Narodno blagostanje

3; септембар 1932.

тројству наше кредитне организације. Све се јасније оцртава озбиљност нашег општег економског положаја, и опасност која му прети ако у земљи замре кредитна делатност, која је била услов привредног живота. Узрок за ову одлуку Југословенске Удружене Банке лежи у општим економским приликама, а у првом реду у факту сталног одлива новца и тешкоћа око стварања потребних ликвидних средстава. Макако да је неоправдано и национално-економски штетно, повлачење улога из банака врши се скоро годину дана. Извесно затишје које се могло запазити почетком ове године, било је само кратког века. Појављивали су се један за другим узнемирујући моменти економске природе који нису дозволили да се повучене суме врате преко банака народној производњи. Одмах по свом формирању, Југословенска Удружена Банка заузела је врло видно место у нашем банкарству. Она по свом начину постанка представља први покушај концен-

трације великог стила у нашем банкарству, јер је обухватила.

пет новчаних завода, који су годинама деловали у свима покрајинама наше државе. По величини своје пуно уплаћене главнице од 185 мил. динара и отвореним резервама од 56 мил. она је дошла на прво место међу нашим банкама. Захваљујући суделовању страног капитала при њеном оснивању (енглеског, аустријског, белгијског и холандског), она је била позвана да послужи као спона између наше пијаце и међународног финансијског капитала. Она је годинама ту функцију с успехом вршила на корист нашег привредног живота, располажући огромним кредитима код својих моћних финансијских партнера у ипостранству. Банка је у неколико махова послужила својим посредовањем да држава (Управа Држ. Монопола) и Општина београдска остваре веће кредитне операције у иностранству под врло повољним условима. И ако су кредити које је банка уживала на страни на стотине милиона, она је била увек више него опрезна у њиховом искоришћавању, водећи рачуна о могућностима одговарајућег пласмана. Повучени кредити са стране, заједно са њеном главвицом и резервама, представљају за наше прилике инпозантну цифру од 400 милиона динара, а релација између властитих и туђих средстава, према последњем полугодишњем билансу износи 1:1, што се у истини може сматрати као врло повољан однос који пружа потпуну гарантију за све њене повериоце.

Поред јаког залеђа у иностранству, које се осетило и за време ове кризе, јер је банка могла да повуче нова знатна средства из иностранства, која су била добродошла за појачање залихе у девизама код Народне банке, чврстина банчине ситуације заснивала се колико на обилности властитих средстава, толико и на чињеници, за разлику од других банака, да њени ангажмани на селу, које је прво дошло у тешкоће плаћања, нису у опште играли никакву улогу. Нешто је дато хипотекарнога кредита пољопривреди, али то искључиво из средстава добијених путем емисије дугорочних заложница. Издате заложнице и комуналне облигације представљају на крају првог полугођа ове године суму од 31 мил. динара. Погоршање ситуације у индустрији међутим, притискивало је у пуној мери југословенску Удружену Банку. Обрт у коњунктури дрвне индустрије, изазван падом цена за дрво на светској пијаци и тешкоћама продаје, погодио је све банке које су финансирале ову нашу, најјачу индустријску грану. Слабљење унутарње куповне снаге у вези са сужавањем волумена продукције повлачило је за собом све већу неликвидност кредита датих индустрији. Није чудо ако су која од банчиних потраживања до те мере замрзла, да је потребна дуга поштеда и осетно побољшање општих прилика, да би се могло рачунати на њихову наплату. Целокупну про– шлогодишњу чисту добит од 18 мил. динара, банка је с пуно разлога употребила на отписе, и то у првом реду за отписе тубитка на државним папирима, не хотећи да се користи бе-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

нефицијама- закона који омогућује репартирање оваквих гу-

битака на период од пет година.

Свесна своје дужности према привреди, Банка је презала од отказивања датих кредита или чак утуживања, јер је знала у којој би мери такав поступак пооштрио већ посто-

јећу привредну кризу. Олакшање ситуације могло је, под

таквим погодбама, да наступи само отварањем нових кредита помоћу којих би било могуће премостити пролазне касене тешкоће. У овом тренутку та средства, нису могла доћи са стране, због девизних прописа у иностранству. За те кредите могла је доћи у питање поглавито Народна банка. Раније, у нормалним временима, југословенска Удружена банка ретко је кад искористила свој редовни кредит код Народне банке. Њој су стајала јефтинија ' страна средства на расположењу. Овога пута ваљало је апеловати на кредит код емисионог завода. Њен редовни кредит, и ако повећан за 50 од сто, није достизао ни половину главнице. Законски прописи о покрићу оличавају у себи озбиљну сметњу за ширу кредитну акцију емисионог института.

Обзири према клијентели којој је требало дати могућности да преживи ова критична времена, уз тежњу за што већом кулантношћу у хонорисању властитих обавеза у земљи — банка за сво време кризе није била ни једанпут тужена морали су најзад довести банку пред свирепу дилему, из које није било другог легалног излаза. Судећи по ситуацији њене активе, расположењу њених партнера у иностранству, и могућности за остварење знатних уштеда у режији, банка има све услове да изврши своју реконструкцију, и да у блиској будућности настави, постављена на здраве основе, своју улогу у нашем привредном животу.

Дужност је државе да, у најмању руку, доношењем сходних законских мера, по угледу на друга законодавства, олакша новчаним заводима који имају све услове за егзистенцију, њихово преуређење са што мање финансијских жртава и трошкова.

Навешћемо још неколико сумарних података о пословном волумену југословенске Удружене банке, који нај-. боље илуструју улогу која јој припада у нашем новчарству и привредном животу. О томе је у осталом било опширно говора приликом њезине анализе за 1931. годину, у додатку „Народном Благостању“ од 25. јуна о. г. број 26. страна 186. Њезин обртни капитал, који је износио 1929. године још 1.6 милијарди динара, редуциран је у 1930. години Ha 1.3 MMлијарди а крајем 1931. године на 883 милиона. Упркос овог огромног смањења обртног капитала, проузрокованим смањењем пасиве — враћањем кредита повучених у главноме из иностранства, ипак је Удружена банка остала други наш највећи новчани завод, а према главници први и највећи. Банчина туђа сретства смањена су од краја 1929. године до краја 1931., дакле за време од две године од 1.3 милијарде на 630 милиона дакле за 670 милиона односно преко 50 од сто. Крајем 1931. године износе 700 милиона, пошто је исказано 70 милиона као реесконтни кредит, који у ранијим годинама није био искоришћен. Најјаче су опали повериоци, од 688 милиона у 1929. години (у 1928. су износили 740 милиона) на 271 милиона, односно за 411 милиона или 60 од сто. То су углавноме кредити из иностранства. Затим долазе пасивни текући рачуни који су опали за 194 милиона на 150 милиона

односно 55 од сто. До краја 1931. године забележен је нај-

мањи пад код улога на штедњу, за 35 од сто односно 94 мил. од 172 милиона динара. У току прве половине 1932. године је одлив иностраних кредита несумњиво обустављен, али је психози подизања домаћих улога на штедњу морало бити жртвовано још којих педесет милиона динара. Све ове исплате извршила је Удружена банка одговарајућим редукцијама ак-