрији.

И зато изгледа више вероватно, да је министар Дитрих са овом субвенцијом хтео да купи пристанак тешке индустрије за Бринингову владу. Покушај, који је, као што је познато, посве неуспео.

Држава добија куповином акција рудника Сејвепк сћеп јак утицај на тешку индустрију. Овај пакет акција осигурава држави контролу над друштвом Оејзелтећеп, а како ово. делом посредно, а делом непосредно располаже са највећим делом акција Шталферајна, држава добија контролу и над Шталферајном, највећим немачким предузећем тешке индустрије. Тиме је добила утицај на 40% немачке продукције железа и челика, и на 20% немачке производње угља. Левица. је поздравила ово повећање државног утицаја на тешку индустрију, као развој државном социјализму. Сам министар финансија Дитрих изјавио је, да производња железа и угља мора доћи под државни утицај, јер су овде приватни трестови тако велики, да не постоји никаква разлика с обзиром на организацију предузећа измеђ државних и приватних предузећа. Ми мислимо, да је Дитрих нашао овај аргумент тек после закључења уговора, јер није тешко увидети да је ова Брста државног социјализма најнеповољнији привредни систем који се уопште може замислити. Он се састоји у томе, да држава преузима губитке оних предузетника, који су криво шпекулирали; зато добија држава по некад већину акција великих предузећа; али то није довољно, да се она могу водити по принципима планске привреде, јер тржиште, о којему зависи успех или неуспех предузећа и даље је подлежно капиталистичким законима. То је држава знала прошле године, када је морала преузети велике банке. Она је изјавила тада, да велике банке морају бити што пре привати-