Narodno blagostanje

Страна 756

ква теорија вредности а њих има хвала Богу доста, == није дала основицу за; то.

Али у области приватне привреде то је најпростији задатак. Из књиговодства се увек види, колики је удео свакот продукционогт фактора: рада, капитала и предузимача. Не треба, никад губити из Вида да код индустријских подувећа постоје два одвојена фактора, који су, мако често спојени у једноме лицу, по природи својој врло различни: једно је камата на уложен капитал, а друго је предузимачка добит. О томе се у пракси ретко води рачуна, обично се учешће оба фактора, ставља у једно.

Капитал тражи камату ма где он био. Ако би се једном подузећу доделила само камата и њиме англобирала предузимачка добит, онда би то била смрт индустрије, јер награда за труд подузетника, и премија за ризик падају онда на терет камате. Онда ће капиталист да претпостави својство рентијера. ономе подузетника,

Бркање камате и предузетничке добити долази не само од тота што су првобитно обе припадале једном истом лицу, већ и отуда што се и предузимачка добит изражава у процентима уложенот калитала. У пракси се дакле сабирају обе категорије уједно. Из тога је постала и повната, формула да дивиденда мора бити већа од камате на облигације. Велика, предузећа, на пр. Сајепез Гајауене, набављају кашитал издавањем облигација у маси. Према томе капиталиста, кога интересују ова подузећа, има да бира између акције и облигације. Разлика, између њих је пре света у ризику: прво губе свој капитал акционари, па тек онда облигационери. Отуда и разлика у заради. Дивиденда је два пута већа од камате на облигације.

У свакој земљи при нормалном стању на тржишту капитала нормализирана је камата и за приватне облигације. Она, износи у Француској данас око 6—8%. добити једног будућег индустријског подувећа, онда, се на пр. у Француској посао сматра за рђав,

ако се не очекује просечна добит од најмање 12%.||

Нема тога, мајстора, који би могао придобити капиталисту ва подизање једнот индустријског поду-

зећа, ако објективан експерт не нађе да ће се диви- ||

денда кретати око 12—15%. То је земаљска, текућа

квота, индустријске добити у Француској, без које |

се не улази у индустријски посао.

То важи само за подузећа у земљи. Сасвим је друга ствар кад се ради о подувећима у иностранству. Француз не иде радо ван земље; пре рата није

уопште ишао са капиталом у иностранство, после ji

рата, је постао мало космополитекији. Али и данас је чест случај да он претпоставља ренту од 6% од Ha, HD. Credit Foncier, оној од 10% од папира исте

врсте подузећа у иностранству. У тој резервиса- ||

ности према иностранству има два елемента; један је психолошки а други је економски. Први лежи у традицији: вековима је странац био правно у горем положају но домаћи. И данас има мното земаља у којима се још не може рачунати на ону предусретљивост која се указује домаћим индустријалцима.

Централа у ПРАГУ 52 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

«ip» BM JM IJ A JE 3

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

|лиона франпуског капитала;

Кад се прави рачун вероватноће |||

Капитал Кч, 285,000.000 ——— Резерве Ка, [41000,000 Телех. адреса; АНГЛОБАНКА — Тел. 23402, 23403, 23404, 23405

Економски узрок лежи у томе што капиталист не може да контролише предузеће. Далеко је од његове куће, књиге се воде на страном језику, персонал говори већином стран језик па је тешко пратити и саму коњунктуру. Нод подузећа у иностранству напиталист је много више упућен на поверење но код куће,

Сва подузећа на, страни могу да, се деле на, две Групе; у прву долазе она чије се акције могу пласирати у иностранству. То само важи за, гитантска предузећа, чији је предмет пословања познат у иностранству, чији се производи продају иностранству или код кога се очекују баснословне зараде. То важи на пр. за руднике метала (Бор, Трешча) за изворе нафте и за велика подузећа јавних радова. Сва остала подувећа спадају у другу групу, чије се акције не могу пласирати на иностраним берзама. La Dalmatiene je подузеће са неколико стотина миали од њега не би ништа било да је његово стварање зависило од-могућности пласирања његових акција на Париској берзи. Она је постала само тако што су поједина велика подузећа из концерна једне велике банке поделили њертове акције међу собом, а она су то урадила, због тога што једна продају своје проивво-

Н |; TOO

dO GR

HERERAUSGEBER WALTHER FEDERN

RRA ORO OKEJ

Die inhaltsreichste wirtschafispolitische Zeitschrift der Nachfoldestaaten, Ezscheimt, jeden Samstag im Жлеп — Gegrindet 1908

ИН И

Der Oesterreichische Volkswirt ist fiir

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachlolgeslaaten verstehen will,

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fiihrer durch den

verwickelfen Aufbau der Nachfolgestaalen anerkanni.

Seine gesammelten Jahrganše bilden епе ипегаећбрШеће Еппдетиђе зопз! nur schwer erreichbaren wirtschsftspoitiscthen und slalistiscthen Materials.

Bestellungen nimm( jede Buchbandlang sowie die Verwaltungs des Oesterreichischen Volis= wirls in Wien IX, Porzellangasse 27, emnideBen. Der Bezugspreis betragt viertelj. Dim, 190. mit Zustellung. Das Abonnement kann jeder= zeit beginnem, Probenummuexxn kostenlos.

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

БЕОГРАДУ ЛОНДОН БУКУРЕШТ

У Иностранство = = и СОФИЈА — —