Narodno blagostanje

Страна 642

вене.

posledicu konačni raspad пастоnalne vlade. Već u prošlom februaru postojala je opasnost ra.

- spada kad su uvedene nove carine. Istup liberalnih ministara bio. Je osujećen, jer im je premier Mac Donald dozvolio, da. se bore u parlamentu protiv novih carina. Članovi kabineta sporazumeli su se u tome, da mogu imati suprotna mišljena (fo agree not to agree).

Preko toga se prešlo, „jer, je odražnje nacionalne vlade izgledalo važnije, nego išta drugo i radi toga što je postojala saglasnost u glavnom zadatku, radi kojeg je i bila stvorena na– cionalna vlada, naime u saniranju :“državnih finansija i ојасаnju poverenja prema funti,

Liberalnim ministrima bilo je u februaru lakše ostati i dalje u vladi, jer je izgledalo da će tadašnji carinski zakoni imati privremeni karakter. Njih je parlamenat mogao u svako vreme ukinuti. Sad se situacija promenila.

Otavskim sporazumima zagarantovano je dominionima, da se postojeće carine i one koje se imaju još uvesti, neće menjati najmanje za 2 godine. One ne mogu da se ukinu, bez pristanka dominiona. Budući da konzervativci na zahtev Kanade žele odmah da podnesu otavske sporazume parlamentu, liberalnim ministrima nije preostalo ništa drugo, neco da istupe iz vlade ili napuste svoje principe.

Neposredno posle ofavske konferencije mi smo kritikovali štampu, koja je mislila, da s obzirom na niske carinske stavove. koji su u Otavi ugovoreni, Engleska nije još napustila princip slobodne frgovine.

_ Mi smo rekli, da je u Otavi prelaz Engleske od slobodne trgovine politici zaštitnih carina konačno proveden. To naj bolje dokazuje i zamena nacionalne vlade jednom izrazitom konzervativnom. Karakter današnje vlade nije tim oslabljen što se u njoj nalaze 2 liberalna i 3 nacionalno-radnička ministra, koi se od njihovih starih partija smatraju renegatima.

Snouden, Samuel i Sinkler zauzeli su vrlo oštar stav prema vladi. Otavski sporazumi, kažu oni, moraju voditi poskupljenju najvažnijih životnih namirnica, što ide na štefu izvoza · preti da izazove nove političke konflikte u zemlji. Dalje, da protivusluge dominiona nisu egzaktno ugovorene, је хајо роjačanje izvoza u dominione nije sigurno. Konačno, da vladi nije uspelo da reši problem nezaposlenosti i privredne krize. Mi ne verujemo, da će i konzervativna vlada ovdje imati većih uspeha.

Pod uticajem konzervativaca Engleska je nastojala, da oživljenjem . domaćeg {ržišta kompenzira nazadak stare ek.. sportne industrije. Nova konzervativna vlada će tu politiku n&staviti i ako ona nije imala do sada nikakog uspeha. Nove саrine su omogućile osnivanje nekoliko stotina manjih preduzeća u hovim industrijskim grupama, ali one nisu nikako u stanju da ponovo zaposle mase nezaposlenih iz starih osnovnih industrija, koje zaposljuju 70% čitavog engleskog radništva. Te industrije zbog protekcionizma пахадији 1 даје, а пегаровјnost kod nih raste. U industriji uglja, proizvodnja je manja od prošlogodišnje i 1/3 radništva je nezaposlena. U industriji gvožđa i čelika bilo je krajem jula o. g. 56 visokih peći u pogonu prema 70 u prošloj godini. Produkcija sirovog gvožđa iznosila је = mesecu julu 203 hiljada tona prema 317 hiljada u julu pr. g. U industriji vune takođe je porasla nezaposlenost od februara pr. S. Izvoz vune je u julu za 17% manji od prošlogodišnjeg. Unutrašnje tržište nije moglo uprkos ograničenju uvoza nadoknaditi nazadak izvoza. |

Takođe i odavno potrebna fehnička i opšta reorganizacija engleske izvozne indutrije i redukcija njegod prejakog kapaciteta nije provedena. Više je nego sigurno da će sadanja konzervativna vlada nastaviti politiku intenzivnije carinske zaštite. Ona će time i dalje pogoršavati položaj izvozne industri"је a oživljenjem unutrašnjeg tržišta i osnivanjem novih industrija neće moći kompenzirati. gubitke na izvozu,

Kraj nacionalne vlade tu Engleskoj

_HAPOJIHO ВЛАГОСТАЊЕ

·Otavska konferencija imala je za i

Бр. 41

Km ~

Немачка већ дуги низ година заштићује високим увозним царинама своју аграрну продукцију. Та је заштита била Пн једнострана —- штитила је интересе продуцената жита. Остале пољопривредне гране Као производња поврћа, воћа, сточних артикала и живине, које су горњом заштитом жита до сада биле оштећене, захтевају одговарајућу заштиту. Она спада у привредни програм Папенове владе и има да се постигне КОВТИНГСЕТИрањем. _ Према изјави министра за народну исхрану Брауна треба да се немачкој аграрној продукцији осигура домаће

Немачки аграрни контингенти |тржиште. Због стране конкуренције цене су тако ниске, да

је рентабилност — а то је основа сваке здраве производње — искључена, | Контингентираће се увоз: поврћа, цвећа, столног грожђа, неких врста воћа, дрва за израду хартије, дрва од црногорице за градњу, говеда, свиња, свињске масти, сланине, бутера, сира, живине, грашка, отпадака од пиринча. Контингенти ће бити одређени према прошлогодишњем увозу и то по повратку немачке делегације, која преговара са појединим државама о њиховим захтевима у вези са овим мерама немачке владе. Контингенти ће, дакле, изгледати доста шарено. . о | Опште стање немачке пољопривреде неће се овим контингентима осетно побољшати, јер је садашња њена криза у вези са општом светском и националном кризом. Нарочито је потребно истакнути, да се овим контингентирањем користи само извесним гранама, на пр. произвођачима поврћа, бутера и дрвета, јер је само увоз стоке, масти, сланине и бутера од опште важности, Но снабдевање немачког тржишта са месом и животињским мастима врши већ у висини од 99 од сто домаћа производња, а за бутер су после свих перипетија постигнути са Данском и Холандијом посебни споразуми 0 сниженим царинским ставовима. Ти снижени ставови значе исто што и контингенти, јер нормална царина има прохибитиван карактер.

a Како заправо изгледа биланс увођења ових континГената за немачку привредну целину. Вредност увоза континтентираних артикала износила је прошле године 729.3, а у првом полугодишту 1932. г. 215.9 милиона марака, Немачки извоз у државе, које су овим контингентирањем непосредно погођене, а те су: Белгија са Луксенбургом, Данска, Италија, Француска, Холандија, Шведска, Чехословачка, Пољска, Југославија и Финска, износио је 1931. год. 4138.4 милион марака. Да би контингентирањем, ваљда, свела на 40 ил 50% увоз од 500—700 мил, марака, ствара Немачка потешкоће извозу од преко 4 милијарде марака. Код немач-= ког извоза ради се о индустриским продуктима, те је сигурно, да ће оштећене државе настојати да ограннчењем увоза тих артикала побољшају ситуацију свог трговинског биланса са Немачком. А за те репресалије није у данашње време код оштећених држава тешко наћи политичку основу а звучну девизу. Психолошка реакција на немачке контингенте неће остати без резултата. Рачун ће на концу да плати немачка експортна индустрија.

Италија је као прва почела репресалијама на немачке контингенте наредивши, да се импорти из Немачке плаћају чековима на везана италијанска потраживања код немачких банака. У колико та везана потраживања не буду довољна, додељиваће се још 25 од сто од потребног. износа девиза, а осталих 75% везаће се код италијнских банака за рачун немачких лифераната. Ова мера италијанске владе ограни“ чиће италијанско-немачки трговински промет наминимум. Не-= мачка влада послала је одмах свог претставчика у Рим

"са задаћом, да по могућности постигне споразум са птали-