Narodno blagostanje

29. октобар 1932 | | 0 ) ПРЕ Страна 691 и ПРОБЛЕМИ о па а Садашњи пад фунте је трећа ===" еменеченн--.6 | [)џа Velika američka koncern: li фаза коју проживљује фунта | Мозз li doći ponovo do me- bakra „Guggenkbheim i PhelpsНови пад фунте после напуштеног златног ва- | фипогојиог kartela bakra? Dodge objavila su bilanse za o = ет У првој фази: управо 000 | O 0 | _ Brvo polgođe 1932 godine. Pryv: | пре годину дана, фунта је па- (8 O iskazuje gubitak o: 3.44 mil. do

ла, јер је велики увоз у јесен појачан био још ненормалним увозом због очекивања нових царина. Даље, падање је било појачано одливом страног капитала. Друга фаза почела је у фебруару 0. г., када је дошло до хосистичке спекулације изаз-

ване великим оптимизмом у Енглеској. Страни капитали стру-'

јали су у Лондон. Гада је Енглеска створила фонд за регулисање курса фунте и интервенцијом је спречила њен превелики скок. Отада је фунта, са малим колебањима, била прилично стабилна, на курсу 3,45—3,50 према долару. Свет је већ веровао да је стабилизована на тој висини. Зато је било. опште „изненађење, када је 17. октобра дошло поново до пада, и тиме до треће фазе у њеном развоју. За три дана пала је фунта од 344 на 3.36 и 24. октобра постигла је најниже стање ове године на 3.28:/. |

_ Садашњи пад сто је, прво, исто тако као и прошлогодишњи, последица сезонских разлога. У јесен је увоз већи него иначе. Друго, он је последица. великог. снижења камате у Енглеској, што је изазвало повлачење страних капитала, јер ниске камате нису биле више еквивалент зи ризи"ко који постоји због. нестабилности фунте. Сем тога, не постоји више главни разлог за хосистичку спекулацију као у пролеће ове године, наиме, нада да ће фунта бити стабилизована на вишем нивоу. Мико не верује више у даљи скок фунте, пошто је енглеско министарство финансија спречило њен пораст преко 3.50.

Сада се поставља питање, зашто енглеска влада није интервенцијом спречила пад фунте. Са енглеске стране објашњава се ова пасивност тиме, да је она хтела да у слободним колебањима нађе природни ниво за стабилизацију. Међутим, ово објашњење није довољно. То значи скупо платити прави курс, јер колебања, као што је садање, претстављају за читав пословни свет велике потресе. Вероватније је друго објашњење, да државна благајна чува своје девизе за друге потребе, наиме, 1) за плаћање ратних дугова Америци, "који доспевају 15 децембра и 2) као резерву за интервенцију почетком децембра, ако се исплате ратни зајмови који се нису пријавили за конверзију. Наиме, овај део налази се већим делом у иностранству, и верује се, да ће имаоци исплаћени износ брзо хтети трансферирати у иностраној валути, што би могло јако да ослаби фунту, јер се ради о износу око 100 мил. фунти.

Сада је поново искрсло питање о будућности фунте. Ми мислимо да је скора стабилизација искључена. Тако дуго, док не буде сигурно да је дефинитивно завршен пад цена на светском тржишту, Енглеска би се стабилизацијом изложила опасности нове кризе због превисоког стабилизационог курса валуте. То излази и из говора заступника министра финансија ШИоп Уоппса на банкету у част Мопгаспе Могтапа. Он је рекао: Не може се рећи шта ће бити са фунтом, али је сигурно, да Енглеска неће увести златно важење пре него што има гаранцију да ће нови валутни систем моћи несметано функционирати. Сем тога је потребно, да се цене сировина тако поправе, да се прилагоде производним трошковима. __, Дакле, морамо рачунати за сада са даљим колебањем фунте. Не може се узети, да ће фунта брзо поново скочити на 3.50 према долару, с обзиром на већ споменуту опасност да ћеја децембра бити трансфериран један део ратних зај-

о već ranije stajao

troškova и

Јата prema 1.27 mil. dolara dobiti U isto doba, prošle . godine, drugi gubitak od 1.208 prema 0.367 mil. u isto doba ртозје godine. Anaconda Cooper Mining Co. nije još objavila, bilans, al, asled velikoe zaduženja kod banaka, koje se vidi iz Dpyošlogodižšnjeg bilansa, njeno stanje je još gore nego kod drugi! reduzeća. Ove brojke samo uiustruju teško stanje amer:čko proizvodnje bakra, kojoj nije pomogla ni zaštita carina od 4 centa, zbog koje se i raspao međunarodni kartel bakra, koji je, dona slabim nogama.

Poznato je, da je kartel vodio politiku veštačkog održavanja visokih cena i u periodu, kada je potrošnja već росеја da pada i zalihe da,se gomilaju. |o je i jedan od glavnih гагloga za današnje teško sfatist:čko stanje na tržištu. Mesto da se je proizvodnja odmah prilagodila smanjenoj potrošnji, i dalje se produciralo za lagere, __ je, naravno, dovelo do katastrolainog pada cena — 41/, centa po Llbri koncem juna je najniža cena prema najvišoj od па u 19209 godini. Visoke cene izazvale su povećanje proizvodnje. Otvarani su novi rudnici ı kapacitet proizvodnje u rekordnoj 1929 godini dost:gao je svoj maksimum. (J Sjediijenim Državama Amerike povećao se je od 900.000 u 1928 god. na 1.12 mil. t. u 1929 godini. Svetska proizvodnja 1929 godine iznosila je 3.7 mil. tona, a kapaoitet je b'o oko 4—41/, mil. 1 potrošnja je međutim iznosila svega 1.8 mil. tona 1929 a u 1931 pala je na 1.2. mil. tona. Nesrazmer je očit. To. je, u 0 i razlog da se je moralo pristupit: radikalnoj redukci): proizvodnje na 20% ukupnog kapaciteta. Tu redukciju je sproveo još stari kartel, ali ona danas više ne-postoji. Dok su neki američki rudnici još ; dalje reducirali proizvodnju, dotle su Ostalı čak nešto povećali. Dalje, sadanja cena od 6 cenhfi, a naročito tanija od 41/., daleko je ispod rentabilnosti američkih rudnika. Prema podacimia specijalne komisije za utvrđivanje proizvodni» američkoj industriji bakra ovi su 1929 godine iz: nosi:i 9.65. centi. Kako se, međutim, sada iskoriščuje svega 20%; ukupnog kapaciteta, to su pro:zvodni troškovi još veči ı prem.. najnovijim podacima iznose prosečno 12 centi. Dakle dva puta veći nego što je današnja cena. izgledi za dalji porast cena s", minimalni. Hosa na tržištu bakra je zaustavljena, i tendencija j» labava. Seni toga, ostali producenti bakra, naročito belgijski, nastoje da održe sadanju još uvek vrlo nisku cenu. Prema njlhovom ivrđenju radi toga da bi se povećala potrošnja, ali izgleda i radi toga da što jače pogode američke proizvođače da sebi osiguraju njihova trž:šta. To im donekle polazi za rukom, jet produkcioni froškovi bakarnih rudnika u Alirici, Kanadi i Hodeziji mnogo su manji nego u Sjedinjenim Državama Amerike. i oni rade još sa zaradom. U Kanadi iznose 4.73, u belgijskom Kongu oko 4 a u HWodez:ji 3.59 centi, prema 12 centi u Sjedinjenim Državama. Glavni raziogv za ovu veliku razliku leži u mnogo lakšeni dobijanju bakra, koji se nalazi na samoj površini zemlje, i u niskim radničkim nadnicama.

Vidimo dalie, da je stanje američkih bakarnih rudnika, u današnjoj situaciji, skoro bezizlazno. 0 se nije pove ćala, svetske zalihe nisu opale, i iznose sada mil. tona. Zi pobolišanie situacije na tržištu bakra potrebno | u prvom redili smanjiti zalihe. U tome pogledu interesantan je projekat Ameнкапса К. 5. Guitermana o stvaranju novog „međunarodnog kartela bakra.pod imenom American and Foreing Copper Co Inc. koji bi trebao:da zameni stari kartel. Ovaj bi izdao 150.000 akcija bez nominalne vrednosti. Ove bi se podelile među producent» bakra na faj-načim, da Di na „100 tona godišnje proizvodnje svaki dobio 5 akcija. Na taj način: dobila bi se suma od 15 mi-

ЕП ПЕН и VN