Narodno blagostanje
Страна 650 НАРОДНО br. 40. — Bank—Archiv, Berlin, 208. ХХХ., Бг. 1 — Атсћу fiir Sozialwissenschaft und Sozialpolitik Tiibingen, 68 Knj. Јао ОКТ. 1932 с.
РАЗНО
— Егапсизко vazduhoplovno društvo Aero-Postal umešano je u jednu finansijsku aferu. Društvo već 2 godine uživa državnu subvenciju. Ministarstvo avijacije namerava provesti reorganizaciju društva, kod koje će i sadašnji direktor Buju. Lafon morati da otstupi. Ovaj je na temelju službenih dokumenata podigao fužbu protiv vodećeg činovnika u Ministarstvu avijacije Šomijea u kojoj ga optužuje, da je podmićen od fabrike motora Njom e Ron, da omogući pfevođenje društva Aero-Postal na jedno novo poduzeće, koje je kontrolisano od gornje fabrike motora. Dalje, da bi novo društvo imalo ада гај u zajednici sa nemačkim društvom Lufthanza. I konačno, da ге Lufthansa pre nekoliko godina dobila majoritet akcija fabrike motora Njom e Ron. Optuženi označuje sve dokumente kojima
je tužba pofkrepljena kao falsižikate.
— Бугарска национална група за балканску унију неће присуствовати трећој балканској конференцији, која ће се од 19 до 23 октобра ов. г. одржати у Букурешту.
— 30. септембра одржана је скупштина Матице Српске у Новом Саду. За претседника је опет изабран г. Радивоје Врховац. - –
— Према службеним подацима има у нашој држави
976 новина, и од тога у Савској бановини излази 298, а у Вр- |
баској свега 6. У Београду се штампа 198; у Загребу 221; Љубљани 165; Новом Саду 47 итд. —
— Влада Рајха донела је нови декрет-закон о забрани штрајкова. На тај начин неће синдикати бити у стању да штрајком ометају пропорционално смањење надница, које иде упоредо са запослењем нових радника према привредном програму владе. Ово смањење надница и ако је заправо прекршај тарифних уговора неће се сматрати као такво. Забраном штрајкова синдикати губе своје најефикасније борбено средство.
— Једино ће агенција „Авала у Југославији, од 1. новембра, имати права да увози и растура стране листове и часописе,
— Штрајк текстилних радника у Ланкаширу завршен је и после 4 недеље: радници су 28. пр. м. опет почели рад. Синдикати су у многом изашли у сусрет захтевима фабриканата. Основне наднице снижене су за 15,5%, што одговара снижењу од 8,5% на читав раднички недељни приход. Главна заслуга за свршетак штрајка припада Министарству рада. Трошкови штрајка цене се на 14 милиона фунти.
— U Sjedinjenim američkim državama osnovana je Hotel Resonstruction Corporation za saniranje hotelske industrije.
— Према статистици Инвалидског удружења у нашој земљи има 27.532 личних ратних инвалида регулисаних по закону од 1929. г., док их је по Закону од 1925. год. било 52.425. Ратних удовица има по закону од 1929. г. 42.822, по
старом 107.879. Ратне сирочади по новом закону има 4.737
BB
БЛАГОСТАЊЕ. Бр. 41
(1925. г. 32.438). Родитеља погинулих и умрлих ратника има 10.020, (по Закону од 1925. год. 22.365). Потпору је изгубило из разних узроха 12.615 родитеља ратника.
— Конгрес југословенског лекарског друштва, који је одржан у Врњачкој бањи 2А., 25. и 26. септ. у резолуцији својој тражи да се приходи бања не могу упторебљавати путем бановинских и државних буџета у друге сврхе; да се болницама треба поклонити најозбиљнија пажња; да се донесе новела болничког закона.
— У Румунији је откривена велика поморска афера, у којој је држава оштећена за 52.556.387 леја, због тога што је талијанско бродоградилште „Кварнеро“ са Ријеке лиферовало румунској влади старе преправљене бродове као нове торпиљере, затим једну подморницу, која не одговара се си, а коштала је 150.661 енглеских фунти. У аферу је “мешано поред осталих и неколико активних генерала и адмирала румунске војске, који су добијали мито од бродоградилишта и вршили проневере. Исте личности извршили су злоупотреће и неправилности при набавци угља за државне потребе из Шлеске и Кардифа. Пре извесног времена откривена је слична афера и са набавком авиона.
— Међународни конгрес за индустријску хемију отворен је 26. септембра у Прагу.
— Светска привредна конференција одржаће се према досадашњим вестима у Лондону фебруара идуће године.
— Према подацима Трговачке Обртничке Коморе у Сплиту у 11 далматинских срезова Приморске бановине има укупно радњи: 8753 трговачких, 1916 гтостионичарских и 4506 занатских.
— На скупштини Савеза градова у Скопљу, донета је резолуција, у којој се тражи: Нови закон о градовима, чија ће основа бити најшире самоуправе; доношење закона о самоуправним финансијама градских општина, а до доношења тога закона, да остану на снази сви досадашњи градски приходи без нових терета; доношење јединственога закона о пожарницима, као и закона о електрификације државе.
— Отпочечли су радови на регулисању реке Бистрице код Ливна, тако да би се лети могло натапати Лизњанско поље.
— Промет Државне речне пловидбе у августу ов. IT: износи: утоварено шлепова 123 (августа 1931 г.: 189), пређено тонски километара 15.653.152 (64,178.413), превезено путника 310.152 (337.823), превезено тона робе 36.694 (80.082), бруто приход од робног и путничког саобраћаја 4,660.269. (10,473.670).
— Приликом одржавања Паневропске конференције, поборник Паневропе г. Куденхов-Калерги издао је проглас за оснивање „европске странке".
— Положај француске трговачке морнарице сталио се погоршава. 15 јануара ов. год. укупна тонажа неупослених пароброда износила је 768 хиљада, а 15 јула већ 983 хиљаде тона или 28% читаве тонаже. После немачке, франнуска трговачка морнарица најтеже је погођена кризом.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 30. SEPTEMBRA | 1932. GODINE.
U alttivi stanja Narodne banke za ultimo sept. o. g. primećujemo, da je podloga porasla za 24.3 miliona na 2030.6 miliona dinara. Porast bi doduše morao biti veći, jer je kod deviza zabeležen priliv od 26.3 miliona dinara na 267 miliona, ali je zaliha valuta opala za
nešto preko dva milioha. U toku ove nedelje pustila je Narodna banka u opticaj novih 11.7 miliona dinara stebrnih 10 i 20 dinarskih komada, zbog čega je bančina zaliha kovanog novca opala na 104.0 miliona. Menični krediti porasli sk ove nedelje za 28 miliona па 2.129.4 miliona a lombardni su reducirani za 3 milionn na 352.3 miliona, tako da iznosi ceo kreditni kontingent u korist privatne privrede 2.481.8 miliona.