Narodno blagostanje

8 октобар 1932

у: Вајџе ПИ II II ~

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 639

АЗЈТАККЕ ЈА

— Diskusija u Društvu za Socijalnu Politiku u Drezdi —

I članak

Prethodne Kkritičke napomene

Osećaj i interes su motivi, koji opredeljuju соveka u njegovom odnosu prema "spoljašnjem svetu. Iza svakog gledišta i svake akcije krije se jedan ili drugi mofiv: To važi, naravno, i za političko opredelenje. Zbog toga se greši, kad se ono taksira kao neka uzvišenija kategorija. Osećaj i interes nisu nezavisni od згеdine u kojoj je čovek živeo i Živi. Na protiv, oni Sti njezin produkt. Nauka je nezavisna od ličnosti naučnika. Saznanje, razumevanje kao cilj nauke ima |edno jedino orudje: logiku, a ova je, kako veli profesor Mizes, jedna ista za sve rase i klase. Logika nema i ne može da ima veze s osećajem i interesom, ona je, dakle, jedna viša kafegorija. Pa ipak zato svakodnevno čujemo, kako se pojedinim naučnicima čini prekor pri-

strasnosfti. Logički pristrasnost u nauci treba da je mo--

gućna samo uz povredu zakona logike. To bi bilo tačno, kad bi metodi naučnog ispitivanja bili potpuni i savr= šenj. A io nije slučaj. Već kod same analize postoji mogućnost unošenja subjektivnog. Time je, naravno, povredjen osnovni zahtev nauke, koju je pre 40 godina Momzen napravio uzbudljivom parolom, zahtev apsoluine objektivnosti. Posledica toga je bila, da je tada vladajući pravac u ekonomskoj politici, onaj katedersocijalista, t. zv. socijalno-politički oglašen za menaučni. Otvorena je oštra kampanja protiv Brentana i Šmolera, tvoraca tog pravca, koja je dostigla vrhunac u zasedanju od 1904. pg. u Beču, pod vodjstvom Maksa Vebera. Socijalna politika, govorio je Veber, kao politika zaštitc od strane države ekonomski slaboga, nema nikakve veze sa naukom; ona je samo jedan efički postulat. On se, dakle, ne može da podržava u ime nauke, jer njezin cilj nije da daje mišljenje o pojedinim pojavama, već da saznaje, shvata, razume. Ne može se pisati naučno o radničkom pitanju, kad se unapred stoji na gledištu, da radnika treba štititi naročitim merama. To je stvar politike (koja je osećaj ili interes), a politika |e daleko od nauke.

] Verner Sombart je sta{ao na istom gledištu (iako, niko nije dao toliko suda o ekonomskim i socijalnim pojavama kao on). I baš na ovogodišnjem zasedanjii Društva za Socijalnu Politiku, koje su osnovali Brentano i Šmoler pre 60 godina (1872. god.), wodajući poštu umrlim članovima, Sombart (pretsednik) nazvao је Brentana homo ethicus (a Bihera homo scientificus). Tako |e u samom početku rada ponovo naglašeno паčelo, da naučnik mora da je uzdignut nad osećajem i interesom. Načelo nije niko osporavao, ali se dobra polovina: naučnika ekonomista nije htela da odrekne prava, da u ekonomsko-političkim pitanjima uzima reč. Naravno, da se svako političko pitanje može da posmatra sa raznih tačaka gledišta: o carinskoj zaštiti može čovek da ima gledište diktirano osećajem ili interesom. Ali, kažu naučnici, ono |e u osnovi ekonomsko pitanje i o niemu može da da svoj sud i naučnik i to bolie nego na pr. političar. Tako su se posle rata nemački UO E u ı dve DO u U, |

S Пела 4

| |1 su zamašne. DO

ekonomske političare. I time je vaspostavljen ponova mir u pitanju metoda.

Izgleda da se nema volje da se ponova pokreć:S pitanje metode, pa se — s jednim izuzetkom — prešlo ćutke preko direktno izazivačkog držanja berlinskog profesora Lederera, (koji je bio jedan od koreferenata i u tome svojstvu doživeo ovacije, kakve se do sada nisu videle u ovoj sredini). On je kazao od prilike ovo:

Svaki čovek ima svoj pogled na svet, na Život, svoju filozoisku orijentaciju, svoje stanovište, jer je svaki vezan za odredjenu sredinu. Ali to ni u koliko ne ugrožava ispravnost moje analize. Na protiv, odredjeno stanovište može čak da bude korisno po analize, može da omogući da se bolje vidi problem. To je kao u DOZOTrišlu, onaj koji sedi u prvim redovima bolje vidi nego onaj iza stuba.

Ove je reči izgovorio Lederer u odgovor na čedn. aluziju s jedne strane, da om, kao socijalista mora biti protiv autarkije, a za medjunarodnu razmenu do-

bara, pošto je socijalizam u OD ORO Ofi-

{entiran.

može da bude naučan, drugi osećajni i t. d. Time je došao u sukob sa zahtevima apsolutne objektivnosti (Могтаиззе ипозјозјоке), koji u poslednjoj konzekvenci znači, da čovek, koji ima već odredjenu ori-

jentaciju u jednom pitanju, stečenu osećajem. ili inte-

resom, nije u opšte sposoban za naučan rad.

Eto tu leži problem, oko koga se mogla i trebala da razvije diskusija. Jer ko se ne slaže sa Ledererom, taj u poslednjoj liniji poriče svaku mogućnost naučnog proučavanja gde god nije u upotrebi ekzaktna metoda, — pošto danas svaki čovek ima svoje stanovište. Sredina traži od nas da se opredelimo prema osnovnim problemima, a naročito društvenim. Gledište, koje. zastupaju oni, koji su proglasili bankrotstvo nauke a naročito onih o društvu. Ali Lederer ima ipak pravo. Marksizam nije nauka već politika u najširem smislm reči. Marks je, istina, naučnik. ali je marksizani na геzultatima naučnog rada zasnovao socijalni i politički program. A da ti rezultati naučnog rada mogu da budu pogrešni, zato se već brine nesavršenost metoda.

U napred odredjeno mišljenje ne isključuje dakle sposobnost za naučni rad. 1 onome, koji poznaje dobro metode naučnog rada, nije teško da se održi u granicama istih. Premda je to u toliko teže, u koliko je problem aktuelniji i u koliko je intenzivniji osećaj ili interes naučnika prema pojavu koji je predmet proučavanja. Teškoća ovde ne dolazi od nejasnosti granice izmedju nauke i drugih gledišta, već usled opasnosti sukoba izmedju naučnog rada i sopstvenog osećaja ili interesa. Aktivan socijalista ne može da se. pojavi sa studijom, koja objektivno utvrdjuje, da je socijaliziranje. orudja proizvodnje štetno. po "blagostanje masa: Qn to čini samo onda, kad je rešen da primi sve posledice, a one no 0 зе MU U

Lederer je, dakle, prihvatio, da isto lice može „isto pitanje da posmatra na više načina, od kojih jedaa