Narodno blagostanje

Страна 538

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 34

121.3 милиона дин., повећање је према претирошлој недељи од 41 милион дин.; а према крају 1931. г. од скоро 80 милиона дин. Значи да су увелико почели да притичу из фабрика комади новог сребрног новпа од 10 и 20 динара. Та ће позиција све брже дај расте пошто ниједан од приватника није дужан да прима тај новац у знатним износима. Тако стоји правно ствар. Фактички међутим могућно је да се убрза убацивање тог новца у циркуланију путем који се не може назвати кулантним. Могућио је да

се повериопима државним исплаћују већи износи

под алтернативом неисплате ако не приме звечећи новац. Притисак не би остао без дејства. Али с друге стране треба рачунати с тим да ће се сав тај новац вратити у државну касу — уколико оптицај нема потребе за њим. Али и томе има лека, наиме даља исплата државних обавеза на горњи алтернативни начин, И чиновник ће да прими плату у звечећем сребру пре но што се реши да чека на новчанице, |

У милионима динара

i | 31. ХП | 31. XII | 31. VII | 8. УШ| 15. VII Ба 1930 |“ 131 | 1922 | 1982 | 199 Подлога: зл- у касама и на стр. || 1202 4) 1758,4! 1762,8) 1762.8) 1762.8 новч. у страној монети 6.3 0.8 05 1,2 девизе ... 5 631.9] 332.0] 218.2 2154! 216.6 Укупно . ||1834.4 2096.8| 1981,8) 1978,7| 1980,6 Девизе које не улазеу | подлогу. > 0 _ 0, 86.4 845! 84,5) 86,4 Кован новац; у виклу и сребру . 38,8. 801. 80.2) 121.3 Демонетвзирано сребро 33.9 U S Par CPeopo Зајмови; на менице , . . . |1433.1) 1965.6) 2042.4! 2041.8| 2037.8 на хартије од вредн. 203.4! 287.2 3550] 355.0) 355.2 Укупно . 1637.1| 2252.8| 2397 4| 2396.8| 2393.0 Хартије од вредности 27.4) 12,8 12.8) 12,8

Ранији аванси Држави 4020.7) 1799.2) 1807.7| 1807.8) 1808.1 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни . .. 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда 77.8) 533) 53,3! 53.5 Вредности ост. фондова 2.9 2.3 2,3 23 Непокретности, завод за

И dobu SR OMJ 145.0| 151.0) 151.3| 151,5 Passa ado 5 21.9) 120.1| 111.2| 111.7

ПАСИВА

Капитал... 180.0! 180.0) 180.,0) 180.0 Резервни фонд , .. ; 821) 60.6) 60.6) 60.6 Остали фондови .. 4.2 3.9 3.9 3.9

Новчанице у оптицају 5396.5| 5172.2) 4855.0| 4872.4! 4799.0

Обавезе по виђењу; потраживање Државе 59.3 29,3 2.6 4.2 23.0

жиро-ра BI 667.2| 326,3| 474,5| 4300| 446.83 DORE A О 195.6| 60.9) 151.2| 169.3| 212,3 Укупно . | 922.1| 416.5| 628.5| 603.5| 682.1

Обавезе са DoOKOM . . 681.1| 1429.0| 1416.4| 1402.9 Разна пасива . . „ 46,4 134,1] 1424! 192.8

Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6) 5588.7! 548.6|5475 9] 5481.2

У пасиви обавезе по виђењу показују пораст од 78.6 милиона дин., од чега пада 18.8 милиона на потраживање државно, 16.8 милиона на жиро-рачуне и 43 милиона на разне рачуне. Обавезе са роком показују пад од 13.4 милиона дин., али су још увек преко 1.202 милиона Динара.

Оптицај је пао за 73.3 милиона дин. износи

4.799 милиона дин, Оптицај обавезе по виђењу износе заједно 5.481 милиона дин. а оптицај обаве-

зе по виђењу и обавезе са роком (а и ове су рела-

тивно кратког рока) износе 6.884 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

За време летњих ферија, које обично доносе апсолутну стагнацију берзанских послова, доживели смо ове године једну готово непознату појаву наиме, да је у првој половини ферија (од 15. јула до 10. августа) на светским ефектним берзама посао био живљи но готово целе последње године. Ми смо се намерно угдржавали да нотирамо хосистичке појаве на појединим берзама сматрајући, да ће најближа будућност да покаже, да су оне биле нереалне, Тако је и било. Данас се може сматрати та хоса за потпуно завршену и ако се још француска берза под утицајем француске владе, а с обзиром на пнтање конверзије, још увек џилита. Хоса је прво почела на француској берзи 7. јуна т. г. Она је била силна и продужена гако да су после 20 дана постигнути велики скокови курсева свију хартија од вредности, па чак и оних, које су сматране да су болесне. Реализиране су врло лепе добити. У тренутку, кад је француска берза почела да се замара, појавиле су се истовремено хосе на лондонској и њујоршкој берзи. На првој је маневар био прилично очигледан. У осталом влада није ни крила, да је њој потребна хоса због претстојеће конверзије ратне ренте. То је био и главни разлог, као што рекосмо, да су и јавноправни заводи у Француској помагали хосу. Само што је Енглеска већ приступила конверзији, а Француска још не. У осталом енглеска когтзерзија је пока- · зала да се не може вештачким начином трајно подизати курс хартија од вредности. У тренутку, кад су курсеви били достигли потребну висину, влада је отказала зајам ради конверзије, обећавајући ономе ко пристане на конверзију премију од 1 фунте стерлинга. Де “рећине ималаца пристало је на конверзију. Али одмах после неколико дана почињу да падају курсеви енглеских конзола и до пре неки дан смо имали ту необичну и за владу врло тугаљиву слику, да су курсеви пали за 4 фунте тако, да је онај, који није примио конверзију, имао премију од 4 фунте, а онај који ју је. примио губитак од 3 фунте у пркос обећане пре– мије од 1 фунте. Ситуација је била врло тугаљива, патриоти су били оштећени само због тога, што је влада приступила извршењу конверзије у тренутсу кад ова није била зрела. Поред тога се сви важнији министри налазе у Отави тако, да подсекретар министарства фичансија има да издржи буру прекора немогући при томе да донесе никакве важније одлуке. У сваком случају је влада стала на гледиште да се не интервенише већ да се приступи извршењу конверзије онако како су се имаоци јавили, остављајући на тај начин дефинитивно као губигак 3 фунте онима који су се јавили за конверзију.

Али је необично вешто тако роћи тактички савршено изведена хоса на њујоршкој берзи. Она је припремана мајсторски. Прво је изманеврисано побољшање цена извесних сировина. То је онда од стране врло окретних биро-а за истраживање коњунктуре проглашено за "рви знак обрта коњунктуре на боље. Штампа је упрегнута потпуно у кола разних хосистичких пулова у Америци. Све американске банке упеле су се да по сваку цену изведу хосу хартија од вредности. Зна се да су огромни банкарски капитали уложени у те хартије, да су многе банке због тога пропале, а многе претрпеле огромне губитке. Банке би показивале сасвим другу слику кад ои успеле да папире подигну за 50 до "00 од сто према најнижим курсевима. У осталом беса је у Њујорку била тако силна да се могло очекивати и даље падање, а то би значило угрожавање сто. стенције великог броја банака.

Веома је вешто искоришћена гоостота теорија о коњунктури, по којој после сваке депресије долази полет и по којој полет почиње обично на берзама. Прорицало се да ће почети полет индустријске коњунктуре у јесен и зато је. морала почети хоса на берзама још у лето. Мора се приз—