Narodno blagostanje

Страна 760. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 48

veći od sadašnjeg. Međutim pritisak privredne depresije, izostajanje izvesnih prihoda (reparacije) i predviđeni ogromni delicit

. doveli su do jake budžetske deliacije, tako da je novi predlog

budžefa manji od starog za 5327 miliona franaka i za 2817 miliona od budžeta. koji je зада па snazi. То jedma važna činjenica. Novi predlog predviđa 50 milijarda 650 miliona franaka.

Nas naravno najviše interesuje način na koji je Francuska pokrila delicit od 12,1 milijarda franaka odnosno 23,8%. 1. Uštedama: 3650 miliona dobiveno je od ušteda provedenih u mesecu julu i septembru i to: 1485 kod ministarstva vojske, 210. miliona kod upravnih rashoda, 1955 miliona od konverzije državnih dugova (ovde je uračunato i oko 550 miliona kod amortizacione kase, za koje je ova preuzela nove obaveze iz budžeta). 773 miliona ušteđeno je na činovničkim platama i dodacima. 595 miliona od smanjenja ratničkih penzija. Ukupno ušteđeno 5080 miliona franaka odnosno 41.35% čitfavoz delicita. 2. Porezima: 456 miillona novih poreza uvedeno je zakonom od 15 jula. Sad se veći priliy od poreza računa na 3080 miliona franaka. Od toga otpada na: · bolju kontrolu zemljarine 100 miliona bolju kontrolu prinoda slobodnih profesija 10 6 novu metodu određivanja trgov. i indust. dobitka 250 ,,

bolju kontrolu prihoda od potraživanja — 50. А bolju kontrolu prihoda od efekata 450 povećanje poreza na nasledstvo 2100) |) povećanje dohodarine 380 ,, povećanje poreze ma poslovni promet 300. povećanje carine na kaju | 300) uvođenje novog poreza na transport. automobil. 800 ,, uvođenje nove takse na likere 100 >

Uvedeno je dakle novih poreza u visini od: 3536 miliona franaka odnosno 29,14% čitavog deficita.

3. Zajmovima. će se nabaviti 3580 miliona franaka odnosno 29.51% deficita. Međutim ove zajmove ne uzima direktno vlada, nego se deo delicita koji se njima pokriva prenosi na posebne ustanove. To je u prvom redu penziona kasa која prima na sebe dužnost da zajmom pokrije 2070 miliona ratničkih penzija, koje su morale da se isplate iz redovnog budžeta. 1510 miliona franaka redovnih rashoda za manje investicije, koje bi se morale finansirati redovnim prihodima pokriće se zajmom ро ft. zv. planu za privrednu rekonstrukciju zemlje. Ovo zaobilazno uzimanje zajmova naišlo je na oštru 'krifiku u Francuskoj.

Novi iinansijski zakon sadrži razne interesantne odredbe naročito u pogledu suzbijanja poreskih utaja. Jedna od najvažnijih ı najdalekosežnijih je ona o ukidanju bankarske tajne o čemu govorimo i u 2108: „ЏКдапје bankarske tajne u Егапcuskoj”. Međutim s uravnoteženjem budžeta nisu prestale finansijske teškoće za irancusku vladu. I sam deficit od 12,1 milijarda, koji je sada pokriven, karakterisan je kao minimalan. Ministar finansija je izjavio, da će u idućoj godini država trebati za pokriće deficita sadašnjeg budžeta, deficita železničkih društava, za finansiranje plana privtedne rekonstrukcije zemlje, za konsolidovanie blagajničkih zapisa i za potrebe departmana i kolonija. oko 25 miljjarda franaka zajmova. To je cifra koja i za obbilno francusko tržište kapitala pretstavlja jedno ogromno opterećenje, koje može u sebi: da krije i opasnost za francuski državni. kredit.

но Према последњим извештајима, кретање незапослености у у главним индустријским зем= љама стагнира. У неким је чак број незапослених пешто опао. (Енглеска). Међутим, у Чехословачкој је обрнут случај. Незапосленост расте стално, у темпу, који забрињава све ме-

Једна велика илузија

родавне факторе. У октобру је' порастао број оних који примају помоћ за 44 хиљаде на 524.000. Према истом периоду прошле године пораст износи више од !00% или округло 274 хиљаде. У првој половини новембра пораст иде даље у истом темпу, што је изазвало праву констернацију. Већ сада се рачуна да бе крајем јануара број незапослених износити округло 1 милион, што ће наравно имати велике реперкусије на буџет, који рачуна са садашњим стањем незапослености. То је разлог да су се све привредне гране и све политичке групације почеле активно занимати решењем проблема незапослености, и да је поново оживљена једна велика илузија која се подржава и у међународном размеру. Наиме, извођење великих међународних јавних радова.

Пре годину и по дана бив. директор Међународног бироа рада поч. Албер Тома израдио је план за сузбијање незапослености извођењем међународних јавних радова, које би финансирао један интернационални инвестициони фонд. Ми смо овај план Албера Томе приказали у броју од 2. маја прошле године и истакли, да је он резултат тражења новог запослења Међународног бироа рада. Од тада је протекло доста времена. И показало се да је тачно оно што смо рекли: да Европа нема сретстава за финансирање јавних радова у првом реду путева, канала и мостова — који нису неопходно потребни за привредни живот. Поготово не за такве који су као вештачки водени путеви и нерентабилни. Сада је

|поново васкрсло то питање. Само овај пут није Међународни

биро рада усамљен. јавила су се предузећа заинтересована у извођењу јавних радова. Пре неколико недеља основан је Синдикат за извођење јавних радова са седиштем у Паризу. Чланови су немачке, француске и енглеске фирме, које желе да заинтересују на овај начин француско новчано тржиште за финансирање јавних радова, и да истовремено преузму и њихову организацију. Парочито се с тим у вези помињу југоисточне европске државе. Поред тога и нови претседник Међународног бироа рада Батлер је приликом свога боравка у Прагу оживео поново ову идеју, изјавивши „да се у Лондону озбиљно дискутује то питање“.

И једно и друго сада се помиње у Чехословачкој штампи у вези са појавом све веће незапослености. Шкодине фабрике и познате железаре у Витковици објавиле су, да желе приступити извођењу великих јавних радова, међу осталим подземне железнице у Прагу и два велика моста преко Висле. Само недостају — финансијска сретства. Нити је рентабилност осигурана. Али, постигло би се, каже штампа, оживљење привреде. Међутим, што вреди за међународну ситуацију, у још већој мери вреди и за Чехословачку. Наиме, да оживљење привреде извођењем јавних радова спада у царство фантазија. Али то не смета чехословачкој инжињерској комори, да у ту сврху тражи емитовање једног унутрашњег зајма у износу од 1.5 милијарди кч. Међутим, могућности унутрашњег зајма су минималне, као што је у осталом и чехословачка влада потврдила својим одбијањем да га еми-

тује.

НИ У данашњој нашој глоси о но-

вом француском буџету споменули смо кратко и одредбе предлога финансиског закона који се односи на укидање банкарске тајне. Француска је у том погледу ишла и до сада много даље него ли остале државе. Међутим нове одредбе, у колико их парламент прими, значе у истину потпуно укидање. тог правног института.

Банке су према одредбама закона о порезу на ренте обвезане да задрже код исплате, купона и дивиденда како домаћих тако страних ефеката 15% на име пореза — оне су биле фискални агенти. Код купона и дивиденда домаћих ефеката контрола је сасвим лака, док је код страних напла-

Укидање банкарске тајне у Француској