Narodno blagostanje

26, новембар 1932.

де а друга купују њевине производе. Таква подузећа, нису у ствари акционарска друштва, већ јавни ортаклуци.

Али све то само под условом врло велике зараде. Јер не треба никад мислити да има земаља које су потпуно сатуриране индустријском троизводњом. Има још врло лукративних пласмана у Француској. Тако на пр. данас је у највећем полету електрификација : електрична друштва дају дивиденду која иде између 20 и 40%. Има још увек индустријских пласмана у Француској код којих је при оснивању есконтује најмања дивиденда 157.

То је азбука индустријског капитализма, Међутим није редак случај да бирократија то не зна или неће да зна. У атрарним земљама, обично влада опсесија ниске каматне стопе. То је сасвим природно: жели се оно што се нема. Још пре 50 година, је пољопривреда прогласила за зеленаштво сваку каматну стопу преко 5%. То је гледиште акредити-

Ing. M. M. Marković, Beli Manastir.

)ŠARINA

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 757

рано код свију који не знају економске ствари. Кад су француски пољопривредници тражили ка“ матну стопу од 2%, француска држава, је зајмила у иностранству са 7%. Та неекономска, идеологија ниске каматне стопе обухватила је и предувимачку добит. Заборавило се, као што рекосмо, да, је ка“ матна стопа само један удео приноса подузећа. Ко хоће да мансимиба каматну стопу тај има за дужмост и па гарантује минимум, јер се коњунктура мења, па и зарада, Ко хоће да подигне плафон мора. да прави патос, јер једно без другога не може бити

Ко гарантује да неће идућих година зарада, бити

миото мања, нето што је она која се нормализира“ Према томе логички је да се гарантује и минимална зарада. Због овог се индустрија могла да развије само у земљама либералне ексномске политике, По моме мишљењу држава, не треба да се брине ва добит, Ничија добит не може ићи у небо. О томе се брине конкуренција.

NA SIJALICE

— Ртедјоб za režormu tehnike radi postizavanja opstinskog elekta —

Sa 15. avgustom ove godine stupila je na snagu {rošarina na električnu struju za osvetlenje u visini od 0,70 dinara po iilovatu (KWh). Oporezivanje osvetlenja. postojalo: je: kod nas i pre Ovog zakona i obuhvatalo je petroleum, svetleći gas i elekifričnu struju. Državni prihodi su izneli za

petroleum (004. 1931-32) 120 315 601,50 Dinara

ciektr. osvetljenje (god. 1930) 12 135 936,z— Dinara

svetleći gas (god. 1930) 193 270,— Dinara

Po svojoj važnosti petroleum: zauzima prvo mesto i njega je kupovala i prodavala Monopolska uprava sve dok nije taj Dosao ustupila privatnim licima koja Monopolu plaćaju naime сакве 4,— Dinara po kilogramu.

Električna struja za osvetljenje je bila posredno oporezovana plaćanjem trošarine na elekirične lampe. Na primer jedna lampa jačine 40—100 watta plaćala je na ime trošarine od 0,20 din. po jednom wattu. Svetfleći plin je opterećen trošarinom od 0,20 din. po kubnom metru. Električne lampe kao i svetleći plin namenjen osve{ljenju varoši je oslobođen plaćanja trošatine. Ranije oporezivanje petroleuma, električne struje i svetlećeg gasa nije bilo ravnomerno raspoređeno na jedinicu osveiljenja. 'Kao mera za osvetijenje uzima se Hefnerova sveća za sat i ona o{fDrilike #1051:

petroleuma 3 grama elektr. struje 1 watt-sat svetli. gasa 2 litra

Po dosadanjem oporezivanju petroleuma sa 4.— Dinara, po kilogramu, električne lampe (srednje jačine) po 0,20 Din. po. wattu i: svetlećega gasa po 0,20 Din. po kubnom metru izlazi. да је jedinica osvetljenja bila oporezivana sa: |

1,2 pare kod petroleuma

0,02 ,, „ električne struje (irajanje lampe 1009 - sati) 0,04 ,, „ Sveilećega gasa.

iz: ovoga se vidi nesrazmerno oporezivanje poirošaća ре-

troleuma koji je plaćao po jedinici osvetljenja 60 puta odnosno 30 puta više poreze od potrošača struje odn. svetlećega gasa. Sa novom trošarinom od 0,70 Din. po kiovatsatu ova se srazmera znatno ublažava na štelu potrošača električne struje. Sada jcć jedinica osve{ljenja električnom strujom oporezovana sa 0,02 ---0,07—0,09 para tako da će sada jedinica osvetljenja biti oporezovana: sa:

1,2 para kod petroleuma

0,09 ,, „ električnog osvetijenja

0,04 ,, „ 5уеЏесеса gasa

još uvek pada u oči visoko opterećenje poirošača petro-

leuma fe bi trebalo težiti da se monopolska taksa na petroleum јан tim pre što su njegovi potrošači naš poljoprivredni svet čija je kupovna moć jako oslabljena. Oporezivanje struje vršiće se sada na dva paralelna načina i to: naplatom trošarine na stvarno utrošenu struju. Prvi način kako je do sada upotrebljavan je veoma jednostavan. Uvoznik električnih lampi ima na carinarnici platiti određenu trošaninu. Ako se lampe izrađuju u zemlji imaju se oporezovati pri izlasku iz tvornice. Međutim

| sasvim drugačije stoji stvar sa ubiranjem trošarine na stvarno

utrošenu struju. Kod motorne struje teškoće i nisu tako velike jer su motori ograničeni na srazmerno malen broj poduzeća koja su više manje snabdevena aparatima za merenje struje. Mnogo je teže kontrolisati utrošak struje za osvetljenje kod hiljade malih

пенихтнснеонанпининшшконвави иазвихививацишииналинванцикинвивтимкиваљинви дпвпанбхагопилинаштивезвнио свиапвцихаопшииишовивнани

пи ВР

__НАР

MTE

вававалваившиланвинииничилиилкинанинлннншиншиининиц мамваинппкивсоннивиникивниниинивннин навогзавчанчничамнмжитик»типвннњинихмввивње