Narodno blagostanje
| | | | |
Страна 778
за испитивање тог питања, а такође добиће и амерички делегати на светској привредној конференцији пуномоћија за преговоре са сваким од појединих држава дужница. У Лондону и Паризу запрепашћење је било огромно. У Лондону тим више, што би трансферирање од 95 милиона долара односно 29 милиона фунти имало врло лоше реперкусије на фунту. Енглези сада спремају нови демарш у коме ће изнети сва факта због којих сматрају потребно одлагање плаћања и ново уређење питања. А за Енглеском ће се повести ваљда и Француска. Лондонски „Тајмс“ ипак каже, да у случају да Америка поново одбије захтев Енглеске, да ће иста поштујули своје традиције одговорити преузетим обвезама. Фран-
цуска би за тај случај изгледа предложила да депонује свој!
дуг код Банке за Међународне обрачуне у Базелу. Питање је још у развоју. Остане ли Америка при своме захтеву онда то по-
влачи за собом и пропаст читавог новог механизма за пла-'
ћање репарација и ратних дугова међу европским државама, наиме лозански и џентлменски споразум, чија је ратификација и спровођење у живот условљена повољним решењем питања ратног дуга према Америци. И ако Американци, а ових дана и сам Рузвелт, стоје на становишту да ратни дугови и репарације немају ништа заједничког, сам је Хуверов мораторијум а и везивање тих питања са стране европских држава, доказао противно.
Америка је одбила захтев европских држава као неоснован. Државе дужнице су се позвале на ново решење питања репарација и плаћања дугова између њих и ново уређење дугова према Америци поставили као услов за увођење у живот тих споразума.
Међутим, Америка стоји на становишту, да су њена потраживања заснована на пристанку у уговорним обавезама држава дужница и да као такова немају никакве везе са уређењем репарација и ратних дугова између осталих бивших савезника. Осим тога стоји још увек на гледишту, да има право тражити од сваког дужника да испуни његове обавезе према његовој економској снази -—- дакле на принципу који је служио за базу при. регулисању свих ратних дугова према Америци. А прве ноте европских држава дуж ница уопште и не спомињу опадање њихове економске снаге. Међутим очигледно је, да је капацитет појединих народних привреда држава дужница смањен и да ће се с том чињеницом оперисати у новим претставкама. Да би валуте ев-
ропских држава дужница избегле евентуалним лошим репер- '
кусијама трансфера дугованих сума за 15. децембар, Американци су се изјаснили приправним, да један део приме у залути земаља дужница, односно да се ти износи делонују код банака у тим државама за рачун американске владе, Овде је у првом реду мишљено на Енглеску, јер фунта поновно има тенденцију падања. Овај је предлог примљен добро. Американци захтевају исплату 15. децембра и због те-
шке буџетске ситуације, која би се погоршала, ако би се!
мораторијум продужио. Једно је тачно, а то је да Америка неће пристати на колективно решавање и да неће одустати од принципа капацитета појединог дужника.
У колико се не нађе пре 15. децембра једно компромисно решење, Енглеска ће извршити своје обавезе, јер то схватање све више продире, а Француска ће депоновати свој дуг код Вапдпе де Ргапсе или Банке за Међународне обрачуне. Италија је из разлога политичког престижа одмах изјавила, да Не она свој дуг платити, док је белгијска влада
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 49
службено дала на знање, да ће објавити немогућност плаћања. Наш први ануитет по ратном дугу Америци у износу од 215 хиљада долара доспева половином јуна 1933., те нас доспеће од 15. децембра интересује само начелно. EI Е____ После избијања кризе КреСредњо-европски иностра- дитаншталта, курсеви средти зајмови и дебизно зако- _ њо - европских хартија од
нодавство вредности које се тргују У пао иностранству, стално падају ју Америци, Енглеској, Француској, као и осталим земљама. Када су крајем маја ове године многе средњо-европске хартије од вредности дошле на врло низак ниво, били су просечни курсеви неких важнијих хартија следећи:
~
PISO ROTO ir raz
Немачки Дозов зајам 52 Немачки јангов зајам 31 6%-тни града Берлина 16 6%-тни града Будимпеште 14 | Тф%-=тви аустријски међунар. зајам из 1930. 1 1%-тни бугарски из 1926. r. 12 7% југословенски Блер 33
Курсеви су делимично тако ниски, да имамо управо гротескно стање, да је вредност зајма у иностранству самб два пута већи, него износ који дужник мора годишње да плати за амортизавију и камате. Ови ниски курсеви привлаче „дужнике на куповину. Међутим, у случају побољшања добитци су тако велики, да се мало дужника може одупрети привлачности ове куповине. Када би сада средњо-европске државе купиле све своје хартије од вредности у иностранству, могле би с малим износом да се реше својих дугова.
Зато је и разумљиво да су се средњо-европске државе тешко могле одлучити да ограниче њихово репатрирање. али на то су били присиљени с обзиром на стање девиза. Све средњо-европске државе, сем Пољске, забрачиле су зато употребу девиза за куповину хартија од вредности у иностранству, али како ова мера није била довољна, пуњена је потпуном забраном увоза. Последица је била велики диспаритет у курсевима истих хартија у земљи и у иностранству. У иностранству су курсеви падали јаче, јер је услед забране увоза ослабила тражња на иностраним берзама. Колики је овај диспаритет показује најбоље чињеница да је наш 7% Блер нотирао почетком новембра у Њујорку 21 а код нас 38. 7% Селигман у Њујорку 23.50 а код нас 42. још већа је била диференција код немачких хартија почетком јуна, када су били на најнижем нивоу до сада. Тада "је нотирао курс зајма Рајниш-Вестфалишен Електрицитет "Верке у Њујорку 23 а у Немачкој 65, 6%-тног зајма Рен| тенбанк кредитаншталт у Њујорку 29, у Немачкој 65.50. Ова: "необично велики диспаритет био је само нови повод да се нађу путеви, како би се обилажењем девизних прописа мо|гле да купе ове облигације. Купци оваквих хартија у ино| странству могли су да постигну велике арбитражне добитке.
То се није могло спречити досадањим девизним про|писима и забраном увова. Због тога се приступило иденти|фицирању облигација које се налазе у земљи. За сада је је|дино Немачка пошла овим путем. Она дозвољава трговину |само оним хартијама, које су пре 11. новембра биле у не| ограниченом власништву немачких држављана и пријављене код банака. Овима је био придодат посебни цертификат. По„Следица тога била је, да је од тада посве онемогућен увоз | хартија од вредности, и да се је опет могла дозволити тр'товина овим хартијама од вредности на унутрашњем тржиушту, која је раније била забрањена.
Централа у ПРАГУ 52 филијале Капитал Кч. 285,000.002 У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Телег, адреса; АПТЛОБАНКА
АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА вРИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ
У Ивостранство
Резерве Кч, !41,000,000 | ЛОБДОН БУКУРЕШТ
— Тел: 23402, 23403, 23404, 23405 | — — М СОФИЈА — —