Narodno blagostanje

Grpan 660

dosadašnjem načinu saniranja nemačkih banaka. Rajh je često davanjem kredita u obliku blagajničkih bonova omogućio ba.;kama da izvrše opsežne otpise i isplate uloge. Ako se ti kredii bankama mogu samo delimično smatrati izgubljeni za Rajh, kr>diti poljoprivrednim zadrugama mogu se smatrati kao potpuno izgubljeni. Mogućnost da i u slučaju oživljenja privrede istočnopruski dužnici postanu dobri dužnici vrlo je mala. Zbog strukturnih promena u poljoprivredi nemačka produkcija žita postala Je nerentabilna. Uprkos tome, nemačka vlada hoće iz političkih razloga da održi u životu istočno nemačke posede na kojima se žito producira. Prema tome nova akcija u korist poljoprivrednih kreditnih zadruga preistavlja novu žrtvu za održanje prezai.iženog istočno nemačkog poljoprivrednog poseda. Kako je poznato dosadašnje akcije u korist tih poseda progufale su milijarde. Veliko je pitanje hoće li finansije Rajha moći još dugo da snose ove ferete,

Кад се је средином јуна месеца појавила нагла хоса на тржишту сировина, многи су били мишљења, да је то почетак коначног оздрављења робног тржишта и да ће имати повољан утицај на оживљење целокупне светске привреде. Од тада има већ 4 месеца. То је

Како данас стоји са скоком цена аграрних производа довољно времена да се испита, јесу ли горња оптимистичка ·

очекивања била оправдана или је то био привремени берзансски маневар, у вези са хосом хартија од вредности на берзи у Њујорку. Ево развој на појединим тржиштима сировина од почетка хосе.

Хоса је најпре почела на тржишту шећера. Већ у јуну порасла је цена у Њујорку од 0.69 на 0.85 центи за фунту. Пораст цена наставио се до 1.14 цента почетком септембра. Концем септембра је нешто попустила и сада износи око 1 ценза. То је према јуну месецу повишење. за више од 40%. Овај развитак условљен је: 1. Ограничењем продукције која се опроводи већ неколико година према Чадберновом плану.

2. Да је конзум шећера у најглавнијим државама упркос кризи врло мало назадовао. Овогодишња продукција "шећера у европским земљама није толика да омогућује уз покриће домаће потрошње и извоз исте количине као и прошле године. Због тога ће садашње залихе шећера бити знатно смањене, ако се буду извезле исте количине као и прошле године,

Код метала цене у почетку септембра биле су за 50% више него у јуну. У другој половини прошлог месеца уследио је пад, али су оне сада просечно за 33%,код коситра за 50%, више него у месецу јуну. На тржиште метала повољно су утицале куповине индустриских предузећа, нарочито у Америци, где се мислило, да се ради о сталном порасту цена услед побољшања коњуктуре. Осим тога повољно делује и врло велико смањење производње. 1929. год. произведено је 1 милион 929 хиљада тона сировог бакра, 1930. године. 1 милион 596 хиљада тона, 1931. само 1 милион 383 хиљада у овој години извршено је даље ограничење производње. Продукција се тиме прилагодила потрошњи и ако је она износила 60 хиљада тона на месец, а прошле године просечно 100 хиљада тона. Садашње резерве довољне су ипак да подмире потрошњу за читаву годину дана. Производња коситра у земљама које су прихватиле конвенцију о коситру износила је 1929. год. 162 хиљаде тона. 1 јула ов. год. уговорно је утврђена годишња продукција од 54 хиљада тона. Производња је на тај начин мања од потрошње. Производња сировог цинка пала је од 1 милиона 457 хиљада тона у 1929. на 999 хиљада тона у 1931. и само 475 хиљада тона у. 7 првих месеца ове године, Код олова производња је била 1929. год. 1 милион 742 хиљаде, 1931. године ! милион 387 хиљада и у 7 првих месеци ове године 681 хиљаду тона.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ушао Бр. 42

Код памука порасла је цена у Њујорку од 5 цента за фунту концем јуна на 9.20 цента почетком септембра т. j. за 84%, концем септембра та је цена попустила и сад варира између 7 до 7.50 цента за фунту т. ј. за 40—50% више него у месецу јуну. На цену утиче нарочито слаба овогодишња берба. „Американска берба цени се на 11,3 милиона бала према 17,1 милиона у прошлој години, египатска на 1,3 према 1,7 и индијска 3,3 према 4,0 милиона бала, Слаба берба је последица неповољних климатских прилика и смањење засејане површине у Америци од 16,4 мил, у прошлој години на 14,8 мил. и у Египту од 707 хиљада на 460 хиљада хектара. Залихе су у прошлој сезони ипак порасле и то од 13,3 на 18,3 милиона бала и ако се годишња потрошња цени на 22 милиона бала. Опасност бацања великих количина памука на тржиште умањена је новом америчком акцијом за пови-

|шење цена. Фармборд и један амерички банкарски конзор-

циум одлучили су да произвођачима даду кредите на њихову робу, тако да ће ови бити у стању да задрже око 6—7 милиона бала до 1. јула 1933. Кредит ће износити 7 цента по фунту а цена износи сада нешто мало више,

Цена каучука у Лондону порасла је од 123] 4 пенца концем јуна на 31, почетком септембра. Концем септембра пала је на 27/,. Нарочити пораст цена био је проузрокован шпекулативним куповинама америчке индустрије.

Очекивано појачање потрошње није наступило, него

|

ује напротив иста пала. Због тога није искључено, да амери-

чки фабриканти купљену робу опет баце на тржиште. Даљи

|

пораст цена отежан је околношћу, да је увећање продукције

могућно у сваком моменту. Производња на великом делу |холандских с плантажа обустављена је, али се она „може са врло малим трошковима поново да предузме. Каупацитет каучукових стабала расте ако се привремено про| изводња обустави.

Најнижа цена пшенице од 44 и по центи по бушелу на берзи у Чикагу била је концем јуна. Садашња цена износи |око 50 цента т. ј. виша је за 14%. У међувремену она ice nena Це до 55 цента. Често смо већ писали о околностима, које

„онемогућују јаче повишење цена пшенице. Засејана повр-

"шина је у малом броју земаља смањена. У неким важним земљама увозницама она је знатно увећана. Велике резерве пшенице су незнатно смањене. К томе долази још и врло

"обилна жетва у многим земљама. У Канади је овогодишњи

| жетвени принос 127 према 8,28 милиона тона у прошлој

години. У Европи изузевши југоисточне државе жетва је за 6 милиона тона већа него прошле године. Немачка као зем_ља увозница ове годне отпада. Француска располаже једним вишком за извоз. Италија ће увести много мање него обично. Осим тога велика канадска жетва биће ове године бачена брзо на тржиште, јер је ликвидиран житни пул.

Код свих тих артикла хоса је трајала до средине септембра кад наступа преокрет. Ипак цене су, изузевши за пшеницу, просечно 30—50% више него у месецу јуну. Најјачи и најдуготрајнији пораст цена био је код шећера и метала. То су како смо већ видели управо они артикли, код којих је продукција најјаче ограничена. Релативно велики пораст, али и велики каснији пад био је код цена памука и каучука. Код каучука је производња јако смањена, но она се може са врло мало трошкова у сваком моменту повећати. На цену памука притисак врше непродате резерве. Код оба артикла постоји опасност, да фабриканти, који су купили велике количине из шпекулативних разлога исте не баце опет на тржиште. Пшеница је имала релативно мали пораст цена, али зато и њихов мали назадак. Развој н појединим робним тржиштима био је различит. Код свих артикала изузевши пшеницу врло је повољна појава ограничење производње. Она је скоро свугде прилагођена приликама проузрокованим кризом. Према искуствима из прошлих криза то