Narodno blagostanje

Страна 744

Dr. Kari Gemind, Beograd

RAPO?O BJIAPODCPAFEB | | -- Бр. 47

AUSTRIJA KAO TRGOVINSKO-POLITIČKI

ODMETNIK

Ni u Strezi pitanje preferencijala nije napredovalo, jer zaključci tamo doneseni, i ako se smatraju Rao napredak, samo treba da osiguraju preferencijal za žito, i to samo jugoistočno evropskog porekla. Odbijeno je, da se preterencijal proširi i na ostale agrarne proizvode. Predloženi preferencijali za agrarne dugove su jednostrani, i treba i dalje da to ostanu. Zato је odbijen i zahtev Austrije, da joj se odobri, kao dalja iznimka od najvećeg povlašćenja, dvostrani preterencijal. Predlog je присов evropskoj komisiji. Austrija je upozorena da treba da obavesti evropsku komisiju Društva Naroda o pregovorima Које заја vodi u tu svrhu sa nekimi državama, i da time ne sme povrediti pravo stranih država. Austrija je pokušala da interpretira Ovo stanovište konferencije u Sfrezi kao približavanje njenim preferencijalnim željama, jer nije došlo do principijelnih prigovora : energičnog odbijanja. Međutim, mi mišlimo da to nije tačno, kao što se to već vidi iz upozorenja na prava trećih država. A što se tiče evropske komisije, verovatno je, da i ona neće zauzeti drugo stanovište. Ona je tek posle dugog vremena i Velikog oklevanja priznala jednostrani preterencijal za žito jugoistočnih evropskih država. Ali ona je uvek nagtašavala, da ovi preferencijali mogu biti samo prolazne iznimke od najvećeg Duvlašćenja, i da ovo ! даје тога ostati osnov trgovinske politike. Ali ona bi se udaljila od OvOg stanovišta ako bi priznala preferencijal za industrijske proizvode i fime sistem dvostranih preferencijala. Dakle, može se skoro sigurno računati sa odbijanjem austrjiskog predloga. Ali, austrijske novine javljaju, da je austrijski ministar trgovine Dr. Jakončik nedavno javno izjavio da je cilj austrijske trgovinske politike da dobije industrijske preferencijalne carine za agrarne kontingente koje uvozi. Ako bi u ovom slučaju došla do teškoća i prigovora od strane frećih država, Austrija će pokušati da dobije na drugi način povlašćenja za izVoz industrijskih proizvoda, naime sredstvima koja formalno ne vračaju načelo najvećeg povlašćenja, ali ipak izlaze na obostran:

preferencijal. Ovde se misli na obostrana povlašćenja specijalnim.

kreditnim sporazumima, kao što je to Austrija pokušala da urad: u tajnosti pre godinu dana s Mađarskom, ali bez uspeha. Austrija je počela da pregovara u tome pravcu sa nekim državama i to s Nemačkom, Poljskom i Mađarskom. Izgleda, da su pregovori sa Poljskom najdalje ofišli.

Dakle, nema sumnje, da se je Austrija odlučila da ne vo-i računa o zaključcima raznih organizacija Društva Naroda i drugih međunarodnih institucija, jer želi da po svaku cenu pu: stigne prelerencijal za izvoz svojih industrijskih proizvoda, spremna je da sa svoje strane dade preferencijalne carine i za stale agrarne proizvode a ne samo za žito. Pitanje je, da li ona može postići taj cilj. U slučaju novih trgovinskih pregovora, njen položaj je povoljan. Njena potreba za poljoprivrednim proizVpDdima je velika, i za trgovinske pregovore stvorila je vrlo doba; i koristan instrumenat, naime sistem odobrenja uvoza. Uveden Krajem maja, u međuvremenu je proširen, i sve se wiše proširuje. Zabranjen je uvoz, bez posebne državne dozvole, izme ostalih sledećim artiklima: skofo svim stočarskim proizvodimz, svežem voću i povrću, mlečnim i živinarskim proizvodima, Čitavom nizu luksuznih artikala kao alkoholna pića, južno Vino, parfimerija, i konačno čitavom nizu industrijskih artikala Као

građevinski materijal, hartija, auto i t. d. Da Austrija ne želi.

ovim sistemom da onemogući uvoz vidi se po tome, što se VeE-

ILI PIONIR?

liki deo pomenutih artikala ne može ni u kojem slučaju proizvoditi u Austriji.

Postupak Austrije dovešće sigurno do profesta sa sfrane iržava koje uživaju najveća povlašćenja i do teških trgovinskupolitičkih sukoba. Izgleda, da ih se sama Austrija ne boji. To je razumljivo, s obzirom na stanje njene spoljne frgovine, koja se je ove godine još katastrofalnije razvijala nego prošle. Austrijsk: izvoz je ponovo jače pao nego njen uvoz. Za prvih devet meseci ove godine iznosi uvoz 1.O71 mil. šilinga dakle dva puti više nego izvoz, koji iznosi samo 570 mil. šilinga. Austrija misl:, da ona ne može više ništa izgubiti. Ali može dobiti, čak i onda

ako se saugovoraču prizna pravo, da uveze u Austriju 50% viša ~

nego Što iz nje izveze, jer je austrijski trgovinski bilans s čitavim nizom država pasivan za 100%. Tako je Austrija predložila Mađarskoj da regulišu međusobni trgovinski saobraćaj pomoću obostranih preferencijala na bazi 1:1i DO u korist Mađarske. Austrija dakle povlači konzekvence iz pasivnosti svoza trgovinskog bilansa, koja je već i kod ranijih trgovinskih pregovora igrala veliku ulogu.

Ako Austrija zbog pasivnosti svoga trgovinskog bilansa vrši ovake prepade, agrarne države, koje uvoze зуоје рготтуо ле u Austriju i sada moraju za to da daju preferencijalne carine za njene industrijske proizvode, drukčije posmatraju ove stvar. Svaka država koja bi to uradila, riskirala bi da dođe u sukob sa svim ostalim industrijskim zemljama. Kako su зарадпо- 1 зтедпјо evropske države osetljive u ovome pitanju pokazuje majbolie sudbina Tardijevog plana. U praksi se, doduše, može zamisliti da dođe do delimične realizacije ausfriskih zahteva. Pre svega je moguće da Mađarska pristane na njih pod pritiskom viška svojih agrarnih proizvoda, pogotovo, jer je Austrija pristala da Mađarska uveze u Austriju za 50% više nego što iz nje izveze. Mađarska je, isto tako kao i Austrija, u takom položaju, да ле mora mnogo voditi računa o protestima drugih industrijskih država, jer, jedan od glavnih kupaca mađarskih agrarnih Droizvoda, Nemačka, neće prigovoriti iz prijateljstva prema Austriji, a drugi, Italija, iz prijateljstva prema samoj Mađarskoj, a što se tiče Čehoslovačke, Mađarska nema šta da izgubi, pošto je frzvinski saobraćaj izmeđ obe zemlje zbog carinskog rata već dve godine skoro sasvim obustavljen.

Što se tiče Jugoslavije, nastaju dva pitanja: 1) pitaniekvivalentnosti obostranih interesa u međusobnoj trgovini. To še biti lakše rešeno, nego izmeđ Austrije i Mađarske, jer je ftrgovinski bilans izmeđ obe zemlje skoro izjednačen 1931 codine, dok

„је austriko-mađarski trgovinski bilans jako aktivan u korist Ma-

dđarske. Doduše, ove godine je pod uticajem kliringa izvoz Jugoslavije u Austriju skoro duplo veći, nego austrijski u Јисоз! а viju. 2) Što зе tiče najvećeg povlašćenja, austrijski predlog za nas je načelno neprihvatljiv. Ali, moguće je da države sa najvećim povlašćenjem neće protestirati u slučaju ako industrijski preferencijal za Austriju bude obuhvahio proizvode, koji samo nju interesuju. Posmatrajući skupne pozicije stafistike jugoslovenske spoljne trgovine, teško je naći takve artikle. Ali je ipax moguće, da se, pri detaljnoj reviziji uvoznih artikala, o čemu nam statistika spoljne trgovine uopšte ne daje podataka, nađu takve pozicije. U svakom slučaju za Jugoslaviju je vrlo važno da prati kako se razvijaju pregovori Austrije sa drugim državama. .