Narodno blagostanje

"22. октобар 1932.

У првом тромесечју ове буџетске 1932./33. године, наиме у периоду од !. априла до 31. јула, монополски су приходи износили 639.8 милиона, односно за 120.9 милиона мање но у одговарјућем периоду прошле године. И овде отпада три четвртине смањених прихода, односно 93 милиона на мањак од дувана, што одговара смањеној потрошњи од 16 од сто.

Према буџетом предвиђеним приходима остварено је, као што нам то показује следећа таблица, 19.2 милиона мање, а то опет због тога, што су разни приходи за 15.8 милиона динара већи од предвиђених, док су приходи од монопола код свих пет артикала подбацили за 35 милиона. Највећи мањак припада и овде приходима од дувана.

= оса o Бо ом o с o Aprman ВБ SB 655 Брбва Dida EBO PRO Oe OM „---- Godo OB - у милионима динара Дуван 14250. 12441 — 18.09 570.01 48348 — 86.53 Со 18.03 . 17.32 010. 121 68.51 — 3.60 Петролеј 11.36 160 —_ 975. 24549 | 1819 = 26.68 Жижице 10.54 35 — 211 2211 3219 — 9.38 Хартије за .

цигарете 8.76 436 ___440 3503 „1702 — 18.01 Разни прих. 2.08 17.90 -- 15.82 833 1922 -- 10.88 Свега 193.27 174.04 — 19.235 773.009 63917 —133.32

У првом тромесечју ове буџетске године приходи су бил предвиђени са 773 милиона, а остварено је за 133.3 милиона динара мање. Ако помножимо ову цифру са четири, онда добијемо рачунски мањак од 533.2 милиона динара за целу буџетску годину према буџету предвиђеним приходима. аланина ненинетнетниенН

Политика Друштва вагона

ресторана и спаваћих кола у југославији

Ерни ИД ушне тен)

Данашње доба одликује се врло савршеним преносним средствима и релативно честом њиховом употребом. Усавршење прометних средстава ишло је у два правца: у првом реду гледало се на њихову брзину, а онда на њихову удобност. Путовање је постало и из пословних и из забавних разлога једна потреба. Колико богат толико сиромах проводи дан-данас релативно много више времена на путу него што је то пре било. На сваког становника данас отпада много више пропутованих километара.

У првим почетцима путници су се сматрали гостима, тек касније већи путнички промет имао је за последицу оснивање једне посебне гране привредне делатности професионалног гостионичарства. Путник је за плаћену цену могао добити како храну и пиће, тако и постељу. Историјски је факат, да су се гостионице налазиле најпре уз друмове на којима се је одвијао путнички саобраћај. Оне су управо биле станице. Гостионица је тек касније у унутрашњости села и варошица почела играти неку улогу, али као механа.

Хотелска индустрија представља данас у државама са развијеним туристичким и путничким прометом врло важан привредни фактор. Гако на пр. у Швајцарској, Јужној Француској, Италији, Далмацији и T. JO.

Како рекосмо од прометних средстава захтева се данас, да су брза и комотна. Природна последица тих захтева јесте, обзиром на комотност, снабдевање главног прометног средства — железнице — гостионицама. Уведена су спаваћа кола и вагонресторани. Као код свих модерних тековина тако и код ових употреба је у почетку била омогућена само богатијим, јер је била скупа. Временом се те тековине демократизирају и постају добро којим се служе широке народне масе. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671 -

Путује ли данас човек по Немачкој, Француској, Швајцарској, Чехословачкој и т. M. опазиће да се ручак и вечера у вагонресторанима служи у 3—4 серије. У 5 сати кад се служи чај с великом муком дође се до места у вагонресторану. У остало време они су релативно слабо посећени. Код нас је сасвим друкчије. Вагон ресторани су код нас врло посећени између главних оброка. Они се претворе у кафане и ресторане. На ручку и вечери гости су врло ретки.

Код нас дакле употреба вагонресторана као ресторана није још демократизирана. Који је разлог томе 2 Неко ће рећи, то је природна ствар. Куповна моћ нашег народа у поређењу са горе наведеним релативно је врло мала. Тачно је, да је куповна моћ нашег народа мања, али у томе није разлог овој појави. Кафански и гостионичарски обрт у нашој земљи доказује, да куповна моћ за те врсте добара постоји. Жалосна је „али истинита чињеница, да ми велики део времена проводимо у кафани и механи. :

Великим напорима дошли смо у неколико последњих месеци до оригиналних јеловника и великог броја квитираних рачуна из доле наведених држава. Ови подаци су плод свестраног комбинирања и упоређивања горњег материјала. Како се види дошли смо до података, који нам омогућују тачне закључке.

Држава Кафа Мени Флаша Шоља Супа пива млека

Југославија T.— 45.— 8.— 5.— 4.—

Чехословачка 6.— 42.— 5.25 4.50 3.—

Немачка 415 40.— 1T.— 4.— 4.—

Швајцарска 6.60 55— 6.60 3.50 4.20

Француска 4.40 33— 6— 4.40 3.—

Као што се види Југославија је после Швајцарске најскупља. Наш мени јефтинији је од швајцарског за 20%, али је скупљи од француског за 30%. Флаша пива је код нас скупља за 12.5—30%, шоља млека од 10—30%. Ово упоређење изгледа готово немогуће, кад се зна, да Француска, Немачка, Швајцарска и Чехословачка велики део животних намирница увозе и на њих плаћају високе царине. Ми животне намирнице производимо све у земљи, ми их у главном и извозимо. Оне су код нас за 30, 50 па и до 80 од сто јефтиније него у горњим државама. А ипак ми најскупљи. У непојмљиво високим ценама у нашим вагонресторанима лежи разлог слабог посећивања. Ресторани су се ниским ценама намирница прилично прилагодили. Данас су менији од 15—20 динара редовни. Наша је путујућа публика присиљена да због ових високих цена носи потребно јело. То је с хигијенског гледишта штетно, јер човек нарочито па путу треба топлу храну, а осим тога читав тај начин обскрбе је незгодан, непрактичан и штетан по чистоћу и трајност вагона. Ниске цене на страни омогућене су рационалном и целисходном комбинацијом јела и организацијом читавог посла, Ниске цене омогућују консум у маси, а овај опет ниске цене. Оброк је данас у главном основа на једном јелу, а то. је месо са варивом. Као увод служи се још једно јело, а онда још воће или колачи. Ова комбинација је на страни општа и одговара потпуно потреби. За путнике који не могу ни то да плате, а то је скоро сва трећа класа, постоји такође могућност добре, хигијенске и јефтине исхране. У Немачкој један келнер са неколико топлих и хладних јела обилази стално вагоне треће класе. У Француској постоји ресторан треће класе. У једном вагону треће класе направљена је од 2 купеја просторија за столове, а један купе служи као кухиња, у којој се кува неколико простијих јефтиних јела, које сваки путник може да плати. Порција киселог купуса, са сувим месом или кобасицама кошта на пр. 10 динара, порција варива 6 динара и т. Д.

Ми не знамо из којих разлога друштво вагонресто-