Narodno blagostanje

| | | | j

Страна 692 ВАРОДНО БЛАКОСЛАЊЕ

Бр. 44

liona dolara. Kartel bi preuzeo od svojih akcionara jedan deo njihovih zaliha po ceni od 5 centi. Predviđa se da kartel otkup:

400.000 mil. tona ratfinovanog bakra. Pored uplaćene glavniće do sretstava za ovu transakciju došlo bi se emisijom 8%-tinih

obligacija sa rokom od 5 godina u iznosu od 40 miliona dolara.

i i

Prema planu kartel će pristupiti likvidaciji ovih zaliha tek опда,

kada se cena bude popela na 12 centa, i to samo koliko je potrebno za amortizaciju obl:gacija.

Nesumnjivo, ovaj plan je rezultat optimističkog gledanja na razvoj situacije na svetskom tržištu bakra. Međutim, za njegovu realizaciju ootrebno je dvoje: prvo, saradnja svih svetskih producenata bakra, što ie vrlo malo verovatno iz već gore DOmenutin razloga. Američki producenti se nalaze u nesravnjivo težem položaju nego ostali. Drugo, da li je moguće danas naći ovako ogromna sreistva na novčanom iržištu za jednu ovaku, na veliko zamišljenu hosu? S tim u vezi, moramo još зротепић da se u projektu nigde ne govori o tome na koji će se način vršiti amortizacija ovih petogodišnjih obligacija u slučaju da hosa ne podigne cene na 12 centi. U stvari, ovaj projekat je samo pokušaj američkih producenata da ponovo organizuj:i svetsko tržište bakra.

Otkako je bivši pretsednik austrijske Narodne banke От. кај5, na deviznoj konferenciji u Pragu izjav:o da se međunarodni promet robe može spasii sklapanjem ugovora o kirimgu, veliki broj država je požurio da sklopi takve ugovore. Ugovori o kliringu dolazili su jedan za drugim, a međunzrodna trgovina srozavala se је 12 тезеса и mesec. Mi smo od početka stvaranja kliringa stalno паојазаvali, da je kliring preuzeo ulogu grobara spoljne trgovine. Najvažnije razloge za 10 ponovo isličemo:

KMliring kao grobar spoijne tegovine

1) Kliring: mora neizbežno da saobraćaj robe izmeđ dve države svede na nivo manjeg uvoza. Jer, osnovna misao КЊ ringa je da se oistrani plaćanje u devizama izmeđ dve države na taj način da se međusobna potraživanja kompenziraju. Dakle, sistem može da funkcionira samo u iome slučaju ako je izjednačen ftrgov.nski bilans između ugovornih zemalja. To nije skoro nikada s:učaj, ili vrlo retko. Dakle, mora uvek za kratko vreme da dođe do potraživanja od strane države koja ima aktivan trgovinski bilans. Još nije rešemo pitanje kako да зе ukloni saldo, ako se kliring dalje održava. Zemlji sa aktivnim trgoviiskim binansom ne preostaje ništa drugo, nego da smiz; SVOJ izVOZ na visinu uvoza, ako ne želi da daje svoju robu za sumnjiva potraživanja. 2) Kliring ubija međunarodnu irgovinu, jer se vremenski uvoz i izvoz ne poklapaju. То je slučaj, n. pr. ako zemija A., svoje glavne proizvode izvozi u jesen i Zimu, a zemlja B., sa kojom stoji u klitingu, u proleće i leto. To znači da izvoznik '7 zemlje A. može da naplati svoja potraživanja tek nakon pola godine. Mnogi izvoznici nisu u stanju da dadu ovako dage kredite, ili ako daju znači to za njih veliku žrtvu. Ova vremenska razlika u uvozu | izvozu jedne zemlje postaje naročito važna u s:učajevima kada u međuvremenii dođe do pada valute. Razume se, da uvoznik plaća u domaćoj valuti kod svoje Marodne banke. Moguć» je da dođe do pada valute pre nego što je u drugoj zemlji izvršeno plaćanje kod Narodne banke za uvezenu robu. Tada nastaje pitanje ko ima da snosi gubitak na kursu.

Iz svih ovih razloga ni jedan ugovor O kliringu nije s pokazao као koristan i svrsishodai. Svi, koji su росе от оу= godine sklopljen: već su otkazani. Među ostalim, austrijsko= jugoslovenski, austrijsko-italijanski i austrijsko-švajcarski. Teškoće, koje su nastale kod ovih ugovora karakteristične su za klirinz uopšte. Kod jugoslovensko-austrijskog plirinca stvorio se je saldo od okruglo 50 mil, dinara u korist Jugoslavije. Naime.

trgovinski bilans izmeđ obe zemlje, koji je ranije bio izjednačen, izmenio se je u korist Jugoslavije. Jugoslovenski izvoz u Austriju u prvih osam meseci ove godine, u poređenju sa prošlom godinom, čak je nešto i porastao, dok je austrijski izvoz u Jugoslaviju skoro prepolovijen. S obzirom na pad austrijske valute moglo se je očekivati obraino, jer niski kurs valute deluje kau :zvozna premija smetnja za uvoz. Ali, niski kurs šilinga nije mogao tako da deluje, jer prema ugovoru, jugoslovenski kupci austrijske robe morali su svoje račune platiti kod Narodne banke po službenom kursu šilinga. Pošto su austrijski produkcion: troškovi skoči za onoliko za koliko je pao šiling, to se je austrijski uvoz mogao odižati na ranijoj visini samo kod slobodnos kursa šilinga. Dodajemo, da je sada, posle prestanka исоуога, saldo vrlo brzo podmiren, pošto je dinar sada više pao nego šiling i austrijski izvozn:ci u Jugoslaviju žele to da iskoriste na taj način, da podmire sa!do polaganjem dinara, koje mogu sada da dobiju jeftino.

Do naročitih teškoća došlo je posle otkaza talijanskoaustrijskog ugovora o klirmgu. Obe zemlje sklopile su исоуог o isplati salda u iznosu od 20 mil. šiinga u korist Italije; i to talijanski kupci austrijske robe polažu novac kod talijanske Narodne banke; ova obračunava iznos po prosečnom kursu šilinga u Cirihu i Berlinu ı plaća time stara talijanska potraživanja, koja“ su piaćena davno kod austrijske Narodne banke ali po službenom kursu šilinga. Obračunavanje po raznim kursevima dovelo je do velikih diterencija. Austrijska Narodna banka je na zahtev talijanske zatražila doplatu od 20% na stare uplate po kliringu. Ali austrijski izvoznici, koje je to pogodilo, nisu pristali da to urade. 10 je i razumljivo, jer su oni robu, kupljenju u Italiji već davno prodali, i io po cenama, koje su kaikulirali po tadanjem siužbenom kursu šilinga. Oni poriču također da postoji pravna obaveza, jer u ugovoru 0 klirmgu nema nikakve klauzule o tome.

1 konačno, austrijsko-švajcarski ugovor u klirinču. Ovda je saldo u korist švajcarske bio povod, da je ona preduzela ne· čuvenu povredu privatne svojine. Savezno veće zaključilo je, da se sva potraž:vanja austrijanaca kod švajcarske Poštanske štedionice zap:ene, ·ı na svakom koniu ostavi samo 50 šilinga, na taj način pokrije saldo. Ovaj postupak obrazložen je fime, da su austrijska potraživnja kod Poštanske štedionice nastala od literovanja cobe, i da su se moraii, prema ugovoru, obračunati preko kliringa, a nisu se smela isplaćivati na privatne račune. Svajcarska narodna banka će osloboditi račune u onim slučajevima, za koje se ispitivanjem dokaže da su nastali na drugi način. Ovo obrazloženje, naravno, ne menja ništa na protupravnoj prirodi postupka Švajcarske vlade. Ako obrazioženje u istinu odgovara za Čitav niz slučajeva, može se o fome diskutovati, da HSvajcarska može zapleniii ovakve račune, ali pošto je prvo dokazala da su nastali na protupravilan način, ali ni u kojem sluсајц ne može bez daljecz zapleniti sve račune, jer na taj način је onemogućejno svim imaocčima računa, bez obzra da li su krivi :li ne, da slobodno raspolažu sa svojom imovinom. A to je ijedna od najkarakterističnijih oznaka privatne svojine, koja je, opet, jedna od osnovnih postulata pravnog i privrednog sistema. Svajcarska je to povredila ovim aktom. Ovakav postupak prema strancima bio je uobičajen u vreme kada međunarodno privatno

| pravo nije bilo još izgrađeno. Ukidanje ove nepravde bila je jed-

na od njegovih glavnih zasluga. Naravno, da se je ova praksa ponovo pojavila za vreme rata. Ali ie ona i tada izazvala najveće uzbi:enje, uprkos tome, što je za vreme rata došlo do drugi velikih povreda pravnili odnosa. Posledice ovakvog postupka ima da snosi Švajcarska, ali mi ne možemo propustiti da ne upoзогто па to, da je upravo Švajcarska, kao pribežište međuna narodnog iluktuirajućeg kapitala, trebala da dobro promisli pr nego Što je ovo uradila. Za nas, kao nacionalno-ekonomski čaSopis, važno je da ustanovimo, da jedna od onih mera, koje su nvaljene kao odlično sretstvo za spas spoljne trgovine, može da dovede do još veće pometnje, ako se švajcarski primer proširi · i druge države ugledaju na njega.