Narodno blagostanje

Страна 580

вредно не може ништа, јер је и она јако аграрна земља и удаљена од југоисточне Европе.

У осталом ни међу самим југоисточним државама не влада сагласност. Чехословачка је категорички заузела своју посебну линију. Она је и овога пута изјавила, да ће сарађивати на свима тим мерама и на преференцијалу само у границама своје могућности финансиске и економске. Другим речима, Чехословачка ће задржати своју политику унапређења пољопривреде и остаће један незнатан купац пољопри– вредних производа. Поред тога чехословачки посланик је изјавио, да се са разграђивањем девизних ограничења не може ићи тако брзо, јер се ни од једне државе не може тражити да уведе пуну слободу девизног промета, док не активира свој биланс плаћања. Тако и јесте, али само колико времена треба док се дотле дође и друго може ли у опште да се дође дотле при постојсћем девизном режиму. Аустрија се сасвим одвојила. Она је изјавила да на сарадњу може пристати само тако, да добије пуну слободу за остварење свога главног економско-политичког циља, а то је изравнање трговинског биланса. По нашем мишљењу, то је скроз погрешно гледиште. У данашњем режиму у Европи то Аустрија неће никад моћи постићи. Али она,је господар свога гледишта и, по њему, од ње се не може очекивати никаква већа сарадња, Остаје још увек старо питање, наиме, да Немачка и Италија могу ипак да буду најјачи пионери решења економског проблема југоисточне Европе. Јер, у пркос њиховој активној аграрној политици, оне су још за неко време увознице аграрних производа. Према томе, исто тако као и на ранијим конференцијама економски проблем лежи у рукама Италије | Немачке, а финансиски у рукама Француске.

И д-р Бенеш и чехословачки делегат у Стрези имају потпуно право, кад тврде да се без решења политичких проблема европских не може да реши ни југоисточно економско питање.

Радовали бисмо се ако би надчовечански захват де-

мантовао ово ваше песимистичко гледиште на рад конференције у Стрези. o — — m rajem avgusta prošlo je tri me"Tri meseca režima S 5 u Seca od kako je Ljubljanskoj Ljubljanskoj kreditnoj banci kreditnoj banci bio odobren režim S 5 Zakona o zaštiti zemijoradnika. Uredbom je predviđeno da najdalje posle fri meseca uprava, sporazumno sa komesarom, utvrdi kvotu, po kojoj će banka. u toku drugog tromesečja isplaćivati stara dugovanja na zahtev svojih poverilaca.

Međutim, banka nije bila u stanju da to izvrši. U „јш и“ od 2. o. m. objavljuje Bančin komesar, Dr. F. Novak, referat o bančinom radu za poslednja tri meseca, u kome veli da je rok i suviše kratak i da banka još nije u stanju da otpočne s isplatama starih uloga, pošto nije uspela da naplati od svojih dužnika potrebne iznose. Bančina je uprava uputila Ministarstvu trgovine izveštaj, kao što to predviđa uredba, ali istovremeno predlaže izvesne izmene u njoj. .

Interesantna je konstatacija g. Dr. Novaka, da se poverenje u zavod stalno povećava i da је posle 26 maja O: Gi od kako je banka pod uredbom — iznos novih uloga na štednju i po tekućim računima: porastao za:oko 12 miliona. (Zašto onda ne može da. otpočne plaćanja?).

Sem toga, u banci je zavladao' režim stroge štednje. Ukinute su dve filijale, u Varaždinu i Novom mestu, prinadležnosti su smanjene, činovnici olpušteni i t. d.; tako, da su'režijski troškovi već u prvoj polovini ove godine smanjeni za oko 4 nuliona, što će doći do izražaja već u.narednom bilansu.

Izvršena je i revizija poslovne politike: krediti, od kojih Ljubljanska kreditna banka. nema dovoljnih koristi, otkazani su; dalje. je traženo. vraćanje svih iznosa za koje su bili prekoračeni

___

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 37

odobreni krediti i t. d. Nelikvidni krediti po tek. računima su pretvoreni u likvidne eskontne. Naplata potraživanja ide vrlo teško. Sem dužnika koji potpadaju pod Zakon o zaštiti zemljoradnika, trgovci i zanatlije, naročito na selima, ne ispunjavaju svoje obaveze prema banci, jer ne mogu doći do svojih para. Sa prinudnom prodajom nepokretnosti lako bi se moglo desiti da bi one ostale u rukama bančinim, čime joj ne bi bilo pomognuto. Za industrijske objekte ne bi bilo mogućno naći povoljnih interesenata; uništila bi se preduzeća, povećala nezaposlenost i t. d.

Pre kratkog vremena je došlo i do promene u upravi Ljubljanske kreditne banke. Dosadanji pretsednik, Dr. Dertranceski, lekar, dao je ostavku, a na njegovo mesto izabran je g. Toman, industrijalac, a na mesto potpretsednika 5. Ivan Jelačin ml. preisednik Trgovačke i obrtničke komore.

<=

Питање конверзије француских државних дугова постало је ових дана опет врло актуелно. Министар финансија г. Жерман-Мартен сматра, да су сада прилике за спровођење конверзије зрло повољне, нарочито после ванредног успеха конверзије енглес= ког ратног дуга. Сматра се да би се конверзијом могло постићи уштеда од једне до једне и по милијарде франака годишње. Не. може се порећи да данас ситуација за конверзију није повољна, али је пре годину дана била несравњено боља. Добацује се влади г. Тардје-а, да је учинила тежак злочин што је пропустила ту сигурну прилику за конверзију. Курсеви француске ренте били су много виши,-а стање државних финансија много. боље. Конверзија погађа рентијере, а тих је у Француској врло много. Из демагошких разлога г. Тардје то није учинио.

Упоређењ: с успелом енглеском конверзијом није сасвим на своме месту. Енглеска је прво санирала своје државне финансије па тек онда приступила конверзији, а Француска то сада чини баш због санирања. Али с друге стране има Француска то преимућство, да је њезина валута стабилна и да Француска банка има огромне резерве злата, док је Енглеска била напустила златно важење. У једном од ранијих бројева „Народног Благостања“ ми смо подвукли, да је успех енглеске конверзије снажна манифестација дискретног, широког и дубоког енглеског патриотизма. Енглез је ову конверзију сматрао као жртву коју он чини у корист државних финансија, јер је стварно боље прошао онај, који није пристао на конверзију, већ пристао да му се исплати облигације, Француз има сасвим други менталитет. Он је на ратним и предратним рентама већ изгубио тешке паре. Француз врши своју дужност према отаџбини савршено, али у материјалним питањима он је више (егте а Тегте, Ако треба жртве онда он тражи закон, обавезан за све. Добровољне порезе он не плаћа.

Француски министар финансија сматра, да се садашња повољна ситуација никако не сме испустити. Рента 5% и 6% нотира ал пари, па чак и преко тога, а 4% порасла је ових дана, на вести о конверзији, од 90% на преко 98%. Није исКључено да дође на паритет још и пре краја овог месеца. Због тога је вероватно, да ће министар финансија још крајем овог месеца сазвати парламенат у ванредно заседање. За конверзију долази у питање свега 8 зајмова у укупном номиналном износу од око 90 милијарди франака и то:

Велика конверзија државних дугова у Француској

Номимал. Берзан. курс

Е Курс 5 1932 0 n Ole, TOSE e jih 5 авг. | 5% Рента 1915/16 16.300 _ 100% 905 100.25 6% Рента 1920 25100 _ 100% 1005). _ 10125. 6% Рента 1927. _ 17100 102% 104 104.25