Narodno blagostanje

Страна 796

— Персиска влада отказала је уговор о концесији Англо-Персиан Оил Ко. за експлоатацију персиских врела нафте. Последњих година вођени су преговори у Техерану, и Лондону о измени уговора, гли без резултата. Персиска : Влада није хтела да прихвати понуђене предлоге, али се изјавила у начелу спремном да потпише нови уговор, тако да се садашњи отказ концесије сматра као мера Персије да добије што боље услове. Друштво међутим ве признаје отказ, јер у уговору о концесији не предвиђа се могућност отказа. Главни разлог за незадовољство персиске владе лежи у смањеним приходима које је добијала од концесије услед смањених прихода друштва. 1930 године друштво је платило Персији 1 мил, фунти стерлинга, а 1931. године само 130 хиљада.

— У Букурешту се воде преговори између Италије и Румуније о закључењу уговора о клирингу.

|

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Приходи у прорачуну Окружног уреда за осигурање радника у Осеку за 1933. год. предвиђени су на 21 милиона динара. Од тога 20 од сто иде на управу и режијске трошкове, а остало за лечење и помоћ члановима. Уред има 43 хиљаде осигураних чланова, 58 лекара и 105 чиновника.

— Конгрес Радничких комора који је одржан 4. и 5. децембра ов. год. тражи у резолуцијама: да се стави на снагу чл. 2 Закона о осигурању радника, а који се односи на осигурање у случају незапослености; да се реорганизују јавне берзе рада и омогући им се издавање издашнијих помоћи; да се снизи порез радницима и намештеницима, и то у првом реду порез на лични рад; да се реши станбено питање радника; да се социјално осигурање прошири на све раднике и намештенике.

— За следећу годину буџетом Министарства социјалне политике и народног здравља предвиђено је 130 хиљ. дин. за незапослене, а буџетом Радничких комора 658 хиљ. дин.

— У Војводени има 80 хиљ. пољопривредних радника без земље, а од њих је у марту о. г. т. j. пред почетак сезонскога рада у пољопривреди било без посла 59 хиљада од којих 45 нису имали ни своје куће. |

За њихово обезбеђење предложено је на конгресу Радничких комора оснивање житног фонда, у који би сви богатији сопстевиници земље уносили по 5 кгр. жита од јутра. Тиме би се добило око 800 до 900 вагона, који би могли обезбедити исхрану пољопривредних радника.

ПОЉОПРИВРЕДА

— U Slovačkoj je ove godine povećana zasejana površina duvana na 10.000 ha, čime će se pokriti 10% čehoslovačke duvanske režije.

— Pre nekoliko dana počeo je otkup duvana u Hercegovini, Dalmaciji i Crnoj Gori. Otkupna cena kreće se između 717—11 dinara, prosečno 8 dinara po kilogramu.

— 20 ov. m. održaće se a Roterdamu, u Holandiji, izložba jugoslovenskih poljoprivrednih proizvoda.

— Ove godine bilo {e u Sremu preko 90 hiljada dudova koji su dali 10.520 kg. čaura svilenih buba.

— Ove godine pro'zvedeno je u Hercegovini oko 100 vagona sitnog luka (arpadžika), koji je prodat po povoljnim cenama; 1930 god. je proizvedeno oko 200 vagona, što je pretstavljalo maksimum i polovina od toga nije se mogla prodati ni na domaćim pijacama, niti izvesti.

ИНДУСТРИЈА

— Potrošnja piva u Jugoslaviji od 1928 do 1932 god. pokazuje neprekidan pad. 1928 godine potrošnja je iznosila 727.100 hl, 1929 god. 674.800 hi, 1930 god. 653.700 hl, 1931

НАРОДВО БЛАГОСТАЊЕ

PAS,

god. 540.300 hl a ove će godine jedva izneti oko 300 hl. Dakle

Бр. 50

od 1928—1932 god. potrošnja piva je pala za skoro 60%. Izgleda da je najveći uzrok tome padu velika trošarina koja se kreće oko 2,60 din. po litru.

=— Аутомобилске фабрике Њитрбен исказују за половну 1981—4952 годину добитак од 172 мил. франака према 180 мил. 1920 31 године. Дивиденда је остала непромењена — 89% или 40 франака по акцији. Укупне резерве изБосе 710 мил. франака, и инвестиције су књижене у вредности од 860 мил.

— Међународна конференција продуцената бакра у Њујорку почела је са радом. Оамах на почетку појавиле су се тешкоће о којима смо говорили у глоси „Може ли доћи поново до међународног картела бакра“ у 44. брју Н. Благостања. Ванамерички продуценти траже укидање америчке царине на бакар од 4 цента; у томе случају би и Енглеска укинула недавно уведену царину од 2 пенса. Међутим, изгледи су врло слаби. Катанга и родезијански продуценти траже знатно повећање своје квоте, на што Американци не могу да пристану.

ТРГОВИНА e

— Italija je kupila u Mađarskoj tri miilona kg. goveđeg mesa i 6000 vagona volova za pofrebe vojske. Sem toga vode se pregovori o kupovini velike količine živine.

КОЊУНКТУРА

— Broj nezaposlenih u Holandiji iznosi 300 hiljada na ukupno stanovništvo od 7,8 miliona, dakle okruglo 4%.

— Pariska Union electrique rurale sa glavnicom od 120 miliona franaka, kod koje je bila zainteresovana i jedna švajcarska grupa, stupila je posle velikih gubitaka u likvidaciju.

— Према анкети Радничких комбра код нас има око 209 хиљ. незапослених радника, због кризе у дрварској индустрији број се стално повећава.

а

— Познато талнјанско друштво за финансирање Амероиталија у Милану закључило је ликвидацију. Друштво припада Ђанинијевом консерну Трансамерика корпорејшн, а главница му је 200 мил. лира. Друштво је изгубило на хартијама од вредности 116 мил. лира, и због тога је закључило ликвидацију.

— Број незапослених у Енглеској порастао је у новембру за 52.800 на 2.799.206.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акц. друштава.

12. decembra: „Trepča Mines Limited”, London (red.).

14. decembra: „Akord” ftrgovačko d. d. Zagreb (red.). — Žagrebačko prometno d. d., Zagreb (vanredna).

16. decembra: „Columbia graphophone”, jugoslovenskovensko d. d., Zagreb (vanredna). — Koprivnička javna skladišta, d. d., Koprivnica (vanredna).

18. decembra: Srpska centralna banka d. d., Osek (vanгедпа). — ·Konjska železnica (tramvaj) 4. d., Velika Gorica (redovna). — Hrvatsko dioničarsko prometno društvo, Virovitica (redovna). |

21. decembra: „Arko-Email” d .d., Zagreb (vanredna). — Gradska štedionica d. d., Koprivnica (vanredna).

23. десетђга:; „Levant”, industrija kudelje * lana d :d., Bač (redovna).

Трговачки регистар.

= Голубовечки угљеници, д. д., Загреб, упис фирме и новоизабраних чланова равнатељства г. г. Ернеста Гринвалда, Отона Шика и Отона Полака. — „уДунав" осигура-