Narodno blagostanje

24, септембар 1932.

—- Савез рударских и топионичких предузећа одржао је 19. септембра скупштину и донео резолуцију у којој се тражи: 1) да се домаћим рудницима угља омогући што шира употреба у домаћој потрошњи сузбијањем увоза страних чврстих горива и то на начине који су најефикаснији; 2) да се домаћим металним рудницима и топионицама помогве да могу одржати на пристојној висини капацитет своје производње. Даље се тражи: доношење јединственог рударског закона; закона о електрификацији; смањење обртног пореза, бановинских такса и оптерећења за употребу електричне енергије.

ПОЉОПРИВРЕДА

__ Изложба воћа и грожђа одржаће ес у Смедереву од 25. до 28. септембра. У исто време одржаће се и конференција виноградара и воћара из целе земље.

САОБРАЋАЈ

— Министар свобраћаја одобрио је повластице за и> воз цемента у Албанију. Повластица важи од станица: Беочин, Давидовац, Довје- Мојстрана, Параћин, Подсусед, Раља, Солин, Сплит, Трбовље и Зидани Мост до станице Урошевац. Возарина се рачуна најмање за 10.000 кгр. од товарног листа и кола.

— Грчке државне железнице су од 10. септембра повисиле цене у грчко-југословенској директној железничкој тарифи за 20 од сто.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 617

ЗАДРУГАРСТВО

—_ Савез српских земљорадничких заруга у Загребу одржао је 19 септембра главну годишњу скупштину у Новом Саду. У донесеној резолуцији каже се да је већина земљорадника инсолвентна због нерентабилности пољопривредне производње и због презадужености. Као један од узрска таквога стања, поред већ познатих: дефлације динара, пада цена аграрних производа, маказе цена, јесте према сељаковим приходима несразмерно и неподношљиво пореско оптерећење. |

—- Савез српских земљорадничких залруга у Сарајеву одржао је 17. септембра свој четрнаести конгрес. Изабран

је нови Управни одбор на челу са досадашњим претседником г. Шћепаном Грђићем.

КРИЗА

— „Tobis” fedno od najvažalih evropskih filmskih preduzeća snizilo je svoi akcioni kapital sa 12 na 5,4 miliona maraka.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава.

24. септембра: Загреб (ред.).

29. септембра:

Југословенски медицински депо а. i.

Ф. Ледицки и друг д. д. Загреб (вап-

ФИНАНСИЈСКЕ НОВОСТИ — Биланс Друштва за осигурање живота „фенике". —

Друштво за осигурање живота „Феникс“ одржало 2 своју 49 редовну главну скупштину, на којој је усвојен биланс о пословању у 1931. години. Из целокупног извештаја види се следећи резултат (износи су обрачунати у дингрима):

Стање на снази постојећих осигурања живота на крају 1931 године износило је 21.966,740.000.— динара осигуране суме и 23,325.000.— динара осигуране личне ренте. Број постојећих осигурања живота износио је 795.707 комада полица. Стање осигурања живота повећано је у 1931 години за 7.3% осигураног капитала и 39% осигуране личне ренте. У току 1931 г. наплаћено је премија у износу од 1.257,742.440.динара; а приходи од пласираног капитала износили су 195,398.512 — динара. Друштвена непокретна имања, која се састоје из 85 зграда и 11 земљишта за грађење у следећим државама: у Аустрији, Белгији, Бугарској, Египту, Италији, Југославији, Мађарској, Немачкој, Пољској, Руминији, Француској и Чехословачкој, претстављају вредност од 597,000.000.— динара.

Посед хартија од вредности, са текућим интересом, износио је динара 1.758,000.000.—, претстављене у хартијама од вредности са гарантованим укамаћењем и амортизацијом. Друштво је само у једном делу свога пословног подручја правило употребу од законских прописа у дотичним државама, који се односе на одређивање вредности ефеката које —_ као сталан пласман — служе за покриће премијске резерве. Осим тога поседује друштво деонице емисионих банака у вредности од 13,230.000.— динара, разне акције у вредности од 9,447.000— динара као и удела код осигуравајућих друштава у износу од 68,000.000.— динара, за које се обрачун реосигурања са друштвом „Прудентиал“ врши посредно преко друштва Феникс.

Хипотекарни зајмови исплаћени у разним државама друштвеног пословног подручја, повећани су на 183,273.000.„динара; а зајмови исплаћени по сопственим полицама повећани су на 336,194.000.— динара.

нара 3.775,446.000.—. Осигураницима и њиховим породицама исллаћено је у 1931. години 346,000.000— динара.

(Осигурањем живота у групама коју врсту осигурања друштво „феникс“ врши у заједници са друштвом „Ме оpolitan Life Insurancs Company“ M3 Њу-јорка, пружена је заштита осигурања за 40.957 раденика у износу од динара 407,000.000.—.

Друштво „Феникс“ одржава квотне уговоре за реосигурање са друштвима: МиИпсћепег Hiickversicherungsgeselsshafft, Miinchen; Prudential Assutance Company Ltd. London; Legal and General Assurances Siciety Ltd. London; Сотрапоте 4 Аззцгапсез, Оепегајез, Рап5, поред тога реосигурава код разних друштава у Швајцарској, Чехословачкој, Италији, Шпанији и Скандинавији. У пословној години закључен ЈЕ нов уговор са друштвом Ргидепна! Аззигапсе Company Ltd. у Лондону, који предвиђа проширење кооперације обеју друштава на европском континенту. Вишак из пословања у 1931. години износи 6,199.448.— динара. Акционарима исплаћена је дивиденда од 5%, а разлика у вишку дотирана је рачунима рез. капитала и резерви курсне разлике и са повећање друштвених гаратнтних средстава. Као у ранијим годинама, тако и у 1931 пословној години по пословима OCHгурања живота друштво феникс није водило спорове.

У Краљевини југославији друштво Феникс учествује у финансирању грађења пруге Пожаревац— Кучево, чије ће извођење износити око 250,000.000 динара.

Пословање друштва „Феникс“ протеже се на следећа државе: Југославију, Аустрију, Немачку, Француску, Чехословачку, Италију, Белгију, Холандију, Шпанију, Румунију, Мађарску, Пољску, Бугарску, Египат, Алжир, Тунис, Сирију и Палестину.

Друштво „Феникс“ добило је одобрење за рад у Краљевини Југославији решењем Мин. трг. и ипд. МТ. бр. 46251922 године. Дирекција за Краљевину Југославију налази се у Београду, са филијалама у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Осијеку, Новом Саду, Суботици и Вел. Бечкереку, као и заступништвима у свима већим местима.

Стање на снази постојећих осигурања живота у Кра-

Целокупна друштвена гарантна средства износе ди-љевини Југославији износи преко 900.000.000.— динара.