Narodno blagostanje

15, октобар 1932.

nuždom naterana, založila ili otuđila stvari koje je primila na čuvanje, i slično. Nisu se bez osnova mnogi krivci pred 5и42мита рожуан па такаб, да su takvi postupci uobičajeni. I, ako danas već hvata korena svest da treba napustiti takve „Običaje”, ima se zahvaliti u prvom redu i možda isključivo Kkr.vičnim sankcijama koje su bile primenjene.

Da bi se ponavljanje uobičajenih radnja . moglo 5таtrati pravnim običajem, potreban je, ma i instiktivan osećaj, da se fo ponavljanje vrši po jednoj i ako nepisanoj ipak obaveznoj normi. A toga osećaja nema, ne samo kada se ustupa ili zalaže stvar primljena na čuvanje, nego ni onda, kada se propušta knjiženje poznatog toka sopstvenog posla. Naprotiv, takvo. pr )puštanje, samo ako je svesno, praćeno je uvek instiktivnim OSćaiem one nelagodnosti, koja stalno prati svako propuštanjt vršenja dužnosti.

Možda su veštaci pri ovakvom svom ivrđenju imali u ди + zv. konzorcijalne poslove, zapravo one koje naš trgovački zakon, u paragrafu 46—48 maziva ortaklukom па роčesne špekulacije: slučaj, kada se dva ili više lica udruže, Sa ili bez ortačkih uloga, radi izvođenja unapred određenog posta, pri čemu ne nastaje nova, samostalna pravna ličnost. U takvom ortakluku mogu svi članovi da zadrže pravo samostalnog obavljanja ortačkim ugovorom predvidjenih poslova, za zajedničui račun. Ali, često puta, zapravo ponajčešće, vodjenje poslova po · veri se samo jednom članu. Po saglasnim direktivama svih članova, samo jedan zaključuje poslove, za zajednički račun. Povremeno, on polaže račun ostalim članovima i s njima ден dobit, odnosno štetu na obavljenim poslovima. Takvo обгасиnavanje vrši se, prema sporazumu, češće, ali bar jednom godišnje, pred godišnji zaključak. ! зада, опај Сап koji nije vod:o

— ТАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 659

poslove, nego je samo po obračunu primio svoj deo, razume ?c da nema potrebe proknjižavati kroz svoje knjige sve one poslove koji su doveli do njegovog dela zarade, odnosno gibitka. No, ne zato što bi se uopšte smelo propuštati knjiženje

razvoja jednog posla, nego zato što sa ovako obavljenim po-

slovima on opšte nije imao nikakve pravne veze, зет идеја u dobitku, odnosno ti gubitku. Svaki od ovih poslova, posmatran ponaosob, ostao je bez ikakvih neposrednih pravnih posledica za njega lično, i zbog toga, jedino zbog toga, oni ne тогаји роjedinačno da budu sprovedeni kroz njegove knjige, nego ktjiženje može da se ograniči na deobu po obračunu.

Kao što se vidi, dakle, ni ovaj specijalan slučaj nikako: ne može da opravda tvrdjenje, da poslovi obavljeni u toku godine ne moraju da dodju do izražaja u bilansu.

O = ж

Da zaključimo: ako je u našem bankarstvu odista uobičajeno, da se poslovi obavljeni u toku godine ne sprovode kroz knjige, nego da se uknjiže samo privredni efekat koji su on: proizveli, to ni u kom slučaju ne može da se smatra Као Балkarski običaj, t. |. kao nepisana norma koja se obavezno primenjuje. Ako su uobičajeni, takvi postupci mogu da se smatraju samo kao jedna ružna navika, podobna da sasvim diskvalikuje, u pogledu dokazne snage, knjige koje sadrže +акуа рглpuštanja. Na sudovima je, da opreznim postavljanjem pitanja i kritičkom ocenom veštačkih odgovora, vode računa o tome, са se nijedna ovakva rđava navika iz bankarske delatnosti ne u7Z· visi na pjedestal bankarskog običaja.

Dušan Hope.

више

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Kad je izbila bankarska kriza ı mesecu julu pr. god. nije Nemačka žalila nikakve žrtve, da зуој bankarski sistem konsoluje. Zadnje odredbe u tom pogledu donete su u privrednom programu Papenove vlade o kom smo već pisali. Kod. toga je uvek bila glavna ideja, da sva па stojanja za oživljenje privrede moraju ostati bez uspeha, aj nisu potpomognuta od jednog zdravog bankarskog sistema, koji je u stanju staviti privredi na raspoloženje nove kredite. Dosadašnje mere za saniranje išle su u glavnom u prilog velikih banaka i time indirektno kreditiranju industrije i trgovine. Najnovije odredbe odnose se ma poljoprivredni kredit 1 10) па kratkoročni, lični. Taj kredit daju najviše poljoprivredne Zadruge, koje u Nemačkoj igraju vrlo veliku ulogu. Njihov broj

Saniranje nemačkih poljoprivrednih kreditnih zadruza

iznosi oko 30 hiliada. One su organizirane u nekoliko saveza.

Finansiska centrala svih saveza, a time i čitavog poljoprivrednog kreditnog zadrugarstva u Nemačkoj jeste Pruska centralna zadružna kasa (Pruska kasa) koju država kontrolira i koja stoji u tesnoj vezi sa Rajhsbankom. Poljoprivredne kreditne zadruge držale su se s obzitom na visinu uloga vrlo dobro. Uprkos krizi, ulagači su ostali mirni, jer nije niko hteo da preduzme o |govornost za bezobzirno uterivanje potraživanja ili za slom jednog ili drugog zadružnog saveza. No ipak su te zadruge ıl

pristanka poverioca. Ali to prisilno smanjenje dugova nije moglo biti provedeno u željenom obimu, jer u tom slučaju zadruge ne bi mogle prikriti svoje otuda nastale gubitke. Мајпо» vijim merama želi vlada zadrugama nadoknaditi gubitke па- · stale iz eventualne redukcije njihovih potraživanja,

2. Što se zimušnje smanjenje kamata na hipoteke za 25% moralo upoipuniti smanjenjem kamata na lični poljoprivredni kredit.

Kamate kod ovih dugova su vrlo visoke, zbog velikog rizika u ovom poslu. Taj riziko treba da bude u buduće oudstranjen preuzimanjem zaleđenih kredita od strane Rajha prema novim odredbama.

Oslobođenje poljoprivrednih zadruga od zaleđenih Кг:dita moguće je provesti na dva načina:

1. Da se tako nastali gubici nadoknade od zadrugara, dakle da se sume za koje jamče zadrugari iskoriste. Posledica toga bila bi rasterećenje pojedinog dužnika na štetu nekolicine zadrugara, koji bi zbog toga došli u teškoće.

2. Nepostednom pomoći Rajha, koja je sad i ozakonjena, Rajh poklanja poljoprivrednim zadrugama 150 miliona maraka u blagajničkim zapisima preko Pruske kase, koja toliko otpisuje od svojih potraživanja od kreditnih zadruga. Na taj načia omogućeno je zadrugama da otpišu u istom iznosu svoja potra-

poslednjim godinama svoje kreditne poslove ograničile zbog ve | Žživanja od poljoprivrednika koji nisu u stanju da plate svoje

likih zaleđenih personalnih kredita. Sadašnja akcija Papenova

vlade ide zatim, da zadruge oslobodi tih zaleđenih kredifi. Neposredni uzroci, da je ia akcija upravo sad preduzeta jesu:

1. Razduženje koje je predviđeno u t. zv. Osthilfe. Prema njoj mogli su u izvesnim slučajevima dužnici,

dugove. Ta suma nije dovoljna za konačno saniranje zadruga, ier se zaleđeni krediti cene na 200 miliona maraka. Ostatak od 50 miliona pokriće se otpisom kapitala Pruske kase od 140 nc

:'90 miliona maraka. Kako će taj otpis biti podeljen na pojedine izuzevši prve, članove Pruske kase (Rajh, Pruska, zadružni savezi) nije još

hipoteke, zahtevati da se njihov dug smanji za 50% i to Ба | određeno, Kao što vidimo ovaj je način saniranja vrlo sličan