Narodno blagostanje

6. август 1932,

— Удео државе у чистој добити аустријске Народне банке повећан је новим законом на следећи начин: удео почиње са дивидендом од 6% место 8% како је до сад било и то у овом односу:

код дивиден- до сада ~ сада

деод · акцион. држава акцион. држава 6 до 7% 1 О 1 1 1 до 8% 1 0 1 2 8 до 10% 1 2. 1 3 10 до 12% | 1 4 1 5 преко 12% 1 6 1 6

— Francuski Ministar finansija ovlastio ie Credit National na emisiju zaima u iznosu od 150 miliona franaka u bonovima od 1000 franaka, koji se ima amortizovati do 1944. godine. Interes je ulivrđen na 41|2%.

—Bexsgijska vlada je odlučila da Credit Communal de Belgique emituje svoj zajam u iznosu od milijardu iranaka, O kome smo mi već pisali, na inostranom novčanom {ržištu, a ne na domaćem, kao što je to banka želela. U početku se mislilo na Francusku, ali su švajcarske banke ponudile tako povoljne uslove, da će verovatno doći do sporazuma.

— Мађарска влада забранила је пренос страних потраживања на мађарске поданике или странце, који бораве у Мађарској без претходне дозволе Народне банке.

— Већ дуже времена купују се на лондонском и париском тржишту све веће количине злата за рачун купца чије је име непознато. Међутим, сматра се, да ове куповине врши енглеско министарство финансија, и да се њима припрема исплата заосталог француског кредита у износу од 2 и по милијарде франака, чији рок отплате пада овог месеца.

— Према службеним подацима у Литви има 121 акционарско друштво са укупном главницом од 134 мил. лати.

Удео државе износи 104.95 мил. лати или 78% укупног капитала. — Према саопштењу Удружења војвођанских банака стање улога новчаних завода Срема, Баната, Бачке и Барање у месецу мају и јуну ове године било је следеће: у

мају улози на књижице и на текући рачун износили су!

1.126,370.119 динара, док су у мају прошле године износили 1.492,897.392. У месецу јуну улози су износили 1.135,723.662, док су у јуну прошле године износили 1.458,666.781 динара.

—- Белгијска Народна банка дели у првом полгођу 1932 године дивиденду од 40 франака по акцији према 62 у исто доба прошле године.

— Између Грчке и Немачке постигнут је споразум о компензацији. За 30 од сто робе купљене у Грчкој Немци могу искористити своја замрзла потраживања у Грчкој. Грчка банка престаће од сада да даје девизе за увоз из Грчке,

— Белгијска банка је одлучила да прода све своје резерве у фунтама, и то вероватно самој Енглеској банци. Курс по коме ће се продаја извршити није познат.

— 6. Маипсе Егеге штепоуап je finansijskim savetnikom austrijske Narodne banke, i već je preuzeo svoju funkciju, koja je određena u protokolu o austrijskom zajmu.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—- једногодишњи мораторијум за наша плаћања Француској. Наш Министар финансија бавио се скоро у Француској, где је дошао у дотицај са меродавним круговима ради преговора о нашим плаћањима према Француској. По свом повратку он је дао дужу изјаву из које вадимо следеће:

„Резултат вођених разговора је следеће олакшање наших плаћања француској држави: сва плаћања у времену од 15, октобра ове године до 15. октобра идуће године одложена су на тај начин, што су ови рокови, који падају у томе периоду, померени за годину дана. Плаћања, која бисмо

Страна 507 |

у томе периоду имали извршити, износе: 64 и по милиона франака октобра ов. год. и 64 милиона франака априла идуће

"године, оба плаћања по авансу од 250 милиона франака, за-

кљученом у октобру месецу прошле године, затим плаћање крајем децембра ов. год. од 56 милиона франака по 5% зајму од 300 милиона франака од 1924. год. Одложена су, дакле, плаћања француској влади у укупној суми од 185 милиона француских франака, не рачунајупи ту, разуме се, ратне дугове, за које, по декларацији Лозанске конференције од 1. јуна т. г., важи мораторијум.

(Осим тога предмет мојих разговора у Маризу било је и питање продужења односно обнове кредита од 100 мил. франака за откуп дувана, који је прошле године закључила у Паризу Управа државних монопола и који би се имао исплатити у току 4 наредна месеца. Овај кредит је био закључен код једне групе париских банкара, који су такође показали пуно разумевање за наше тешкоће и одмах предузели потребне кораке за продужење односно обнову ове операције, да би нам се, и по том основу, уштедио утрошак девиза у суми од 100 милиона франака. У укупној суми, дакле, олакшице у погледу наших плаћања Француској до половине идуће године износе у динарима око 630 милиона, не рачунајући ратне дугове, за које су, као што је познато, унети у државни буџет одговарајући кредити“.

На концу изјаве о одлагању наших плаћања Француској (која са ратним дуговима износе око 800 милиона динара), г. Министар је изјавио да су француски меродавни кругови прихватили предложени им план за побољшање наших трговинских односа са Француском, с тим да га још заједнички с нама разраде.

— Ministar Hmnansıija odobrio je budžet grada Mitfroviće, koji iznosi u prihodima 2,486.5109 dinara, a u rashodima 3,453.460 dinara. Deficit od 966.941 dinara ima se pokriti 66% gradskim nametom na državni porez. |

— Poduzeća zagrebačke opštine završila su prošlu godinu sa dobicima iako su vršila velike investicije. Gasna centrala iskazuje dobit od 2,500.462 dinara, električna 5,649.864, a vodovod 57.842. dinara

— Градска општина у Новом Саду добила је одобрење за један зајам од 1,900..000 динара из градских фондова, који ће се употребити за изградњу улица у Новом Саду.

— Министарство финансија одобрило је буџет града Копривнице за 1932.—-33. год. који износи у расходима динара 3,753.321 а у приходима 2,686.271 динара. Дефицит од 1,067.000 динара покриће се 95% градским наметом на редовни порез.

— Министарство финансија одобрило је Сарајевској општини да код Градске штедионице закључи зајам од динара 2,500.000 за изградњу градских купатила.

— Објављен је тромесечни извештај претставника финансијског комитета Друштва народа у Мађарској, Ројал Тајлер-а; према њему мађарски буџетски дефицит за прошлу финансијску годину износи 1414 мил. пенге. Извештај наглашава да Мађарска може своје финансије санирати само на тај начин, ако престане давати субвенције државним предузећима, и ако се пе приступ поновном увођењу система болета (што је у међувремену урађено). У извештају се даље

критикује буџет за 1932.—33. годину у износу од 806 мил.

пенге, и каже се, да та сума претставља велико оптерећење које се неће моћи реализовати. Нови буџет може се довести у равнотежу само на тај начин, да се расходи сведу на стање стварно могућих прихода.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Аустрије и Италије склопљен је нов уго-. вор о компензационом промету, у циљу да се ликвидирају они талијански кредити који су преостали од клиринга.