Narodno blagostanje
|
Страна 566
тивних послова, пре свега дужника по текућим рачунима есконтних кредита и делимичним повлачењем потраживања код домаћих новчаних завода. Пошто се смањење пословног волумена распростире на период од две и по до три године, могло је бити извршено без већих жртава. Знатно тежи су губитци на државним папирима: њихов је портфељ крајем 1931. године редуциран од 31 милион на 15 милиона, од чега је као курсни губитак отписано преко. 10: милиона, Банка је могла користити олакшицу закона о билансирању и исказати уместо 1.5 милиона чисту добит од пуних 10 милиона, и поделити дивиденду. Она то није урадила, пошто је саставила биланс према стварноме стању и са највећом ригорозношћу. |
Њезини конзорцијални послови, портфељ приватних ефеката као и непокретности врло су ниско процењени, први са 29 милиона а други са 43 милиона динара, и ако се у овим ангажманима налазе наша најјача предузећа.
Интересантности ради, навешћемо неколико најважнијих предузећа, која припадају у интересну сферу Удружене банке или чије се акције налазе у њезином портфељу: ~
Банке: Хрватска банка за промет непокретности, Загреб; Чаковачко-Међумурска штедионица, Чаковац; Трговачка и индустријска банка „Вардар“, Скопље; Контролна банка за трговину и индустрију, Загреб; Tprosalća и обртна банка, Нови Сад, и т. д.
Осигуравајућа предузећа: „Сава“ Опште осигуравајуће друштво, Загреб; „Вардар“ осигуравајуће друштво, Загреб; „Вардар“ осигуравајуће друштво, Београд; „Росија-Фонсиер", Београд; и т. д.
Хемиска индустрија: „Даница“ а. д. за хемијску индустрију, Загреб; „Титанит“ за хемиску индустрију, Загреб; Југословенски Георг Шихт, Загреб; Фабрика шпирита и квасца, Нови Мароф; Фабрика лака, Београд.
Машинска индустрија: „Сартид“ а. д., Београд; „Сидро" а. д. Загреб; Бродска фабрика вагона, Брод; и т. д.
Индустрија кожа: „Петриња“, Птуј; Загребачка творница коже, Загреб; и т. д.
Електро-индустрија: Југослов. Сименс а. д. Загреб; А. Е. Г., Загреб; Југосл. електр. а. д. Загреб; и т. д.
Шумска индустрија: Експлоатација дрва, а. д. Загреб; „Петриња“ парна пилана, Загреб; „Огулин Лика“, Загреб; „Велебит“ а. д., Загреб; Крапинска фабрика намештаја, Загреб; „Приморска шумска индустрија“, Загреб; „Нихаг' а. д. Загреб; Народна Шумарска а. д. Загреб, „Вирбо“ а. д. Загреб; и т. д.
Паробродарска друштва: Јадранска пловидба, а. д., Прекоморска пловидба а. д., Сушак, и т. д.
Разна: Југо-Маутнер а. д. Загреб; „Пруга" а. д. Загреб; Царински магацини и јавна складишта а. д., Загреб; и т.д. „Цереале а. д., Загреб; Фабрика салама Гавриловић а. MG, Петриње; Јулио Мајнл а. д., Загреб; Прва хрватска индустрија уља, Загреб; и т. д.
Иностране везе Удружене банке распростиру се преко читаве Европе и то пре свега путем МшпиеНе Зојуау, ВгихеПез, Anglo-international Banke, Ltd. London; Мађарске комерциалне банке, Будимпешта, Бечког кредитног завода, и т. д.
па _----е-н-о--=< И) розједпје мгетше.5е ропомо jedna interesantna disknsija jako diskutira o predlozima da о шегаша 74 suzbijatije se izvođenjem „javnih radova krize smanji nezaposlenost. U Nema-
e m==== Čkoj је 'pobornik ovih planova direktor nemačkog Državnog statističkog ureda prof. Wagemann, pozuat zbog svojih predloga o reformi valute. On smatra, da se deflaciona kriza ne može ukloniti na drugi način. Glavno zlo su pasivni bilansi skoro svih preduzeća. U гашт Ктхата је samo jedan deo preduzeća imao pasivni bilans i ovi su se mogli odrzati pomoću jednokratnih kredita, ili su padom pod stečaj
ваниле
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______ | БР 36
preuzimana od zdravijih preduzeća. Ranije je sama Кита гагvijale snage, koje su vodile poletu! Opadanje industrijskih cena povinilo je kupovnu snagu poljoprivrede. Građevinska delatnost dobijala je novi impuls niskim nadnicama i kamatima. Spoljna trgovina postajala je sposobnija za konkurenciju, za toliko, za koliko su pali proizvodni troškovi u odnosu prema ostalim zemljama. Nijedne od tih reakcija protiv krize danas nema, jer je ona, kao nikada do sada, obuhvatila sve zemlje i sve grane priviede. Zato više nema nikakvih izgleda na dobit, angažovanjem u poslu. Fabrikanti mogu raditi dalje samo ako žrtvuju svoju imovinu. Ali se oni toga čuvaju, i povlače, koliko je god mognće, svoje kapitale. Motorne snage privrede slabe na taj način sve više. Tako ostaje samo jedini put, da se stvore mo-
gućnosti zarade izvođenjem javnih radova, proširenjem kredita.
Ovaj put je doduše otežan inilacionističkom histerijom, koja u poslednje vreme vlada u Nemačkoj. U stvari je deilacija stalno napredovala, uprkos povećanju platežnih sretstava u toku prošle godine i uprkos alarmiranju, da je inflacija već iu. То роtvrđuje ubrzano isplaćivanje dugova i tezauriranje novčanica. Naravno da javni radovi u velikom opsegu znače eksperimenat: al: da se izađe iz krize, potrebno je eksperimentirati. Samo se
stari liberalizam protv konstruktivnoj privrednoj politici. De-< .
flaciona čežnja privrede našla je svoju dopunu u dellacionoj
čežnji duhova. Zamrzavanje kredita по MO je ı ekonomsku
misao.
Srozavanje privrede je završeno. Država i Rajhsbanka moraju sada pokušati da podupru prirodni proces ozdravljenja. Prebacuje se vladi odbrana privatne privrede, svetsko-privrednih odnosa i zlatnog važenja. Međutim privatnom inicijativom može se prebroditi nemačka kriza. Autarkija bi skupo stala Nemačku. Poljoprivreda je upućena na ukupnu kupovnu snagu stanovniŠiva, koja bi znatno oslabila bez zaposlenja za izvoz. Ni valutni eksperimenti ne mogu izlečiti privredu. Oni bi doveli krizu do katastrofe. Rajhsbanka može dati privredi kredite, za svaki zdrav posao, ali ona sama ne može rešiti privrednu krizu.
Naši čitaoci znaju naše stanovište po pitanju |aVnih radova. Ovi u malom opsegu mogu nešto krizu ublažiti, al: ne rešiti, ako istovremeno ne dođe i do inicijative sa strane preduzetnika. Ali, javni radovi u velikom opsegu moraju poOširiti budžetsku krizu ili dovesti do inflacije. Iz tih razloga. je ı Americi i pretsednik Huver bio protiv zahteva demokrata da se odobre milijarde dolara za izvođenje javnih radova; demokratski zahtevi svedeni su na relativno malu sumu od 300 miliona dolara.
U javnosti su Wagenovi planovi naišli na. mnogo Veći cdziy nego Luterovi argumenti konzervativne privredne politike. Borba oko pitanja velikih javnih radova, postala je istovremeno i borbu za plansku i slobodnu privredu. Po programu dveju najvećih partija — nacional-socijalista i socijal-demokrata privrednu krizu treba suzbijati radovima: u mnogo većem opsegu, nego šio su do sada bili.
Stanovište Dr. Lutera je i baza programa Papenove vlade c javnim radovima. Ona je napustila sve projekte o povišenju u u budžetu predviđene sume za javne radove u iznosu Od 135 miliona maraka. Ova će se suma upotrebiti za gradnju kanala, železnica, demontiranje starih lađa i finansiranje naseljavanja. Po najoptimističkijim procenama može se ovim radovima uposliti 150 hiljada, a po pesimističkim 50 hiljada radnika. Broj, hoji ne znači ništa kada se uzme u obzir koliki je broj nezaposlenih u Nemačkoj.
-еитешштеек "————cCs. Nedavno je kancelar S. Рареп Originalne i komplikovane ~ iziavio da је kriza postigla svomere Papenove vlade za su- ju „kulminaciju. Zato je sada zbijanje privredne krize opravdano, da se pristupi OpNermina == · „sežnijim merama za Oozdravlje-
nje privrede, koje bi u jednoj ranijoj periodi krize morale. ostati
bez dejstva. Prvo se mora suzbijati O | денастол 'pro=
Na ovo sve odgovara guverner Majhsbanke dr. Luter.
Ј|-