Narodno blagostanje

27. август 1932

У. Вајкче

ISRIVANJE SRE

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стран» 543

— Razmišljanje o еје и хакопа од 30 поуетађта 1931 i od 14 avg. i 5. o kovanju jedne milijarde srebrnog novca. —

Fabhta, — Monetarna politiha nebada i danas, — Sitan novac za polhusurivanje, — Sitan novac u novčanom sistemu. — Dejstvo puštanja зтебгтпов пооса и орпсај. — | i. Fakta | кој! се зе način višiti te kupovine. A verovatno da ce

Zakonom od 14. avgusta i. g. naređeno je iskivanje 11. miliona komada 50-dinaraca od srebra (u no-. minalnom iznosu od 550 miliona). Za razliku od zako- | nom od 30. novembra predviđenog srebrnog novca, čija je legura utvrđena na 500/1.000, finoća 50-dinarca je predviđena na 750 delova srebra na 1.000 delova legure. Komad će biti težak 22 grama. Prema tome ukupna težina legure potrebne za iskivanje ove druge partije srebrnog novca izneće 242.000 kilograma odnosno 181,500 kg srebra. Kako se sada nalazimo u početku iskivanja 10-dinaraca i 20-dinaraca u ukupnom nominalnom iznosu od 450 miliona dinara, za Što je potrebno 157,5 hiljada kilograma srebra, to se može uzeti, da će ukupna monetarna potreba srebra izneti 339.000 kilograma. Oba zakona predviđaju, da se srebro ima da nabavi u zemlji i na strafii i to u oba slučaja po pijačnoj ceni. Cena srebra je u poslednje vreme u skoku iz više razloga, među kojima |e na prvom mestu špekulacij|a, koja vešto operiše sa nezadovoljstvom profiv zlata i iskorišćava usamljene glasove u korist srebra za valutne ciljeve. Drugi razlog skakanja cena srebru leži u činjenici, da se baš ovih dana intenzivno iskiva srebrni novac za račun velikog broja država u Evropi i Aziji. Danas je cena srebru u Londonu 18 šilinga i 1/8 pena po unci, što čini otprilike 540 dinara po kilogramu. Znači, da će za srebro imati da se plati oko 180 miliona dinara za ukupan iznos srebrnog novca od nominalno 1 milijarde dinara. Službeno se računa, da će na tome poslu da se zaradi 700 miliona dinara. Znači, da razlika od skoro 120 miliona dinara treba da ide na troškove iskivanja i ostale.

O načinu nabavke srebra ništa se ne govori u zakonu. Za kupovanje u zemlji procedura je vrlo prosta: biće ovlašten veliki broj finansiskih nadleštava, da po. utvrđenoj ceni kupuiu od naroda srebrni novac. Kako smo izvešteni, cena, koja će se plaćati u zemlji, biće nešto veća no ona u inostranstvu. Ipak će ona biti u punom paritetu s onom u inostranstvu s obzirom na to, da su vrlo veliki troškovi prenosa, osiguranja i t. d. bilo srebra ili srebrnog novca iz inostranstva u našu zemlju. Za ukupan iznos tih troškova platiće se više srebrni novac u zemlji tako, da će u mesto 2,20 din. koliko bi koštao danas jedan predratni srebrni dinar, da se plati može biti i 2,50. Ima i|oš jedan razlog, zbog koga bi bila velika sreća, ako bi se mogla veća količina srebra dobiti u zemlji, a to je devizno-politički. Danas je vrlo teško nabaviti 200 miliona dinara u devizama, koliko iznosi vrednost srebra, koje se ima kupiti. Pri utvrđivanju cene za srebro u zemlji treba učiniti jedan dodatak i akonto te olakšice devizno-političke prirode. Ali je raspoloživa količina srebra odnosno srebrnog novca u zemlji ograničena tako da će morati da se kupuje sre-

bro i na strani. Zakon ništa ne propisuje o tome, na

na strani biti kunplieno sve srebro potrebno za iskivanje novca na strani. Tako će strane kovnice takođe primiti veliki deo ovoga posla. Nezgodno bi bilo, kad bi se domaći novac slao na stranu, ·jer bi bili vrlo veliki trOŠKOVI.

Zakonom se ovlašćuje Ministar finansija da iskivanje novca utanačuje sa kovnicama ili putem javnog nadmetanja ili putem direktne pogodbe.

IL Monetarna politika nekada i danas

Po motivima zakon od 14. avgusta t. g. bitno se razlikuje od zakona od 30. novembra prošle godine. Prvi je objašnjen isključivo željom za saniranjem našeg novčanog oplicaja, zamenjujući novčanice od 10 dinara srebrnim novcem od 10 i 20 dinara. Iskivanje 50-dinaraca obrazložava se potrebom stvaranja vanrednog državnog prihoda — naravno uz pretpostavku da je taj cilj u skladu sa postulatima zdravog novčanog opticaja. Kako Je monetarni kriterijum jedino rešavajući kod ovakvih mera, bez obzira na motive i cilj, to ćemo poslednji zakon proučiti u svetlosti toga kriteпјита. |:

Iskivanje novca je već od mnogo stoleća državni monopol, poznat u teoriji pod imenom novčani regal. U · doba apsolutizma država je novčani regal posmatrala isključivo kao izvor državnih prihoda. Monetarne brige

'je nisu morile. Taj se cilj postizavao na dva načina.

Prvo monopoliziranjem prava otkupa celokupnog u zemlji proizvedenog i sa strane uvezenog zlata i srebra. Kao jedini legalni kupac vladalac je plaćao cenu daleko nižu ispod pijačne, odnosno ispod one koju je dobijao putem iskivanja novca. Zarada je bila u razlici između. cene metala i nominalne vrednosti novca — pobijanjem prve. Ali dugo tako nije moglo da ide. Ubijena |e proizvodnja plemenitih metala i ovladalo krijumčarenje. Zbog toga se prišlo kvarenju novca ili putem smanjenja finoće (sadržine plemenitog metala) ili smanjenjem ukupne težine. Ima danas vrlo mnogo vrsti novca vrlo male nominalne vrednosti, koji su nekada bili vrlo krupni komadi. To važi za dinar, za dukat, talir i t. d. I aspra je nekad bila srebrn novac, pa je odavno ušla u poslovicu, kao sinonim bagatelnosti.

Drugi način za fiskalno iskorišćavanje novčanog regala sastoji se u iskivanji zvečećeg novca od jeftinog mefala pri davanju visoke nominalne vrednosti tome novcu. Ovo je sretstvo moglo biti najmanje iskorišćeno zbog toga što je opticaj brzo spuštao cirkulacionu угеdnost novca na vrednost metala u njemu.

U toku XIX. veka preovladalo je saznanje да је

novac opšte korisna ustanova, jedan od stubova Dprivrednog Žživofa, Da sletstveno država ne samo da na