Narodno blagostanje

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ Страна 687

29 октбар1932.

В. Бајкић

ПЕНГЕ, ШИЛИНГ И ДИНАР | . 1 ПЕНГЕ

Мађарска ужива репутацију земље чије бан- да леферује све девизе, суспендује се право увозкарство стоји релативно далеко више но и једне нека на деррае и остопља се Народној банци да она друге земље исте привредне структуре. Може се рећи одређује кад и како се могу дати. _ да. је мађарско банкарство израсло било над мађар- | еваурирање у земљи било је узело тако веском народном привредом и да је један део својих лике размере да се пуолека служила да то чак и транзакција пренело чак на, иностранство. То је ре- среорним и никленим новцем — о чему је доказ огдак случај да код једне чисто аграрне земље, — као ремно повећање оптицаја тих врста новца. | што је наравно Мађарска, била, пре рата — банкар | У стручним лестовима је своједобно забелество стоји на висини једне индустријски и тртовачки ена једна сригинална мера, Мађарске за сувбијако развијене земље. 'Та добра репутација мађар- јање неповерења према банкама — упркос укидања ског банкарства, која се огледа у његовим сјајним | банкарског моратојајума. То је увођење златног везама у иностранству, служила је кас сретство да пенге, Нарочитим законом проглашени су сви улози Мађарска, у периоду зајмљење у иностранству без |на штедњу, и сва друга потраживања у пенгама за реда и мере, искористи ту коњунктуру у много ве- златна. Народна банка. је имала за задатак да почне ћој мери но што би, према њеном политичком и еко- па ради са златним пенгама. За случај да се паномском положају, то могло да буде. Нарочито је пирни пенге депресира, појавиле би се у Мађарској сбимно било њезино краткорочно задужење преко две валуте; једна фиктивна (која не постоји) која њезиних великих банака. Може се рећи да је све до|служи само за обрачун, а друга физичка, а то је

септембра 1980. г, Мађарска била-активна у кретању капитала према иностранству Т. ј. да је стално био много већи прилив но одлив.

Обично се каже да је 11. мај 1981. г., дан када је Кредвтаншталт обуставио своја плаћања, био судбоносан за све средње-европске државе. Ако се посматра биланс кретања капитала средњо-европских држава, онда, се констатује чињеница, да је тако рећи 10-тодишњи активни салдо биланса капитала у Средњој Европи, после септембра 1930. г: (први успех Хитлера) почео да се претвара у пасивни. Мађарска, је на пр. за прва, 4 месеца, 1981. г. доживела смањење девизнсг стока код мађарске Народне банке за пуних 25 милиона, пенга.

Наравно, са кривом Кредитаншталта наступа велики потрес и у Мађарској: настало је јако опадање девеза код Народне банке услед живог повлачења, капитала Рнсстранства. Криза немачког банкарства, још је више потенцирала одлив капитала. Повлачење уложака настало је у тој мери да је сутрадан по прсглашењу банкарског мораторијума у Берлину проглашен исти и у Пешти за пелу Мађарску. Улози на штедњу стављени су под заштиту мораторијума. Истог дана, је затворена и пештанска берза. |

17. јула је почела ликвидације банкарскот мораторијума, али су претходно имала да се реше два питања : једно је неповерење шрема, банкама од стране домаћих капиталиста, а друго од стране иностраних. Банке су биле изложене јуришу од стране двеју група поверилаца. Према томе ликвидиргње банкарског мораторијума морало је ићи врло

споре : још увек се ограничавало право улатача на,

располстање њиховим улозима, Али су се у исто време морали донети прописи о томе, да иностранци Не могу на врат на нос повући све своје капитале (пошто нису сви страни капитали били под ударом мораторијума). Тако је 17. јула донесена девизна уредба са принпипима који су мање више свуда у пракси : устаповљава се монопол тртовине девизама од стране Народне банке, који ова преноси на повлашћене банке, установљава, се обавеза, извозника

пелокупан новац у оптицају који служи за плаћање. Ако би се новац у оптицају депресирао, онда би банке, при исплати уложака, имале да плате улатачу не само номинални износ у пенгама већ и азжију за, ивнос депресијације. Мера је била генијална, она је потпуно пресекла тезаурирање, и понова, се појавио прилив уложака. У колико је било

„више изгледа Да ће се папирни пенге депресирати,

у толико је било веће бежање из папирне пенге и улатање истих у банке, који су одмах постајали златним пенгима, Штета, што се та мера није и у друтим земљама употребила; али највећа штета што је мађарска Наротна банка упропастила целу ствар само због једне фикције.

Кад је на име папирни пенте почео да пада и тиме испуњен услов за, ступање на, снагу закона 0 златном пенте, Народна банка није хтела да врши своју дужност по томе закону, није хтела, |да објављује ажжију на златан пенте, На против, она је стала, на гледиште да пенге није пао н тиме сахранила торњи закон. Срећа, је велика, да је банкарство већ било повратило поверење улагана.

Истовременс се забрањује извоз пенге и оглашују за везана сва инсстрана потраживања у пенвама. Путници добијају право на 300 пенте, а код. поштанске упутнице на 200 пенте. Али у пркос свему томе покриће код Народне банке рапидно опада : CJ 40 од сто средином јула на 24,4 од сто средином августа. Навала увозникае на Народну банку ва девиве била, је тако велика, да банка, поcao није мотле савладати и због тога преноси Ha Тртевачку комору право испитивања оправданости 38хтева, а у исто време класифицира право на девизе по прешности.

До краја 1981. год. издала је мађарска Народна, банка, око 150 милиона пенте, од чега, 90,6 за увоз а. 38,5 службу дугова на, страни. Увоз је међутим лиферовао у истом периоду само 58,8 пенте, То је створило велику бригу код мађарске Народне банке и збот тога је дошао 20. септембра закон, којим се позивају сви у Мађарској живећи да пријаве Народној банци сву своју имаовину на странт.