Narodno blagostanje

10. децембар 1932.

пАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ Б

Страна 195

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

__Grčka Narodna banka snizila je diskontnu stopu od 10 na 9%. -

— Na glavnoj skupštini Svenska Tandsticks A. B. objavljen je konačni sporazum sa poveriocima. Ovi povlače otkaz svih kredita, a kamata se utvrđuje na 6%. Društvo se pak obavezuje da će svu dobit društva upotrebiti za isplatu dugova, tako dugo, dok svi poverioci ne budu namireni sa 30%. 15plata duga vršiće se doduše daije, ali će se jedan deo dobiti davati i akcionarima. Društvo neće tražiti više produženje moratorijuma. —_ Аустријска Народна банка укинула је T. 38. „квоту за сировине", која се састојала у томе, да су извозници MOрали 12% девиза од извоза да предаду Народној банци по службеном курсу.

__ Савез мађарских банака ин штедионица решио је да под извесним условима олакша плаћање камата пољопривредних дугова. Ако је дужник платио све доспеле камате и остале трошкове до !. јуна ове године, добиће попуст на плаћању камата од 25%, који се смањује од јануара за 5% месечно. Пољопривредници морају наравски поднети нове менице за пролонгацију. Ова повлашћења могу добити само они пољопривредници, који докажу да нису у стању да O/C говоре потпуно својим обавезама. У случају спора, о томе

решава избрани суд, у коме су заступљени претставници | - - ЕР и i | о io državnoj trošarini specijalno naređenje O proučavanju ! паћ 5 plati

банака и пољопривредних комора.

—_ Бугарска влада поднела је парламенту законски пројекат о максимирању камате у коме се предвиђа стопа за законске и трговачке дугове од 8%, а за уговорне и судске 10%. У случају да и после ступања на снагу овог закона дужник плаћа веће камате, вишак ће му се урачунати у главницу. Повериоци који уговоре веће камате казниће се робијом најмање.6 месеци и новчаном казном од 10.000 до 100.000 дева. Ако поверилац ускрати кредит огоме дужнику, који га је тужио због већих камата, казниће се робијом до 2 године и новчано до 100.000 лева. Код акционарских и других друштава одговараће она лица која су одобрили склопљени посао. По досадашњем закону против зеленашштва камата је могла бити већа за 4% него дисконтна стопа Народне банке. Међутим, сада је та разлика мања за 2 односно 4%, јер дисконтна стопа Народне банке износи сада 8%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Zadnih dana oslabio je francuski franak u odnosu prema dolaru, švajcarskom Јтапки 1 holandskoj forinti. Budući da je francuski platni bilans i sad vrlo povoljan, a i eventualno plaćanje rate ratnog duga 15 decembra za francusku valutu bez ikakve opasnosti, to je ovo popuštanje iranka za sada neobjašnjeno.

— Rashodi pariske opštine u godini 1931 iznosili su 11 milijarda 241.9 miliona franaka, a prihodi 11 milijarda 340.8 miliona franaka.

— Pariska opština emituje ovih dana dva zajma za izvođenje javnih radova. Prvi 4%-tni u iznosu od 216 miliona Iranaka koji pretstavlja prvu tranšu t. zv. zajma za iskorišćavanje nekadanjih fortif.kacija otvoren je za upis 2 o. m. po 84%. Amortizacija počinje 1956 i trajaće 20 godina. Drugi zajam, Čiji je upis počeo 7 ov. m. iznosi 1250 miliona, lutrijski je i nosi kamatu od 41/,. Amortizacija traje 53 godine. Emisioni kurs 96%.

— Vlada južno-airikanske Unije objavila je da zadržava i dalje zlatnu valutu.

— Na račtin vezanih šilinga za službu stranih zajmova kod austrijske Narodne banke uplaćeno je od 11 jula do 30 novem-

bra ov. god. 25,54 miliona šilinga. Sa istog računa isplaćeno je u tom vremenu 6,09 miliona šilinga.

— Argentinska vlada je pozvala engleskog stručnjaka Sir Otto Niemayera, direktora Engleske banke, da ispita finansijsko stanje zemlje. Kao što je poznato, Niemayer je u istom SVvOjstVYu bio već u Grčkoj, Bugarskoj, Eg:ptu, Braziliji i još nekim drugim državama.

— Прорачун општине Нељске за 1933. год. износи 6,509.000. дин. | — Прорачун општине Нове Градишке за 1933. г. пред|виђа приходе на 1,334.500 дин., а расходе на 1,985.500 дин. Мањак од 151 хиљ. ДИ. покриће се 87 од сто прирезом „на државни порез (од 750.400 ДИН.). | — Прорачун спштине Бледске за 1933. год. износи | 1,025.885 динара прихода и исто толико расхода. | — Предлог буџета општине Смедеревске за 1933. год. износи 3,6 мил. динара према 4,441,200 дин. ове године. Расна личне издатке смањени су за 10 по сто. | — Румунска влада суспендовала je амортизациону службу по унутрашњим државним зајмовима. Тако се неће исплатити амортизациона рата унутрашњег „зајма јединства из 1919 године“ која доспева 1. јануара 1933 године. Каматна служба по иностраним и по унутрашњим јавним дуговима вршиће се и даље. i ___ Ministarstvo finansija izdalo je na osnovu 61. 68 Zakona

"ходи

državne rošarine kod mešovite potrošnje električne struje ft. |. kad se struja troši i za osvetllenje + za motore istovremeno. Time je uprošćen dosadašnji način procene i naplate.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Poljska vlada je odiučila da pristupi akciji za sniženje cena. Ona je spremna da u tu svrhu sn:zi železničku ftarifu za transport industrijskih artikala, ali zato iraži od industrije sniženje cena za pojedine artikle od 10—25%, u prvom redu za železo, naftu, benzin, cement, rotacioni papir i t. d.

— Brazilijanska v.ada zabranila je za tri godine stva-. ranje novih plantaža kale. Na faj način misli да onemogući dalju hiperprodukciju.

—__ Нова немачка влада је привремено напустила план увозних контингената. Она жели прво да сачека док отказани трговински уговори престану да важе, чиме ће немачки царински ставови за дрво, јаја, маст и друге пољопривредне производе постати слободни. Она жели ипак да нарочитим мерама спречи прекомерни увоз пре истека уговора с 06зиром на претстојеће повишење царина.

— Енглеска је почела трговинске преговоре с Холандијом и Скандинавским државама, у којима се расправљају могућности међусобних преференцијалних царина.

— У трговинским преговорима између Аустрије и Пољске, Пољска се изјавила спремном да дале Аустрији за читав низ артикала електроиндустрије преференцијалне царине. Ступање на снагу преференцијалног уговора зависиће од пристанка трећих држава.

— У преференцијалним преговорима између Аустрије и Немачке, Аустрија тражи преференцијалне царине за резано дрво, конфекцију, шешире, путер и сир.

— Чехословачки житни синдикат је одлучио да дозволи неограничен увоз пшенице у децембру, јануару и фебруару, али само у компензацији. Услов за дозволу увоза домаћим трговцима је уверење да су купили два вагона домаће пшенице или ражи на вагон увезене пшенице.

— Француска влада је ослободила свих мера контингентирања дрвену грађу, која се увози за потребе бродоградње .