Narodno blagostanje

Страна 696

HHM уштедама, о чему смо писали у прошлом броју уродила је плодом. Буџет износи 613 мил. долара. Буџетска комисија брисала је сада 75 мил. долара расхода. Половина овог износа постиже се претварањем бонова подземних железница из четиригодишњих у педесетогодишње.

— У Белгији је донесен закон, који овлашћује владу да може преузети гаранцију према извозницима до укупног износа од 600 мил. франака. Гаранција се простире на послове са страним државним, полудржавним или општинским предузећима, затим на оне, за које је преузела гаранцију нека страна држава, и на крају на оне који су склопљени са страним увозницима, за које је доказно да су солвентни,. Гаранција иде до 72% чистог губитка. Друга врста послова односи се на све оне продаје у иностранству, чији ризико је делом покривен од кредитних осигуравајућих друштава. У овом случају држава иступа као реосигурач. Она преузима делом или цели ризик, и у ту сврху склапа уговоре о реосигурању са односним друштвима.

— Мароканска влада је овлашћена да емитује у Француској 4:/,% зајам у износу од ! милијарду франака. У овоме случају ради се само о првој транши читавог низа колонијалних зајмова који ће се емитовати на француском тржишту.

— Datista vlada je od učila da emituje 41% zajam u iznosu od 50 miliona sa rokom od 5 godina, koji će se upotrebiti za isplatu 5% zajma iz 1927 godine koji dospeva 1 novembra ove godine. Emisioni kurs je 98% . dok je kod prošlog zajma iznosio 989/,%.

—- Poljska vlada izradila je projekat budžeta za 1933/34 godinu; rasnodi su povećan: u iznosu od 2.440 mil. zloti, a prihodi u iznosu od 2.088 miliona. Deficit je prema tome 361

НАРОДНО

ВЛАГОСТАЊЕ Бр 44 весц prošle godine, a to je u ovoj godini za 14.771 тапје, ос čega na sam Zagreb dolazi oko 6 hiljada. U ostalim mesecima ovogodišnje letnje sezone broj osiguranih je bio: u maju 60.280 (prema 80.566 u maju 1031 god.); u junu 71.865 (84.312);

„Ши 72.641 (89.442); u avgustu 72.375 (86.844).

mil. zioti. Vladin projekat naišao je na vrlo oštru kritiku u jav-

nosti; naročito zbog toga, jer prihodi u ovoj budžetskoj godini neće iznositi, prema podacima samog min:starstva finansija, više od 1.000 mil. zloti. Rashodi su predviđeni otprilike u 1510]

da vlada nije vodila računa o privrednoj krizi i o stalnom ораdanju dižavnih prihoda, tako, да je ovaj projekat, kao 1 оуоvodišnji, nerealan.

(РА ОВЕНАС КА ПОЛАК

— Be gijska vlada zaključila je da napusti sistem kontin · gentiranje i da postojeće konmtingente revidira.

— Ugovor o klič:ngn izmeđ Austrije i Mađarske produžen je za mesec dana, do 14. novembra ove godine.

— Trgovinski modts vivendi između Austrije i Rumunije stupio je 20. ov. meseća na snagu.

— SGrčko ministarstvo narodne privrede rešilo je odredbom od 8 oktobra 0. g., da se svaki uvoz i izvoz robe u našu zemlju vrši po odobrenju i na osnovu opštih uputstava Grčke banke : sagiasno odredbama privremene trgovinske Копуепсје гакциćene 22 sept. o. 9. između Grčke i nas.

-- Između naše države i Italije potpisan je ugovor O kliringu, koji se osniva na sistemu kompenzacije dugovanja i potraž vanja, koja su nastala u međusobnom frgovinskom prometu. Na osnovu ovoga sporazuma osnovaće se zajednički računi kod naše Narodne banke i „Instituto nacionale per kambi kon estero. |

— У Бечу су почели преговори између Аустрије и Чехословачке о свим девизним питањима која интересују обе земље. Аустрија нарочито тражи ублажење девизних прописа за увоз аустријске робе у Чехословачку.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Prema podacima Okružnog ureda za osiguranje radnika u Zagrebu na njegovom području (Zagreb, Varaždin, ČaRovac, Kostajnica, Križevci, Sisak i Petrinja) bilo je u septembru ove godine osiguraro 72.287. radnika prema 87.058 u istom me-

-— Prema pooacima Ohružnog ureda za osiguranje radnika u Ljubljani, na području Dravske banovine bilo je u toku sept. оу. 508. и Svini privrednim granama 70.197 radnika, a za 1311 manje prema avgustu (ili 1.7%). Oni su podeljeni na kožarskt, industriju 100; па papirmu 1670; tekstinu 8970; obućarsku 3400; metalurgijsku 6270; za izgradnju drumova 2520; konfek ciju 4340; grafičku industriju 1135; preradu drva 4150; živoftnc namirnice 3555; domaću poslugu 7920; trgovinu 4190; hemijsku 1480; drvnu 960; građevinsku 6540; oostione i kafane 3160; in dustriju Famena 4270. Prvih osam grana pokazuju neznatan napredak, najjači kod tekstilne, dok ostale pokazuju nazadak, na|jači kod ind. kamena, (manje 460 radnika) i zatim industrije drva, građevinske, gostiona i kafana.

— Papenova je v.ada novom uredbom rešila da se povise potpore članovima kod raznih socijalnih osiguravajućih ureda u visini od ukupno 50 mil. maraka. Naročito će to vredeti za porodice sa mnogo dece. Novi prihodi za osiguravajuće urede nis ı predviđeni jer se očekuje, da će usled privrednog plana doći d:većeg uposlenja, i da će se na taj način smanjiti rashodi osiguranja za predviđeni iznos.

ПИДУСТРИЈА

— Štrajk u pamtičnaoj iudustriji u Lancashire završen je sporazumom izmeđ poslodavaca i radnika. Nadn:ce se snizujn od 31. oktobra za 18 i po pensa po funti. Rad u fabrikama Је počeo.

— Fabrike poduzeća „Dalmatienne” u Dugomratu i Šibeniku, Fonova si otpočele rad. Zaposliće oko 800 radniku.

— Poljska je zakonoti o proizvodnji naite ostavila indus· tr jalcima naite rok do 12. av. meseca da se sporazumeju o iz-

vozu nafte i njenih derivata kao i podeli gubitaka, koji nastaju visni kao i u prošle dve godine; to je samo dokaz, kaže зе, '

usled demping izvoza. Pošto je ovaj rok prošao, a do sporazuma nije došlo, vlada je izdala uredbu o prisilnom stvaranju izvoznov sindikata pod Hrmom „Polski Export Naftowy”, kome moraj : pripadati sve rafinerije i sve izvozne firme. Gubici na izvozu Ću se podeliti na sve članove sindikata, bez obzra na to da li iz-

· vože ili ne, kao Što je to već slučaj sa uoljem, preko posebno z

fonda. S::idikat mora da izradi za krafko vreme sam svoj statut.

u koliko to ne uradi propisaće ga ministar trgovine i industrije

— U izveštaja I. G. Farbenindust:ie o poslovanju u trećem kvartalu ove godine, kaže se da je, uprkos ratnih deviznih teskoća, krajem kvartala prestalo opadanje izvoza i da se mogu konstatovati izvesni znakovi koji govore o njegovom oživljenju.

= У нндустели соса у плоду догало је по потпуке концентрације и створен је концерн плзенских пивовара. Прва плзенска пивовара Гамбринус чија се већина акција већ од 1927 године налази у рукама Урквела, закључила је фузију са Првом чешком плзенском пивоваром која је извршена у споразуму са Живностенском банком чијем концерну припада Прва чешка плзенска пивовара. Управа и комерцијално водство овог концерна преузима стварно Урквел и ако ће предузећа технички остати самостална. Исто тако неће се вршити редукција чиновништва. Производња у последњој години била је следећа: Урквел 719.000 Гамбринус 210.000 и Прва чешка плзенска пивовара 101.000 хл.

— Нилана „Вирбо" из Вировитице, почела је да ради 20 ов. м., после паузе од пола године.

ПООМОМИВРЕДА

= Ретов Ккикигига ii našoj zemlji po podacima Međuna. rodnog poljoprivrednog instituta u Rimu, iznosio je ove: godine 43.2 mil. kvintala i prestavlja rekordnu žetvu. To je-11 mil. купе iala više nego prošle godine, a za 13 mil. kv. više о“ ргозеспог prinosa za poslednjih pet godina. : II j