Narodno blagostanje

6: август 1932. ~

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Likvidacija ultima jula nije zadavala naročitih poteškoća. Opseg poslovnih fransakicija tako je minimalan da više ni naročiti termini ne zadaju komplikacija.

Sve se više pokreće pitanje finansiranja žetve. Beogradski privredni krugovi traže da se potraživanja inozemstva na zatvorenim računima mogu upo{rebiti za pravdanje izvoza voća. Na taj način se računa da bi izvoz voća postao intenzivniji jer bi države uvoznice, u prvom redu Nemačka, mogle iskoristiti svoja zamrzla potraživanja kod nas. Međutim jedan deo privrede traži da se za sva potraživanja po privremeno vezanim računima dozvoli pravdanje izvoza. Danas to vredi samo za ifalijanska potraživanja. Ako se to proširi ma sve države naš će izvoz nesumnjivo postafi intenzivniji. Samo što onda od izvoza neće Narodna banka a preko nje država dobiti onoliko deviza koliko su dobivali do sada.

Devizno tržište. U najnovije vreme Narodna banka daje i mimo berze izvesne količine deviza. U prvom redu uvoznicima iz Italije a zatim i industrijalcima u cilju nabavke sirovine i polufabrikata. Promet na berzama kreće se oko 100 hiljada dinara.

"Tržište elekiima, Situacija se ove nedelje bitno izmenila. Kursevi su u popuštaniu. Naročito Ratna šteta koja je opet pala ispod 200 dinara. Izgleda da berza nije najbolje reagirala na sporazum sa Francuzima o odlaganju jednog dela naših obaveza. Budući da nismo postigli odlaganje i kupona stranih zajmova, kurs ovih drži se dobro.

Investicioni zajam 46.50 novac, 47 roba bez zaključaka. Agrarci novac 24.5 bez robe. Begluci 33 novac, 34 roba. Ratna štela novac 190.5, roba 191, zaključci 189 do 193. Štefa august novac 185, roba 188, zaključak 188. Ultimo decembra novac 186, roba 187, zaključci 185.

Bler 8% novac 42, roba 43 zaključci 43. Sedampostotni ler novac 40.25, roba 40.50 a zaključci 40.25 do 40.75. Seligman novac 42.50, roba 45. Narodna banka opet je nešto slabija. Novac 3950 bez robe. Agrarna banka novac 206, roba 209 bez zaključaka.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 511

РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшеница

Цене шшенице на светском тржишту биле су ове недеље променљиве. Док се почетком недеље хоса, почета крајем прошле недеље, наставила, у току недеље су цене попустиле. Разлог овој неочекиваној хоси — у доба када се управо завршала жетва — било је пре свега покривање јулског термина, затим куповине земаља које увозе пшеницу, и шпекулација. У Чикагу је пшеница нотирала 3. августа за термин септембар 48 и три четвртине доларске центе за бушел.

Домаће тржиште шшенице поново показује пораст цена за неколико динара. Разлог зато је мали довоз пшенице бољих квалитета од стране продуцената, који их чувају за семе и за своју потребу. Али изгледа да очекују и још већи пораст цена услед рђавих вести о жетви. Млинови су почели поново да купују што је само појачало хосу. Цене су биле следеће: бачка 157.50—162.50, бачка потиска 160165, банатска 157.50—162, бачка и сремска нова 145—150, банатска нова 142.50—147.50.

Бакар.

После пропасти међународног картела цене бакра су се сада први пут нешто поправиле. Картел, коме припадају само још америчке групе повисио је цене од 4.70 Ha 5.5 центи, и групе које стоје ван картела продају по истој цени. И на европском тржишту су цене скочиле.

Стока.

Тржиште стоке код нас је без већих промена. Цене су непромењене, за Беч 8—8.50 динара за Праг, дебеле сремске свиње и до 9 динара. Прошле недеље повећан је био контингент за Аустрију за хиљаду комада, тако, да је извежено преко 3 хиљаде комада. Цене на бечком тржишту су чврсте, и биле су ове недеље за наше сеоске свиње 1.70 до 1.80 шилинга. И код остале стоке нема никаквих промена. Цене волова су непромењене 4—6 дин. по кг. живе ваге. Сем контингента у Аустрију извози се нешто мало и у Италију; догони су нешто мањи због радова на селу, али је то остало

без утицаја на цене.

КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЦЕНТРАЛА У БЕОГРАДУ, — Филијале у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Снопљу.

дуда, Зуи

ОТВАРА ЧЕКОВНЕ РАЧУНЕ

сваком физичком и правном липу. Плаћања преко чековних рачуна су брза, поуздана и јевтина, а могу се вршити код свих пошта у држави.

ПОДРЖАВА ВЕЗЕ С ИНОСТРАНСТВОМ ПРИМА УЛОГЕ НА ШТЕДЊУ

штедња књижица Поштанске штедионице најпогодније је сретство за штедњу, јер се штедни улози примају и исплаћују код свих пошта без икаквих трошкова,

ЧЛАН ЈЕ БЕРЗЕ И ИЗВРШУЈЕ БЕРЗАНСКЕ НАЛОГЕ СВОЈИХ КОМИТЕНАТА, ЗА УЛОГЕ НА ШТЕДЊУ КОД ПОШТ. ШТЕДИОНИЦЕ ЈАМЧИ ДРЖАВА

Обавештења даје Поштанска штедионица и све поште у земљи.