Narodno blagostanje
|
Страна 478
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 30 _
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. ЈУЛА 1932. ГОДИНЕ.
У активи стања Народне банке овога пута нема никаквих интересантних промена, сем поновог смањења девизног стена га 8.3 милидна нд 208.2 милиона динара.. Због овог одлива девиза износи укупна подлога 1971.8 милиона динара. Зајмови су све недеље порасли за сезга 800 хиљаћа и то менични за 500 хиљада на 1.957.6 милисна 2 ломбардни за 300 хиљада на 355.2 милиона тако Ba извоси укупни кредитни контингент 2312,8 милиона динара.
У милионима динара
У | 31. XII | 31. XII | 30: VI} | 8. УП | 15. УП A | TMBA 1930 1931 1932 1932 1932 Подлога : зл. у касама м на стр. 1202 4! 1758.4) 1762 5 1762.2| 1762.8 новч. у страној монети 6.3 34 0.1 08 девизе. . ; 6319) 332.0) 2135! 2165) 208.2 Укупно . 1834.4) 2096.8| 1979,5) 1979,5| 1971.8 Девизе које не улазе у подлогу · . . - 864! 846) 86,8) 86,7 Кован новац; у никлу | - . . . 388! 504 509! 514 Демонетизирано сребро 33,9 er зиранрасроврон Зајмови; на менице. , . . . ||1433,1) 1965.6) 1936.1| 1957.1| 1957.6 на хартије од вреди. || 203.4! 287.2) 355.9| 3549) 3552 Укупно . ||1637.1|2252.8| 2202,1 2312 0) 2312,8 Хартије од вредности 27,4 12.8 12,8 12.8
Ранији аванси Држави 4020,7| 1799.2) 1805.3) 1806.3| 1806.7 Привремени аванси Глав. |
Држ, Благајни . .. 600.0! 600.0|! 600.0 Вредности рез. фонда 118 528) 528). 520 Вредности ост. фондова 2.9 14 14 1.4 Непокретности, завод за
НИ ла 145.0) 1492] 1492) 1499 Разна актива . . .. 21,9 159,4! 161.1) 161.6
ПАСИВА -
Капизал |. . 180.0) 180.0) 180.0| 180.0 Резервни фонд... 827) 60.6) 60.6) 60.6 Остали фондови |. . 4.2 3,9 3.9 3,9
Новчанице у оптицају 5396.5| 5172.2! 4933.3) 4916.0| 4855 3 Обавезе по виђењу;
потраживање Државе 59.3 20,3) 113 6.2 57
жиро-рачунни . „ , 667.2| 326,3| 452.9| 428,6| 4534 разни рачуни . .. 195.6| 60.9) 78.4! 133.2) 1443
; Укупно . 922.1| 41i6.5| 542.8| 568.1| 603,5 Обавезе са роком . . 681.1) 1350.6) 1363,3) 1379.8 Разна пасива . . .. 46.4, 117.6| 121.9) 1252
Оптицај и обав. no виђ. ||6318.6|5588.7|5476,1 5484 54588
У пасиви видимо, да су обавезе по виђењу порасле за 35.3 милисна на 603.5 милиона и то због пораста жирс-рачунва за 24.7 милиона на 453,4 милисна и разних рачуна за 11 милиона на 144,1 милион, и пошто је државно потраживање смањено за 500 хиљада на 5.7 милиона динара, Банчине обавезе са роком су и овога пута повећане за 15.55 милиона на 1379.8 милисна динара.
Оптицај новчаница је смањен за 60.78 милиона и износи 4855.3 милиона а оптицај и обавезе по Биђењу укупно 5458.8 милиона динара,
Ипак имамо у овој недељи, 18, о, м. један догађај који не сме остати незабележен. Народна банка је примила. из иностранства прву пошиљку
кованог сребрног новца који је за рачун Министарства финансија већ и делимично пуштен у оптицај. У банчином стању показаће се идуће недеље. КоВање свога новца одлучено је заноном о новцу од 11. маја 1931. године, којим је дато овлашћење 34 коБање ситног металног новца до 650 милиона динара. У овај износ је мрачунат и ситан нсвац од 0.50, 1.и 2— динара, који се налази у оптицају за ско 160 милисна динара, Заксном од 28, октобра 1931, год. предвиђеко је ксвање сребрног новца у износу од 450 милиона дин. Истовремено је прописан облик, величина и садржина — комади од 20 и 10 динара имаће тежину од 7 и 14 грама д прописана легура
Tr 500/ је 10900"
Овај ће се новац постепено пуштати у оптицај. За његову протувредност има се поправити процентуално покриће оптицаја а кед непрсмењеног по-
крића знатно ће се повећати кредитни потенцијал ~
Народне банке у корист приватне привреде. А то је врло важно, Према званичном саопштењу изнссио
|је сптицај ситног новца код нас 11.60 динара на
становника, а после пуштања ових 450 милиона износиће 43— динара на главу, што је увек још најМања Кеота међу европским државама. Швајцарска на пр, има 482.6 динара ситног новца по становнику, Енглеска 323.60 динарл, Немачка 266.90 динара, Шпанија 181.70 динара и т, д,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Београдска ефектна берза показује ове недеље нешто пријатније расположење у коме преовлађује хосистичка терденција; то нам потврђују доња таблица, у којој доносимо кретање курсева наших папира према званичним, средњим дневним курсевима. Добијамо следећу слику:
15УП. 18ЈУШ. 19./VIL 20./VIL. 21МН.
7% Инвестициони зајам 56.— — 50—. 50— “(4% Атрарци 23.90 28. 2350 23.50 6% Беглуци 3350. — 34.— 3425 33.875 7% Блер 35 _ ___ 98.09. 3879.
7% Селигман 40.50 — –— — –
Рента Ратне штете 183.— .— 188.— .)88.—_ 1|80Аграрна банка 20650. = 207.— 207— 207—
Непромењене курсеве су одржали 7% Инвестициони зајам, са 50.— динара, код обрта од 25 хиљада динара. Непромењени су остали такођер 4% Аграрци, са курсом од 23.50, а трговани су за укупно 13 хиљада динара. Затим долазе 6% Беглуци код којих је тенденција у току недеље измењена. Прво је забележена прилична хоса, и курс се попео од 33.50 (на дан 15. о. м.) постепено на 34.25 (20. о. м.). Затим долази преокрет и на састанку од 21. 0. м. износи средњи дневни курс 33.875. Међутим је обрт био приличан, што доказује, да су упркос берзанског мртвила остали 6% Беглуци ипак још један од најомиљенијих спекулативних папира наше берзанске публике. Трговани су за 310 хиљада динара, што је поред Ратне штете био највећи обрт. Рента Ратне. штете је опет једанпут у скоку. Од 183 — колико је нотирала 15. о. м. курс с поправио на 188. — и завршава недељу код курса од 189— (21. о. м.). Погле дугачке паузе закључени су ове недеље опет и термински послови, и.ако само за 150 хиљада. У промпт роби тргогано је за 1.02 милаона, а укупни обрт у Штети износи 1.2 милиона динара.
асоваинавдрае