Narodno blagostanje

5 новембар 19532.

i devizni stok se postepeno gubio. Na dan 3 decembra 1931 g. on je iznosio 204 miliona šilinga odnosno 104 miliona dinara, pošto je banka dugovala Englesko: banci 100 miliona šilinga. Za prva četiri meseca 1932 g. zlatni i devizni stok |ć smanjen od 102,6 miliona ši linga na 101,4 miliona šilinga tako, da je u stvari celokupan zlatai devizni stok koji je pripadao atistrijskoi Narodnoj banci bio ciglo 1,4 miliona šilinga.

Cene su takođe počele da skaču. Već u oktobru, kad su uvedena devizna ograničenja, nivo cena skoOčio je prema amerikanskom za 1.5%, a u decembru 1932 с. 27.5%. Cene u Austriji nisu za toliko skočile, pošto su u Americi od oktobra do aprila pale za 27%.

U panici kupovalo se šta se stiglo — naravno pod pretpostavkom da kupljena stvar ima stabilnu vrednost — a to su: roba, nepokretnosti i t. d. Veliki kapitalisti, naročito industrijalci, bežali su sa svojim kapitalima u inostranstvo; oni su to lako mogli zbog lake nabavke deviza. Mali su bežali u zlato. Zlatan novac je zbog toga najače skočio bio; ažija u doba panike je iznosila 40%. Avet inflacije, koja je posle rata podavila nebrojene pr:vredne eksistencije, ponova se pojavila. Cela zemlja ie bila u uzbuđenju.

Narodna banka nije htela da čuje za ažiju. Ža nju je šiling još uvek bio zlatna vajuta, i ona ga je i dalja prodavala po zlatnom paritetu, a isto tako i kupovala. Dok je ažija bila samo nekoliko procenata, ta je politika {oš mogla da se trpi; ali kad je došla до 20% i više, nastalo je uzbuđenje međ poslovnim svetom. Izvoznici su se pobunili. Po deviznoj uredbi oni su bili dužni — kao što je do prve polovine avgusta bio i kod nas slučaj da predaju Narodnoj banci sve svoje devize poi zlatno:i paritetu, dok se u slobodnom prometu mogla dobiti za iste premija od preko 20%. Oni su izjavili Narodnoj banci da |e celokupan izvoz onemogućen, da ne mog izdržati konkurenciju drugih država na stranim tržištima. To je naročito važilo za industriju hartije, najvažniju izvoznu granu Austrije.

Jasno je dakle bilo da se sa tim !спопзапјет деpresijacije šilinga ne samo na strani, već sad i u zemlj , nije moglo više da operiše, jer |e postojala opasnost ili da se celokupna trgovina devizama povuče od Naroduc banke na crnu berzu ili da se izvoz prepolovi. Javnost ie počela da se revoltira protiv devizne politike Narodne banke koja je išla na to da ruši industriju, glavnu izvoznu granu Austrije (čiji je izvoz u ostalom počeo

znatno da pada), a da nagrađuje poljoprivredu u vidu | pojačanih cena u zemlji. Međutim poljoprivreda i inače

uživa ogromne benelicije od države, koje u vidu visokih zaštitnih carina, koje u vidu deviznih ograničenja, a kojv u obliku neposrednih subvencija. Nije se moglo da drži i dalje tako nemilosrdno davljenje izvoza u doba kad ga inače inostranstvo svim sretstvima davi. Od Narodne banke se tražilo da prizna da je šiling. depresiran u zemlji i na strani i da tu činjenicu prenese i na svoju deviznu politiku. Ona se još uvek ustezala da pođe tim putem tako.da je na kraju izazvala oštru kampanju prot:v sebe od strane bečke trgovačko-industrijske komore, 6 naročito od čuvenog stručnjaka u monetarnim pitanjim+, profesora Mizesa. Austrijska Narodna banka je uviđala ogromnu nepravičnost koja leži u njezinoj deviznoj DOlitici i ogromnu štetu po izvoz; ali se nikako nije mogla da odluči na lo da prizna da je šiling depresiran u zem' i i na strani, da on pretstavlja manje zlata nego što je tu zakonom predviđeno. Ona to nije uradila zbog toga, št bi posle toga jedina mogućna politika bila ona devalori zacije, t. j. morala bi da traži da se donese zakon kojim

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 705

bi se metalna sadržina šilingala saobrazila njegovoj novoj kupovnoj snazi, odnosno deviznim kursevima. Kako izgleda, banka stoji na gledištu da u zgodnom momentu otpočne politiku dellacije t. |. da vrati šiling na Visinu njegovog zlatnog pariteta, kao što je to Engleska radila posle rata sa luntom sterlinga.

Kao u svima slučajevima deviznih ograničeni3 i privfemene pasivnosti bilansa plaćanja i u Austriji su postojala dva kursa, jedan onaj Narodne banke, a drugi privatany crne berze. Crna berza {e trajala L Austiiji samo donde, dok se Narodna banka nije odlučila da dopusti, da se objavljuju transakcije u devizama i preko zlatnog pariteta šilinga. To je bilo na taj nači što je austrijska Narodna banka dopustila da privatnici među sobom (naravno uvek uz njezino odobrenje) mogu da obračunavaju pri prodaji ı kupovini deviza prc\miju. Izvoznik, koji ima devize, može iste da proda | uvozniku uz premiju, koja se bude ugovorila, ali švaka | takva fransakcija mora da prođe kroz jednu naročiti ! ustanovu, koja u ovom slučaju ima funkciju berze. Ta зе ustanova zove „Giro und Kassenverein”. To je једно ' odelenje bečke berze , stvoreno u зуоје doba kad su · bili ogromni poslovi sa hartijama od vrednosti, radi stvaranja mogućnosti brze likvidacije tih berzanskih transakcija. Ceo taj aparat stoji bez posla od Како је рата штапа irgovina hartijama od vrednosti. Kako je trgovina devizama slična trgovini hartijama od vrednosti, drugim rečima kako je i tu potrebna jedna likvidaciona kasa, to je austrijska Narodna banka zaposlila tu nezaposlenu ustanovu prenevši na nju likvidaciju sViiu tih deviznih poslova, koje ona ne obavlja. Takva usta aova postoji i kod zagrebačke berze. U stvari ona nije ni sada berza, zbog toga Što se na hjoj ne obavljaju po: slovi kao na berzi. Ali ona ima to preimućstvo što dajc potpunu evidenciju svih izvršenih zaključaka a deviza ma kao i sviju kurseva po kojima su zaključeni. Taku austrijska Narodna banka svakoga dana тохе да 21. koliko je kuplieno i prodato deviza i po kojoj се „Giro und Kassenverein” zamenio je crnu berzu. оме је fo samo dokaz da čim se preštane sa silovanjem kursevi i da sloboda trgovine, crna Derza prestaje sama po sebi. Poslovni ljudi teže da koncenttišu svoje poslove M iedno mesto. Oni su i stvorili ptvu berzu. Тако 5е објаšnjava da je ceo poslovni svet u Austriji, u koliko ита posla sa devizama, rado prhvatio да sve зуоје ал · заксјје обама ртеко „Ото und Kassenverein-a”,

HI Mogfatofijuim (гапзјега )

Godišnja potreba wi devizama za otplatu dugova ı interese na njih popela se na 300 do 400 miliona šiling i. Od toga рада зато па javne dugove oko 240 miliona šilinga, a od toga samo na jedan zajam, onaj Društva naroda, 100 mil. šilinga. Stanje kod Narodne banke bilo |takvo da se nije moglo misliti ni na službu ovog jedno: zajma.

Posle uvođenja deviznih ograničenja Narodna banka je još prilično liberalno dodeljivala devize, kako za uvoz tako i za robne dugove iz ranijih vremena. Ali ie stanje smanjenog Stoka naređivalo da se devize dodćeljuju sve uzdržljivije. Pod takvim prilikama se prišlo kliringu. U isti su uvlačeni i raniji robni dugovi. A Što nije od loga ušlo u kliring, ostalo je uopšte перјасеп». Мпосе stotine miliona dugovala je Austrija Nemačku, i drugim državama odnosno njihovim podanicima po Zamrznutim računima. Sve je kraći bio devizni pokrov Маrodne banke. Tako je sve veći iznos privatnih dugova padao pod prećutni moratorijum transfera.

Javnopravni dugovi iznose 2.380 mil. šilingi