Narodno blagostanje
3.. децембар 1932
(Све ове мере имале су за циљ, као што смо већ рекли, да штеде девизне залихе. Али они дужници, који су истовремено и извозници, изјавили су, да би они више извозили него до сада, када би им се дозволило, да купе своје облигације из иностранства. Они би се на тај начин јефтино
=
ослободили својих дугова тако, да бди могли своје производе na продају на светском тржишту јефтиније него до сада.
Куповина ових хартија претстављала би за њих неку врсту.
извозне премије, као што је за друге земље депресирање валуте. Немачка је прва узела у обзир ове сугестије извозника. Она је олакшала горе споменуте девизне прописе И одобрила приватницима да купују њихове облигације, које се налазе у иностранству, ако могу да докажу, да ће тада више извести него до сада. Доцније су и остали извозници,
који нису дужници, добили дозволу да могу куповати до-.
маће хартије од вредности које се налазе у иностранству, јер су изјавили да им је ранијим једностраним одобрењем немогуће да одрже конкуренцију својих колега, који уживају горње привилегије. Али услов је био, да купљене 06лигације продају дужницима или одређеним банкама.
Против овог поступка протестовали су немачки краткорочни инострани повериоци, који су за своја потраживања дали мораторијум, јер том новом праксом, повериоци дугорочних кредита раније добијају своја потраживања него они. Због тога је Немачка пооштрила одредбе о хартијама од вредности у иностранству. Они се могу само у том случају купити, ако је вел дошло до повећаног извоза и ако су девизе већ стигле у земљу. Није довољно да се повећа извоз појединог извозника, него се мора повећати укупни немачки извоз. Вредност сваког новог извозног посла мора износити најмање 20 хиљада марака, и коначно, за куповину ових хартија не може се улотребити више од 60% девиза из ноног извоза. Незгодна последица овог компликованог законодавства је постојање трију курсева истих хартија. Најнижи курс у иностранству, високи у унутрашњости за хартије са цертификатима „и најзад средњи курс исто тако у земљи за комаде без цертификата, који су купљени с одобрењем девизне централе. Какве курсне диференције могу при томе да настану показује следећа табела:
Курсеви 7. јуна са церти- с без церти- У Њуфикатом фиката Јорку У Немачкој 6% Gesellschaft fiir elechtrische ; Unternehmung 66 40 29
6% Hhein Westfalische Elekt.
Метке 65 42 23 6% Кепјепђапк К. А. 1960 65, 45: |, 29 6% Кепепђапк К. А. 1938 64 45 29
Najnovijim londonskim spora-
Kako st regulisani spoljni da- | ZuMOMI rešen je konačno progovi Mreditanštalta blem inostranih dugova Kred:i-
anštalta. Od čitavog inostranog |
duga u iznosu od 420 miliona šilinga dobili su poverioci polovinu neposredno od KMreditanštalta i to 70 mil. u obliku akcija od nove glavnice. Nadalje 10 mil. šilinga akcija i 130 mil. 5%-tnih obligacija holding društva, koje se osniva za preuzimanje inostranih aktiva Kreditanštalta. Glavnica tog društva iznos:će 30 mil. šilinga. Od ostatka od 210 mil.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 719
šilinga preuzima austrijska država 140 miliona, koje će platiti u sedam anuiteta uz kamatu od 4 i po %. Inostrani poverioci odrekli su se iznosa od 70 miliona šilinga, što u odnosu prema Či· tavom potraživanju znači 17%. | Čitav sporazum mora Se posmatrati u zajednici sa činje' nicom, da je država nedavno preuzela dug KMreditanštalta kod austriske Narodne banke po linansiskim menicama u visini od 11 milion šilinga To je izvršeno kako smo u svoje vreme pisali, tako da je dug podeljen na iri dela i prvi deo od 171 miion šilinga preuzela je Austrija kao državni dug, čija amortizacija počinje 1946 sa pola % godišnje. Drugi deo ostaje kratkoročan i trebao bi po mogućnosti do sredine juna 1933 da se pokrije jednim unutrašnjim ili inostranim zajmom. "Treći deo od 200 miliona šilinga ukamaćuje se sa 3% i amortiziraće se počev od 1036 nu malim anuitetima. Na taj način oslobodiće se Ктеднап| štalt ogromnog duga Od SskKOrO miuijardu šilinga. Prema sadašnjem stanju njegovih obaveza [0 znači za 60%. Ostatak pasiva iznosi 615, miliona šilinga od čega otpada otprilike jedna DOlOvina na domaće uloge za koje država još uvek garantuje i 130 miliona na reeskontovane menice i zajmove kod Narodne banke, | koje država nije preuzela. Misli se, da je Ovom redukcijom du' gova bilans Kreditanštalta uređen, jer se sadašnja vrednost aktive uzevši u obzir i gubitke na kursevima ceni na preko 600 mi.jona šil:nga. U zadnjem objavljenom bilansu krajem 1930 godine iznosila je njegova aktiva 1700 miliona šilinga.
Način na koji je izvršeno razduženje Kreditanštalta potseća na saniranje nemačkih velikih banaka. Kod ovih se takođe kao i kod Kredianštalta išlo najpre zatim, da se održi likvidnost. U februaru se kod nemačkih banaka počelo pročišćavanjem aktiva otpisivanjem u iznosu od 700 miliona maraka. Otp.si su paii delimično na teret akcionara, a delimično ih je snosio Haih. Takođe i kod Kreditanštalta otp:si padaju većim delom na teret | države, naime 571 milion finansiskih menica i 140 miliona Šilinga duga prema inostranstvu. Kao kod nemačkih banaka tako i kod Kreditanštalta posledica sanacije je jako učešće države kod banke. Država preuzima od nove glavnice — stara је гедцс!rana na 1 milion šilinga — 72 пипопа, док strani ·-poverioci preuzimlju kako smo već rekli ostatak od 70 miliona šilinga. No akcije inostranih poverilaca razlikuju se od državnih po (оте što im je garantovana 5%-tina dividenda, one su naime prioritetne. |
Ovom tranzakcijom je rešeno pitanje зрођаћ dugova Kreditanštalta, ali to nije ceo problem.
Veliki nerešeni problem kod njega je ogromno smanjenje poslovnog volumena. On i posle rata nije bio čista austriska banka. Njegov glavni posao bilo je finansiranje industriskih preduzeća u državama naslednicama kapitalom zapadno-evropskih zemalja. Budući da nema izgleda da bi u dogledno vreme kapital tih zemalja ponovno mogao pokloniti svoje poverenje Kreditanštaltu, moraće se on ograničiti isključivo na Austriju, gde je posao takođe reduciran na minimum.
Uprkos tome troškovi st |oš uvek u nerazmeru sa poslovanjem. U godini 1931/32 iznosile su plate uprkos provedenim redukcijama 16,4, penzije 10.—, troškovi i porezi 6,3, ukupno dakle 32,7 miliona šilinga. Osim toga porastao je i tećet kamata, jer je smanjenje uloga nadoknađeno zajmovima kod novčanične banke uz veću kamatu. Zbog toga pitanje je hoće li zarada Kreditanštalta iznositi toliko, da bude osigurano plaćanje dividende i troškova.
Prema tome biće potrebno da Austrija pruži nove kredite KMreditanštaltu. |
HP E BE
R.G.DUN CO. .
ннивининишшининициввипиишницишансвин—— "вникивсавннвзамна"
Па ае се ис грани аиен чецавннинилаванснашанничаванал и ЧУ КАНВЛНА НА И МАНА Ол O |
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ
БЕОГРАД
кнез Михајлова 39.
ЗАГРЕЂ
Берикславиње на 7. 3
внилникишког
SOS E SOUK we bibta ah а чи шинаканпвакикинилинневанининнаналсаннн не