Narodno blagostanje

Страна 564

који су дошли под мораторијум, износи око 41.9 милијарди динара. Исто тако обустављена је и ануитетска служба за иностране дугове градова и земаља. 12. јула обуствљен је мораторијум за све унутрашње и спољне трговачке дугове који доспевају до 31. августа. -

3. Чиле: 20. јула 1931: Мораторијум трансфера за све државне дугове у иностранству. Август 1931.: Објављивање потпуног мсраторијума за све државне обавезе у иностранству, прво до краја 1931. а затим на неодређено време. Истовремено су уведена и девизна ограничења за приватне иностране обавезе. У априлу 1932. проширен је мораторијум и на приватне девизне дугове на три месеца; после

овога рока може се трансферирати са одобрењем девизне |

централе у ратама по +ј. дужног износа. 21. јуна 1932. увучене су у мораторијум облигације, менице и остали кредитни инструменти. 5

4. Колумбија: Обустављен је трансфер за иностране. зајмове општина и департмана. Доспеле рате полажу се код Централне банке у домаћој валути. Трансфер ће се извршити постепено, према стању девизних залиха. Стари робни дугови плаћају се у ратама по 20%. За нови увоз девизе се додељују врло споро. За државне дугове није проглашен мораторијум. 5. Еквадор: Мораторијум трансфера за све државне дугове у иностранству, још од половине 1929. год. Почетком јуна 1932. г. пооштрење девизних прописа.

6. Доминиканска република: Двогодишњи мораторијум за амортизацију државних дугова у иностранству. Каматна служба врши се даље.

7. Мексико: Јануар 1931:: Мораторијум трансфера за све државне зајмове до краја 1932. године. У децембру проглашен је потпуни мораторијум и продужен до краја 1933, године. Приватне обавезе у иностранству нису обухваћене мораторијумом. Девизних ограничења нема.

8. Никарагуа: Обустава амортизационе службе за државне зајмове за 1932. годину. Камате се даље плаћају. |

9. Перу: 1. јула 1931. обустава плаћања по свим државним иностраним зајмовима, прво до конца 1931. а затим на неодређено време. Увозних и девизних ограничења нема.

10. Сан Салвадор: После општег мораторијума, сада се опет врши амортизациона служба за инострани државни дуг, јер су заложени царински приходи а у управи се налазе инострани повериоци. Али је проглашен вишегодишњи мораторијум за приватна плаћања, који се може искористити само у случају, ако дужник може дати хипотеку.

ЛП. Уругвај: 8. августа 1931:: Објављивање потпуног мораторијума за све трговачке дугове у иностранству до 1. јануара 1932. а затим је продужен до краја 1932. године. Држава је плаћала до почетка 1922. године, а тада је обуставила амортизациону службу.

П. Европа.

12. Турска је почела. За купон отоманских дугова, који је доспео 30. новембра 1930. положена је само трећина потребне суме. Од тада, Турска плаћа само трећину доспелих износа, али се ни то не трансферира. Али је Турска морала тражити мораторијум и за послератне зајмове што су повериоци одобрили. Даља плаћања вршиће се само пола У девизама, а друга половина у турским лирама или у девизама по истеку уговора.

13. Од чисто европских држава, Мађарска је прва прогласила мораторијум. 23. децембра 1931. г. проглашен је мораторијум трансфера за сва инострана плаћања, али дужНик мора по дослећу положити дужни износ у пенгама код Народне банке. Ови износи ће се скупити у један специјални фонд, којим може располагати Народна банка у споразуму

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

=“ = ___ у „Бро 36

са њеним саветником и претставником иностраних повери„лаца. Интересантно је, да је краљевска курија, Врховни мабарски суд изјавио, да су осуде, које су издејствовали странци против мађарских дужника само онда извршне, ако их одобри Народна банка. Од мораторијума су били изузети 71] %-rHM зајам Друштва народа, међународни зајам {Relie- · 'kredit) m mmahama y Caisse commune. Oz 1. јула, и делимично већ од. 1. априла обустављено је додељивање девиза и за ове зајмове. Влада је, на критику међународних финансија, изјавила, да ће ускоро моћи поново да стави девизе на располагање за службу ових зајмова. Енглески и амерички Кредити везани су уговором о пролонгацији.

4. Бугарска: Влада је закључила да од !. априла до 30. септембра ове године трансферира само 50% службе државних иностраних дугова, а осталу половину да плати y левима у специјални фонд код Народне банке. Влада може, у споразуму са комесаром Друштва народа, да привремено употреби ове износе за уравнотежење буџета. Због оваког · регулисања, дошло је до сукоба измеђ бугарске владе и предратних поверилаца, јер ови нису хтели да даду троша- . ринске бандероле. Али је овај конфликт изглађен. Девизна ограничења су последњих месеци нарочито пооштрена.

15. Грчка: Крајем априла, истовремено са напуштањем златног важења, објављен је и мораторијум за све трговачке дугове, који се могу плаћати само у полугодишњим · ратама по 10%. Уредбом од 14. јуна је одређено, да се дуг мора платити у четири једнаке полугодишње рате, ахо поверилац пристане на плаћање у драхмама, а у случају задопњења, може поверилац подићи тужбу. 15. априла обуствљена је служба по свим иностраним државним дуговима. Амортизациона служба суспендована је за 5 година. а за „каматну службу објављен је мораторијум трансфера. Камате he се платити на специјални копто код Народне банке. За отплату ратних дугова Сједињеним Државама Америке добила је мораторијум од две године. -

16. Аустрија: Објављивање мораторијума трансфера у Аустрији одгађано је дуже времена, јер се очекивао већи“ зајам од Друштва народа. Али је ипак 23. јуна 1932. године, због све већег опадања девизних и златних резерви, Народна банка обуставила додељивање девиза за службу иностраних зајмова. 11. јула прописано је полагање доспелих девизних дугова у шилинзима на конто код Народне банке. Међутим, · мораторијум трансфера не додирује још зајам Друштва народа, јер су већ предани износи довољни да покрију службу по овоме зајму до 1. јуна 1933. године. Између банака и иностраних поверилаца закључен је уговор о пролонгацији, који. је недавно продужен на даљих 6 месеци.

17. Југославија: Уредбом од 28. марта 1932. одређено је, да се сва приватна плаћања иностранству (робни дугови, камате, исплате купона и т. д.) могу извршити само у домаћој валути код зато овлашћених банака, Ова везана потраживања морају се пријавити Народној банци и могу се упо-

требити само у земљи. Приватна инострана потраживања су | блокирана и не могу се употребити ни у клирингу. Служба државних иностраних зајмова редовно се врши. За дугове француској државној благајни добијена је пролонгација.

Акутно заоштравање прилика Југословенска удружена у нашем банкарству тражи

банка · нове жртве. Југословенска удружена банка затражила је. заштиту 5 5 Закона о заштити земљорадника. Она је трећа по реду од великих банака“ која је пошла овим путем. Да једна несумњиво активна банка њеног ранга мора и за најкраће време да обустави своје нор-' мално пословање нагони на озбиљна размишљања о мерама.

еаеваеечеенасеене База ава

које се морају предузети да би се стало на пут даљем рас-