Narodno blagostanje

26. новембар 1932

ТАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 161

та тежа. Према одредбама новог финансиског закона друштва и особе које се по професији баве исплатом интереса, дивиденда и купона, дужни су да идентификују примаоца и да задрже прописани порез. У сваком идућем месецу предају оне за протекли месец пореској области убране износе пореза са личним подацима о сваком пореском обвезнику. На тај начин формираће се досије о имовини сваког пореског обвезника. Административне потешкоће а такође и некомотност у банкарском послу са идентификацијом повеБавају се. Но у овој одредби треба у првом релу видети борбу бирокрације против хартија од вредности на доносиоца. -

Надаље банке су обавезне, да надлежној таксеној власти доставе личне податке свих ималаца депоа, било готовине или ефеката, ималаца сефова и текућих рачуна. Овде се ишло затим да се онемогуће утаје пореза на наследство, јер ће пореске власти присуствовати отварању одговарајућих сефова а имаће такође и податке о депоима и рачунима који потпадају под порез на наследство. Та одредба у главном значи апсолутно укидање банкарске тајне. Од појачане контроле овим одредбама влада очекује већи прилив пореза за 450 милиона франака. И недавно у Паризу откривене су агенције неких страних банака преко којих су француски имаоци страних хартија од вредности уновчавали купоне својих депонираних ефеката у иностранству и на тај начин избегавали плаћању пореза послужила је влади као агитапионо сретство за њене предлоге. Међутим велико је питање хоће ли ова намера владе имати у свим случајевима успеха. То ће најмање бити случај код страних хартија од вредности. Француски имаоци могу их депоновати на страни и преко страних лица инкасирати купоне и располагати својим депоима. На тај начин могли би да избегну плаћање пореза У случају наследства, јер француске пореске власти не би имале података о тој имовини. Свакако ће сад француска публика држати велики део својих хартија од вредности код куће а и више настојати, да се измакне од дохвата фискалне власти.

Што се тиче страних ималаца хартија од вредности за њих није долазила никад Француска у обзир за депое. У будуће ће то бити још мање случај. јер и страни депонент тражи безусловно банкарску тајну, која је сада потпуно уништена.

Spoljna trgovina odvijala se je ranijih godina tako da su SVĆ zemlje bile vezane u jednom 2аjedničkom trgovačkom lancu. Ako je zemlja A kupovala od zemlje B po pravilu nije plaćala neposrednim liferovanjem svoje robe zemlji B, nego iznosom koji je dobila za izvezenu robu u zemlju C. Ako uzmemo da zemlja C plaća ovaj uvoz iz A liferovanjem robe zemlji B, trgovinski bilans izmeđ ove tri zemlje bio bi izjednačen. U stvari, ranije je ovakav lanac obuhvatao ne tri nego sve zemlje. Danas se čine pokušaji da se svede na dve, i to na taj način, da se izjednači trgovinski bilans između dve zemlje, ali da se eventualni saldo bilansa plaćanja između njih kompenzira većim ili manjim uvozom ili izvozom. U prošlom broju smo u vezi sa mađarsko-engleskim sporazumom о

(О сета leži nedostatak Klifinga i kompenzacije

mobiliziranju engleskih potraživanja u Mađarskoj istakil, da se

na ovaj način ne može nikada uravnotežiti trgovinski i platežni bilans.

Istu misao je izrazio i francuski ekonomist prol. Hist u pariskoj „L'Information” sledećim primerom: „Jedan lekar kupuje za sebe i porodicu kod pekara za 2000 franaka hleba. Račun pekara kod lekara iznosi godišnje samo 500. Zato je lekar izjavio pekaru da će od sada kupiti hleba samo za 500 franaka, ako ovaj ne poveća svoje lekarske konzultacije. Jasno je, da će lekar na ovaj način da uskrati sebi i svojoj porodici potrebnu količinu

hleba. Njegovi prijatelji ga upozoravaju da se radi O tome, da njegovi ukupni rashodi ne premašuju ukupne prihode. Veći dugovi pekaru kompenziraće se ma {aj način, što on leči jednog inžinjera, koji mu neće zato sagraditi kuću ili most. U sličnom položaju, misli Hist, nalazi se i Francuska. U toku godina pokazalo se da je ostala uvek prema jednim zemljama pasivna a prema drugim aktivna. То је zbog toga slučaj, je ртуе zemlje raspolažu sa izvesnim dobrima koja su Francuskoj neophodno potrebna, a Francuska nema neophodno potrebnih dobara za ove zemlje. Dok druge, obrnuto, trebaju irancusku robu, a Francuska ne treba njihovu.

Вие! uzima, da je lekar uštedeo i kupio hartije od утед156. За парјавот Ккиропа аобјо je nove prihode, koji nisu neрозгедпа пастаса Za njegov rad. Logično, lekar bi se morac odreći uživanja ovog prihoda, S primedbom, da železnica kojom hoće da se vozi, i fabrikanti nameštaja, kod kojih želi da nešto kupi, nisu tražili njegov lekarski savet. Naravno nije {asno, zašto

| je lekar štedio, kada kupuje stvari samo u tome slučaju ako

prođavaoci u odgovarajućoj meri dođu njemu na lečenje. U istom položaju — misli Rist — nalazi se Francuska. Ona povlači iz inostranstva na osnovu ranije stečenog bogatstva značajne рт hode, koje može uzivati samo u tome slučaju ako ih uzme и

formi robe.

Овогодишња рекордна жетва у француској оборила ЈЕ цене жита на ниво, који це када се одбију заштитне царине, испод светског парите та. Како је, према саопштењу пољопривредних организација, рентабилност француске производње житарица осигурана тек ценом која је једнака оној на светском тржишту плус царина, то је и разумљиво да су исте организације повеле енергичну кампању за заштиту цена жита у француској. Сада имамо резултате те кампање. Парламенат је решио да се оснује Office national du 616. Главне KapakTeристике овог уреда су следеће: Монопол спољне трговине, регулисање цена на домаћем тржишту интервенционистичким куповинама и финансирање жетве. Сем тога, као споредни задаци су вођење тачне статистике о засејаној површини и о квалитету жита. Осе national du 616 је према томе интересантна комбинација америчког Фармборда и нашег Призада. Интервенција на тржишту је елеменат Фарм-. борда, монопол спољне трговине Призада. Само што је овај тежио да монополом омогући што већи извоз, док he Office national du 616 настојати да отежава увоз, јер Француска производња нормално изостаје мало иза земаљске потребе. y колико мора да увезе, Осе national du bilć ће куповати јефтино у иностранству а продавати скупо у земљи, што је случај и с немачким монополом кукуруза.

Осе пабопа! ди 6]6 претставља дакле у својој суштини најопсежнију меру за заштиту продуцената житарица. Све дефицитарне земље су прибегавале и прибегавају низу мера за заштиту домаће пољопривреде. Прво су биле увозне царине, затим је дошла позната пракса с увозним цертификатима и на крају разне субвенције. Француска је с Осе паћопа! ди 516 отишла најдаље.

У дефицитарним земљама је могућа интервенција на тржишту за одржање цена, јер се ради о сезонској куповини залиха, које треба само да се расподеле на целу годину. У Немачкој Deutsche Getreide Handelsgeselischait успева већ три године да одржи високе цене житарица, и да чак по цену великих жртава продаје раж за сточну храну и да га извози, а да на другој страни забрани увоз кукуруза и јечма. То што може Немачка може и Француска. Али познато је да јака заштита стимулира производњу, и лако се може догодити да Француска за најкраће време постане извозна земља. У томе случају наступила би ка-

Монопол спољне трговине житом у Француској