Narodno blagostanje

Страна 506 КАРОДНО lim za vunenu robu, staklo i staklene artikle, duvan, nameštaj, galanterijsku robu i d. t. Zatim je već postojeće kontingente za irancusku parfimeriju znatno smanjila.

Protest irancuske vlade nije koristio, jer su obe države konvencijom priznale jedna drugoj pravo na vođenje autoпошле trgovinske politike. Francusko-italijanski trgovinski saobraćaj, koji je za obe zemlje bio značajan deo njihove spoljne trgovine, već je pre nove konvencije jače pao nego što je odgovara!o opštem stanju spoljne trgovine. Nova konvencija će ga, kao što vidimo, reducirati na minimum.

Austrijska vlada je podnela na

Pred novim гакопот o bankama u Atstriji. iama drugi projekt zakona o bankama. Ma da je i ovaj, kao i prvi, naišao na oštre kritike, naročito u bankarskim krugovima, izgleda, da je vlada odlučila, da ga pod svaku cenu ozakoni. Korporacijama je dato samo 10 dana vremena za proučavanje projekta, i vlada je, izgleda, s tim htela da naglasi, da ovog puta neće mnogo voditi računa o mišljenju zainteresovanih krugova. Kritičari vele da je projekat doslovna kopija čehoslovačkog zakona o bankama (vidi „Narodno Blagostanje” od 27 februara t. g.). Tačno je, da su propisi o odgovornosti

mišljenje privrednim korporaci-

БЛАРОСТАЊЕ 1 _Бр. 32 ski projekt predviđa, da jedno lice može učestvovati u 15% a ne samo u 10, raznih upravnih odbora banaka. U pitanju kontrole austrijski projekat je otstupio od svoga ugleda, ali to je više posledica kompromisnog popušianja vlade prema bankama. Ministar finansija ima uredbom da orgnizuje kontrolne institute, koji će vršiti neposrednu kontrolu nad bankama. Svaka banka mora biti podvrgnuta reviziji najmanje jedanput godišnje. O tom se izvešćuje Narodna banka, koja je vrhovna instanca za kontrolu banaka. U njoj će biti skoncentrisana evidencija svih banaka, i njoj će se slati svi četvrtogodišnji bilansi, na koje su banke naročitim propisom obavezne. Ovi bilansi se šalju 105 1 Ministru finansija, čija se prava inače пе protežu ma direktnu kontrolu banaka. On nadzire samo kontrolne institute, koji mu podnose izveštaje o radu banaka, ali samo o njihovim opštim kreditnim prilikama. Ovo ograničenje direkinog nadzora od strane ministarstva finansija, kako se naglašuje, izvršeno је, da bi se izbegla bojazan banaka od suvišne poreske kontrole.

Sem toga, govori se, da je ovim država htela podvući da ne prima na sebe nikakvu garanciju za banke. Time se ova] austrijski projekt znatno razlikuje od čehoslovačkog zakona

Auktrija će ovim, posle Nemačke i čehoslovačke, biti treća država, koja se jače meša u bankarstvo. Već duže vremena su mnoge političke partije zahtevale to od vlade. Ali vlada se nije ipak usudila da pođe stopama Čehoslovačke i Nemačke.

. .. . · | . ~ ~ 4 .. . . upravnih organa, smanjivanju plata upravnih organa, u slu-!U ovom projektu ne može biti govota o socijaliziranju banaka.

čaju rđavog poslovanja banaka, ograničenju broja upravnih odbora banaka, u kojima može biti jedno lice, skoro identični sa čehoslovačkim. Za razliku od čehoslovačkog zakona, austrij-

Austrijska vlada neće da se materijalno obavezuje prema bankama, kako su to učinile pomenute dve zemlje, i čitavu reformu organizacije na stvaranje jače kontrole bankarstva.

зање

ОБАВЕ!

БАНКАРСТВО

— Полугодишњи биланси великих немачких банака показују, да је престало јако опадање улога на штедњу. Стање улога концем јуна исказано је са 7.541 милиона марака и одговара стању концем априла ове год. (7.539 мил.), према 9.277 милиона марака од пре годину дана, пре велике банкарске кризе. Међу улозима има још само 2 милијарде иностраних, док је пре годину од укупних 12 милијарди улога отпадало око половина на иностране. Јако опадање показују обавезе према Рајхсбанци, од 1516 милиона на 877 милиона марака. Дужници су опали на 4737 милиона према 4.989 мил. концем априла, 5401, концем новембра, и 5.668 милиона концем јуна прошле године. С обзиром на: депресију опадање је релативно мало. Према томе рад на санирању банака успео је и банкама је омогућено да избегну јаче отказе кредита.

Другачији је развој штедионица, Оне су имале концем прошле године код Рајхсбанке непосредно или посредно преко Акцепт банке 1.200 милиона марака. Овај износ је до конца априла т. г. смањен за 250 милиона, али почетком јуна почиње расти због смањења улога тако да сада износи 1.200 Опадање улога резултат је узнемирености народа због политичких догађаја, много дискутованих планова о присилном снижењу камате и потрошње подигнутих улога због дуге кризе. Ово је још пре кризе кредита довело дотле, да је повлачење улога било стално веће од доношења нових.

— Мале и средње румунске банке одлучиле су да позову улагаче да се боре за измену Закона о конверзији сељачких дугова. Ако улагачи не пристану на постављене им услове, банке ће тражити судску ликвидацију.

— Укупан број пољских банака, које припадају Удружењу банака смањио се у 1931. год. од 53 на 45, а број филијала од 145 на 97. Њихов акцијски капитал смањио се

ТАЈНА СЛУ;

БА.

за 20 мил. злоти (од 158 на 130), а резерве за 3 мил. (од 50 на 47 мил.). Улози су се смањили од 983 на 529 мил., есконти од 671 мил. на 414, и ломбард од 653 на 417 мил. SJIOTH. .

— istekao je rok za određivanje kvote za isplatu uloga Prve hrvatske štedionice. Tim povodom ona je objavila da će kroz tromesečje avgusi—NlOVmbar Ove godine isplaćivati za sada na sve sfare uloge, koji ne premašuju iznos od 5.000 dinara po ulošku, a prema stanju od 23. aprila ove godine, 20% i to 10% počev od 1. avgusta a daljih 10% od 15. septemђта 1. 2.

— Ликвидитет на новчаном тржишту у поверилачким земљама последњих месеца је већи него пре кризе кредита. Он је нарочито у Лондону достигао највише стање. Каматна стопа за тромесечне менице је опала у Лондону на три четвртине % и још ниже према 2 пет осмине % у пролеће прошле године. Официјелна стопа за дневни новац је пола %. Емисија 45 мил. фунти благајничких бонова преуписана је на 71,40 милиона фунти. Тако су се могле просечне рате благајничких бонова да снизе на 10 шилинга 6,84 пенца до 10 шилинга 10,92 пенца. То је најниже стање, које још никад није постојало. Због овако великог ликвидитета на лондонском новчаном тржишту примећује се већ лагано преливање новца са новчаног на тржиште капитала. Од фебруара о. г. нове емисије су скочиле на висину на којој су биле пре кризе кредита. | — Стање улога 10 лондонских клиринг-банака повећало се са 1699 милиона фунти концем маја т, г. на 1764 мил. концем јуна.

— Аустријска Народна банка снизила је законити проценат златног и девизног покрића на 20%, а за нормално покриће у будућности предвидела проценат од 25% место 33 и једну трећину %. |