Narodno blagostanje
Страна 662
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
матне стопе у Лондону. Код таквих несигурних валутарних прилика, сматра министарство финансија контролу тржишта капитала неопходном. |
По интенцијама енглеског министарства финансија обилност на тржиишту капитала морају искористити најпре држава, а такође и доминиони у смислу отавских споразума, за санацију државних финансија. После тога требало би отворити пут приватној привреди. Аустралија је прва искористила нову ситуацију емитирајући један 3 и по одстотни зајам за конверзију дуга од 12,36 мил. фунти који доспева 1 новембра. _
Није тачно, да је конверзија 5%-тног ратног зајма главни услов оздрављења лондонског тржишта. Лондон ће тек по извођењу великих отписа на залеђена потраживања у Немачкој и Јужној Америци моћи да говори о оздрављењу, али пре не.
Обилност на тржишту у Лондону претежно је обилност новца, који тражи краткорочно запослење, а не обилност капитала за дугорочне инвестиције. Ta је појава од конца рата па на овамо редовна, а уједно и један од најтежих проблема кредитне политике.
Сити није никако правно обвезан, да се придржава директива даних од Министарства финансија, али то је до данас био увек случај и сигурно ће та пракса и у будуће бити правило. Активна политика Министарства финансија и Банк оф Енгланд доводи Сити у све већу зависност.
Poznat je veliki nazadak пеmačke produkcije u poslednjim godinama. U pojedinim granama nazadak iznosi do 70%, dok se prosečni kreće око 30—35%.
Otpornost naučne knjige u Nemačkoj prema krizi
Međutim produkcija i prođa naučnih knjiga u Nemačkoj јако :е |
dobro u krizi održala, da bi to bilo teško verovati, kad ne bi postojale statistike. To najbolje dokazuje veliki interes Nemaca za nauku i pripravnost da i uprkos opadanja životnog standarda relativno mnogo troše na knjige. Broj novih i ponovnih izdanja
u 1920 godini bio je 27.002; 1030 god. 26.061 i 1931 god. 24.074. Kod časopisa iznose odnosne cifre 7303, 7303 i 74609.
Uporedi li se taj nazadak u produkciji knjiga, ne uzevši u Obzit časopise, sa nazatkom u ostalim granama produkcije, mora se priznati, da je produkcija knjiga vrlo povoljna. 30--.359%-tnom prosečnom opadanju produkcije u ostalim отапата stoji nasuprot 10—15%-tno opadanje u produkciji knjiga. Tačni podaci o opadanju prodaje knjiga ne postoje. Po proceni Saveza nemačkih knjižara prodaja zabavnih knjiga opala je u 1931 god. prema 1930 za 25%. Prodaja naučnih knjiga ostala je relativno ista. Opadanje od 25% kod zabavnih knjiga izgleda na prvi mah vilo jako, međutim fo nije fačno, jer prudukcija zabavne literature u Nemačkoj iznosi svega 14%. Taj nazadak odnosi se samo na prodaje knjižara. On je donekle izravnat razvićem zadružnih biblioteka, koje su postale opasna konkurencija za obične knjižare. Zadružne biblioteke osnivaj.: najčešće izdavačka preduzeća, ove rade renfabilno, jer imaju stalan broj članova, koji se obvezuju na redovno preuzimanje knjiga. i. Stabilnost u prodaji naučnih knjiga u Nemačkoj mora se tim više ceniti kad se zna, da su cene knjiga relativno vrlo. visoke, i javne biblioteke nisu u stanju da kupuju isti broj knjig · kao pre, zbog redukcije budžetskih kredita za te svrhe.
Naravno da je usled krize teže pogođen izvoz knjiga iz Nemačke. Vrednost izvoza iznosila je 1913 god. 60; 1930 goi. 57, 1931 god. 48 i u prvom polgođu 1932 samo 18 miliona maataka. Najjači razlog tome jesu visoke cene nemačkih knjiga. Z inostranstvo je relativno jeftinije nemačke knjige prevesti ne yo li ih uvesti u originalu.
Kao što vidimo produkcija i prodaja knjiga u Nemačkoj pokazala se vrlo otporna prema krizi. Knjige spadaju u Nemačkcj u neophodan konzum, ma kojeg i kriza relativno malo uHfič-, Što se liče potrebe za opštom i naučnom lektirom, ona je u krizi jako porasla. Samo u godini 1930. podvostručio. se broj posetioca Lajpciške biblioteke. Isto pokazuje i naglo razviće velikih knjižara za pozajmljivanje knjiga. Cena je redovno 10 pfeniga za pozajmljenu svesku na nedelju. 20 hiljada takvih
knjižara osnovalo se za vreme krize.
ааве
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Danska narodna banka snizila je 12 ov. m. diskonfnu stopu od 4 na 31/,%.
— Код Поштанске штедионице у септембру ов. год. приступило је 3.275 нових улагача, тако да је сада број улагача 206.961. Свота улога је порасла за 9 милиона дин,, те је износила крајем септембра 400.092.627.23 дин. Отворено је 77 нових чековних рачуна, и сада укупан број износи 21.533. Укупни улози били су 1.233 милиона дин.
— Укупна средства Банке за међународне обрачуне пала су концем септембра на најнижу тачку од њеног оснивања. Уплате појединих држава пале су од 25,5 на 13,1 милиона швајцарских франака; улози новчаничних банака са отказним роком од 3 месеца од 90,2 на 85,8 милиона; 06везе по виђењу од 463,5 на 371,2. Због тога је банка морала смањити краткорочне пласмане од 6441 на 537,1 милиона франака. Пласмани преко три месеца остали су непромењени.
| _— Nemačka vlada је одгедца 14 оу. ти. Као Кгајпј тох, za prijavu svih inostranih dugova, od preko 5 hiljada maraka, od strane nemačkih korporacija, društava i privatnih osoba.
— Акције немачког Шталферајна опет ће се нотирати на берзи, Од 25 милиона марака акција које су биле одређене
да се повуку, повучено је 20.2 милиона по просечном курсу од 97.9% у год. 1928.—29. 2,7 милиона по 104,9% у год. 1929.—30. и 1,9 мил. по по 65.2% у год. 1930.—31.
— Чилски министар финансија овлашћен је од привременог председника републике да распише унутарњи зајам од 50 милиона пезоса.
— Специјална комисија Друштва народа, која је на захтев организације енглеских ималаца облигација зајмова емитованих под ауспицијама Друштва народа, имала да испита њихов приоритет код финансијске службе и трансфера, изјавила је, да тај приоритет правно не постоји. Комисија препоручује директне споразуме односних влада са организацијом ималаца обвезница у погледу вршења финансиске службе и њеног трансфера. Шта се друго могло и очекивати2
— Izmeđit rumunske vlade i Narodne banke postignut je sporazum o otvaranju kredita od 50 miliona leja za nabavku semena za setvu.
— Ових дана појавиле су се у оптицају новчанице од 1000 динара са фалсификованом розетом, Главни знаци за распознавање фалсификата розете су: погрешка у речи „Југославија“ са јако задебљаним словима; отсуство тачности
линија у цртежу; неједнакост контура Вождовог лика; от-