Narodno blagostanje

13 август 1932.

_ бојко бтанс, Веогтаа.

POLJOPRIVREDA 1 IN

JI. OJI BOJ POM MI |

— Motivi i cillevi naše spoljno-trgovinske politike i njezino dejstvo na

poljoprivredu i industriju.

Spor izmedju | 5.5. 4-

LL Spor između g.g. d-va T. Mitrovića i d-ra Gregorića

U „Pravdi” (od 14, 15, 18. i 20. aprila, 4, 5, 7.31 9. juna t. о.) ројепизан 5и 2.5. d-- Tan. Mitrović i d-r Cv. Gregorić o našoj državnoj agrarnoj i industrijskoj politici posle rata, a specijalno o cdnosii jedne prema drugoj, o meri u kojoj je pomagana industrija i опој и Копзе poljoprivrede.

Aktivnost našeg trgovinskog bilansa zavisi od 00: | ljoprivrede, veli g. dr. Mitrović. Na poljoprivredne pro- | izvode otpada prosečno 61,2% od celokupnog našeg izvoza i dokle god je takvo stanje, veli g. Mitrović, akti- ı viranje trgovinskog bilansa može se postići samo preko polioprivrede.

. Pa ipak se poljoprivredi ne poklanja pažnja, koju ona zaslužuje. Njezino današnje stanje je takvo, da nam ne daje pouzdanja za.borbu s inostranstvom. U nioj su zastupljene samo one vrste, koje podnose primitivniju obradu. Zbog toga smo morali u 1929. g. uvesti zemljoradničkih artikala (pivarskog |ječma, krompira, pirindža, povrća i i. d.) za 342,011.119.— dinara, što je povećalo pasivu našeg trgovinskog bilansa. Ni sa stočarstvom nije bolje; u istoj godini uvezli smo stočarskih proizvoda za 304,025.791.— din. ili zajedno sa zemljoradničkim 646,636.910.— dimara. То је ро =. Mitroviću posledica lošeg stanja nase polioprivrede.

O poljoprivredi nije niko vodio računa, veli on dalje. Samo 1% od ukupnog državnog budžeta od posle rata na ovamo otpada na Ministarstvo poljoprivrede. „Naša poljoprivreda nije uživala povlastica niti je bila zašlićena kakvim naročitim merama... Kad god je trebalo nekoj privrednoj grani dati naročite povlastice i zaštititi je od inostrane utakmice činjeno je uvek na račun poljoprivrede i poljoprivrednika... Visoke izvozne carine na poljoprivredne proizvode argumentirane su potrebama državne politike i time, da domaćoj industriji treba sirovina za preradu. A visoke uvozne carine. na gotove fabrikate pravdane su zaštitom domaće industrije. Pod vidom unapređenja domaće industrije dozvoljen je uvoz iz inostranstva čisto poljoprivrednih proizvoda slobodno od carine. Tako su na poljoprivredu svalieni ogromni tereti, koje ona, zaostala i nezaštićena, nije mogla podnositi i zbog kojih |e morala doći u današnji položaj.” Industrija je, kao što vidimo po g. Mitroviću, i suviše favorizirana na štetu poljoprivrede. у

а. dr. Gregorić brani industriju. Nedostatak sistematskog i koordiniranog rada svih naših nadležnih /inilaca, državnih vlasti i ustanova po unapred utvrđenom planu, krivac je zaostalosti naše poljoprivrede. Prigovor da se samo 1% državnog budžeta troši na poljoprivredu, po о. Стесомси, је пеозпоуап. Jer Ovde treba ubrojati još banovinske budžete, opštinske, a delomično i budžet Ministarstva građevina. Osnivanje Agrarne banke i Privilesovanog izvoznog društva, pa

· protekcionističke politike industrijskih “država.

zaštita cena pšenice su takođe znaci da se o poljoprivredi vodi briga. G. Gregorić smatra, da industrija može samo da

donosi koristi poljoprivredi, a nikako да јој škodi. Ona ·

stvara potrošača poljoprivrednih proizvoda. Samo Za Životne namirnice, po njemu, prima polioprivreda od u industriji zaposlenog osoblja do 2 milijarde dinara. Sem toga industrija pruža priliku za тад у Ки рођорпугеаnog stanovnišiva; ona oživljuje privredni život okoline. Dakle ona direktno ili indirektno može samo koristiti poljoprivredi. Što se tiče nivoa naših industrijskih са-

ппа, оп је, ро g. dr. Gregoriću, розјефса азгатпо- Род- zanje naših carina na industrijske proizvode зато је

protumera na sve veće otežavanje UvOZa agrarnih pro-"

izvoda od strane ostalih država.

izvozne carine na poljoprivredne proizvode Čisto.

su fiskalne pritode, po ge. dr. Gregoriću. Iz toga izlazi, da, kako god uvozne carine danas, tako i izvozne рге, gube vezu sa zaštitom industrije. Druga je stvar slobodan uvoz industrijskih sirovina. To je, po njegovom mišljenju, potreba naše industrije sve dotle, dok se ona potpuno ne osposobi za konkurenciju s inostranstvom i dok naša poljoprivreda ne bude u stanju da daje kvalitativno i kvantitativno dobre sirovine.

G. dr. Gregorić postavlja tezu suprotnu onoj g dr. Mitrovića o aktiviranju trgovinskog bilansa. „UPored poljoprivrede i šumska industrija, kao i druge neke prane industrije, važni su činioci našeg izvoza. Mečutiui, nije samo izvoz onaj faktor, koji aktivira trgovinski bilans, nego {u igra važnu ulogu i domaća industrija, koja svojom proizvodnjom smanjuje potrebu uvoza stranih gotovih fabrikata i time smanjuje, pasivnu stranu trgOvinskog bilansa.. Pošto aktivna strana trgovinskog bilansa, t. |. izvoz, ne daje zadovoljavajuće rezultate, tim je važnije i potrebnije, da se pasivna strana, t. |. uvoz, smanji, a lo se postizava domaćim radom industrijskim i zanafskim.” Dakle industrija će smanjenjem pasivne strane aktivirati naš trgovinski bilans.

II. Jedna otoorna zabluda

Unapređenje jedne ili više privrednih grana iskljuамо radi aktiviranja trgovinskog bilansa spada u merkantilnu ekonomsku politiku, koja se pokazala pogrešnom. Ona može narod da dovede do krajnje bede uprkos aktivnog trgovinskog bilansa. Šta više aktivni trgovinski bilans je dokaz siromaštva odnosne države. Bogate države imaju trajno pasivan trgovinski bilans. Država, koja duguje inostranstvu — po ma kome osnovu bilo — može samo aktivnim trgovinskim bilansom da plača svoj. dug. Država poverilac mora da ima pasivan trgovinski bilans, jer se samo u robi mogu da naplate potraživanja. Trgovinski bilans služi dakle kao sretstvo za izravnanje bilansa plaćanja. To je ono što nisu znali merkantilisti. Forsirati izvoz i onda, kad je bilans pla-

Страна 515

ra T,Mitrovića i d-ra Gregorića. =— Jedna ofporna zabluda. — Tndastrijalizacija i uvoz, — Zaštia industrije, — Novi put,

+.