Narodno blagostanje

Страна 504

godina se zamrznuta i dubiozna potraživanja nisu ofpisivala preko računa gubitka već su se knjižila kao rezervisani otpisi u pasivi bilansa, preko računa korespondenta, dok je iznos dužnika u aktivi proknjižen nepromenjeno. Ovim rezervisanim otpisima koji su u stvari pretstavljali latentne rezerve obračunavale su se još i kamate. Ovakav način knjiženja se kod nas, iz poresko-tehničkih razloga ne praktikuje. Otpisivali su se jedino iznosi, definitivno propali, na osnovu sudskih rešenja ili prilikom likvidacije poslovnih veza. Bilo bi dakle pogrešno, smatrati, da su ovo stvarno preirpljeni gubitci nastali u toku poslednje poslovne godine. Tako na primer vidimo, iz objavljenih podataka — koji su u ostalom reproducirani i u našim novinama — da otpisuje Moravska banka od ukupnog gubitka u iznosu od 981.5 miliona, 633.3 miliona iz sopstvenih sretstava. Ža ostatak prima obveznice iz fonda za sanaciju — za 245 miliona kč. i državnu garantiju od 110 попа Ке. Mueđutim, sopstvena sretstva iznose svega 216 miliona i to 120 miliona glavnica a 95.8 milona rezervni fondovi. Kako se od ovih sapstvenih sretstava otpisuje 135 miliona (glavnica je reducirana na 70 miliona a fondovi na 10.5 miliona) to pretstavlja razlika otpisane tihe rezerve.

Garantija, koju je preuzela država u ukupnoj sumi od 525 miliona odnosi se na uloge javno-pravnih ustanova, koje ove podržavaju kod pomenutih 12 banaka.

Češka industrijalna banka otpisuje gubitak od 434.6 miliona. Od toga iz sopstvenih sretstava 210 miliona, za 50 milina prima obveznice iz sanacijskog fonda a 170 miliona iznosi državna garantija. Njezin bilans za 1931. god. sastavljen pre ponovne procene aktive, iznosi 1991.6 miliona prema 2514 miliona kč. u 1930. godini. Pozicija poverioca je opala od 1234 miiiona na 830 miliona a ulozi od 889 miliona na 805 miliona. Glavnica je u ovome bilansu iskazana još u starom iznosu od 210 miliona, i ako se otpisuje za 110 miliona na 100 miliona. Rezerve su za sada smanjene od 95.4 miliona na 40 miliona, dok imaju na osnovu sanacionog plana biti svedene na 15 miliona. O smanjenju glavnice odlučiće glavna skupština, koja je sazvata za 16. avgust. _ |

U računima gubitka je otpisano 100.7 miliona na otpis efekata, učešća i debitora, a 9.78 miliona na kursnoj razlici kod kupovanja sopstvenih akcija.

Angio-Praška banka otp:suje nakon ponovne procene aktive iznos od 1008 miliona КЕ., od toga iz sopstvenih sreistava 563 miliona. Za 295 miliona dobiva obveznice sanacionog fonda a državna garantija iznosi 160 miliona. Da ovi otpisani iznosi ne preistavljaju gubitke, potvrđuje i činjenica, da daje država garantiju javno-pravnim ulagačima za mjihove uloge ali se, kao što znamo garantijama ne mogu pokrivati pretrpljeni gubitci i saldirati računi izravnanja. Do ovako visokih cifara samo se je moglo doći Trigoroznom procenom aktivom i otpisom i najmanje sumnjivih potraživanja. Nesumnjivo je, da je to jedini način kojim se je moglo postići ozdravljenje oktive, koja odgovara stvarnome stanju i koja će banci u budućem radu garantovati nesmetan razvoj.

Van svake sumnje je i to, da su ovim radikalnim lečenjem likvidirane i sve eventualno Još preostale bolne pozicije iz doba fuzije u 1930. godini.

Tek kad budu objavljeni sanacioni bilansi svih 12 banaka moći ćemo doneti definitivnu sliku i analizu ovoga kolosalnog lečenja banaka.

Ovim merama bio bi uglavnome izvršen proces sanacije čehoslovačkih banaka i ne možemo dovoljno podvući koliko je to od:ogromnog značaja po čehoslovačko novčarstvo pa 1 Бапкагstvo čitave Centralne Evrope.

Kamo sreće, da smo i mi već jednom prešli ovu golgotu!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

_= Бр, 32

Кратко време, пошто је МаАустријски и маџарски ČH- | ђарска употпунила свој систем мораторијума транс- стем мораторијума трансфера фера, Аустрија је такође Менес пришла томе решењу. Заједчичко је код оба система, да се заснивају на установи нарочитог фонда код Народне банке, у који уплаћују дужници противвредност приспелих иностраних дуговања у шилинзима односно пенгама. Ипак код њих наилазимо на велике разлике, које су од великог значаја и за повериоце и дужнике, које је мораторијум обухватио. -

У аустријском систему фонд има карактер дужникозог повереника, док мађарски носи име „Фонд иностраних поверилаца“. Од ове основне разлике развили су се даље 4 различити положаји аустријског и мађарског повериоца, кога је захватио овај мораторијум.

Аустријанац-дужник, по приспећу рока, уплаћује прохгиввредност дуга и шилинзима у поменути фонд код Надодне банке. С овим дужник није испунио своју обавезу према повериоцу; уплаћена сума води се на његов рачун, антерес тече у његову корист, а трошкови на његову штету, шитање претварања у инострану валуту, по укидању мораторијума, пада на терет дужника и евентуална промена валуте иде на његову штету односно корист. Фонд при Народној банци је правно лице, он управља повереним му капиталом као савестан трговац и евентуални губици, док тако управља, не иду на његову штету.

По уплати износа у фонд, поверилац не може од дужника тражити у уговору предвиђене накнаде за неправо= времено плаћање камата, ануитета и сл.) не може подићи против дужника никакву тужбу, а специјално не ону за ег= зекуцију. Поверилац не може једнострано утицати на своје потраживање унесено у фонд, али може се споразумети са Аужвиком о намирењу потраживања без трансферирања и на тај начин угасити дуговински однос.

Код мађарског система дужник доноси у „Фонд иностраних поверилаца“ дужну своту, али не на свој, него повериочев, рачун. Његова обавеза се тим гаси. Камате, - трошкови и ризик од промене валуте иду на штету односно корист повериоца. У управи „фонда“ повериоци су заступљени специјалним претставником, који изражава жељу“ поверилаца, како се има располагати са капиталом унесеним у фонд. Разуме се, да је то расопалагање знатно ограничено законом.

Питање је сада шта значе у пракси оба ова система. Код мађарског поверилац је обезбеђен у толико, што је ње[080 потраживање на његовом рачуну код Народне банке и што има могућности, да према својој увиђавности набавком робе из Мађарске или којим другим сличним путем дође до свога потраживања, Аустријски систем избегава на сваки начин утицај повериоца. Дужник може не имати HHтереса да поверилац пребије своје потраживање набавком робе из Аустрије, или којим другим путем, и поверилац је остављен на његову милост. Нарочито је важно, какав ће бити положај повериоца у случају дужниковог пада под стечај после његове уплате у фонд код Народне банке, О том не говори ни уредба ни коментари њезини, Питање је да ли би сума, унесена у фонд, ушла у стечајну масу. Како се рачун води на име дужниково, као његово потраживање, изгледа да је логичан закључак, по коме би уплаћена сума У фонд ушла у масу. Ако би то било тачно, онда поверилац

не би добио у ствари никакву заштиту од касније инсолвент-

ПИ ИН и 0 7 O a JJ 0 0 O 0. 0 LL O ON

Читајте наше ашализе Омиле

Атини Ена ви иака ни на аеаии ле аса ле ||, BU =нипанриикннаннанивнввицишининицивкалии

апнипасивнннихкини