Narodno blagostanje

де

10 децембар 1932.

V. Bajkić

|

BAPO?TIHO ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 787

Каво је : bad priticao strani Барна!. — Каво је р!азтап strani bapital. — Kud se dede zlato

od priliva

L. Kako je i kad priticao strani kapital

Poslednjih dana imali smo prilike da po hiljaditi | ut slušamo i čitamo tvrđenje da je zakon O hOVCU od! 11 maja 1931 g., koji jč inaugurisao slobodu izvoza zlata | i trgovine devizama, uzrok odlivu zlata iz zemle, јег је, | kaže se, za tri meseca režima potpune slobode (juli, avgust i septembar) otišlo iz zemlje preko milijardu dinara. To nas primorava da se vratimo na pitanje o UZzocima odliva zlata iz naše zemlje, jer se tu radi O Centralnom problemu i najzad u vezi S tim i o pitanju odgovornosti — bar moralnoj — za slom dinara.

Pre svega potpuno je nespretno tvrđenje, da je sloboda izvoza: zlata iscrpla zlatnu rezervu Narodne banke, jer bi, po toj logici, novčanične banke onih zemalja, koje i danas imaju režim potpune slobode izvoza zlata, — a ко је većina zemalja u svetu — trebale da su odavno potpuno lišene zlata. Sama sloboda izvoza zlata može da bude uzrok odlivu samo uz ova dva uslova: 1. da je nemogućno bepstvo kapitala pod režimom zabrane izvoza zlata i 2. da postoji ekonomski ili psihološki razlog

za begstvo.

Prvi negativan uslov ne postoji. Ni Francuska sa svojom sirogom kontrolom za vreme i posle rala (dok franak nije stabiliziran), ni Nemačka, Austri|a i Čehoslovačka sa svojim drakonskim kaznama protiv begstva kapitala, nisu mogle da spreče izvoz kapitala, kad se za to osećala potreba. Deviza je nevidljiva kao vetar. U ostalom netačno je tvrđenje da nije prestala sloboda. izvoza zlata 28. juna 1931; juna 27, jedan dan pre stuрапја па зпаси хакопа о поуси, objavljen je jedan pravilnik, kojim se zabranjuje izvoz zlata i deviza u formi begstva kapitala a za kupovanje naših papira na strani potrebno je bilo odobrenje Ministarstva finansija.

Što se tiče drugog uslova, naime, da treba да роstoji ekonomski ili psihološki uzrok za izvoz Zlata, On se nije mogao pojaviti na dan stupanja na snagu slobode izvoza zlata, jer je tada Narodna banka povećala svoj zlatni i devizni stok za 1.700 miliona dinara. Ako je uzrok begstva postojao i ranije i bio čisto psihološki, onda bi on posle 28 juna mogao samo da oslabi ili da se izgubi usled naglog povećanja zlainog i deviznog stoka kod Narodne banke. Ako je bilo odliva zlata posle 28. juna pr. g. moralo ga je biti ranije. I bilo ga ie. On nije bio psihološke prirode, već Čisto ekonomske. To je bilo povlačenje kredita od strane inostranstva.

Mi smo više puta ukazali na to da se Americi ne može da prebaci štedljivost u davanju kredita inostranstvu. Naprotiv ona ie u tome sve do 1929 godine bila izdašnija, no što je to bilo u njezinom interesu. Isto tako ie i Engleska davala kredite, i ako njezino tržište kapitala nije bilo tako obilno kao amerikansko. Zbog toga ie ona davala više kratkoročnih kredita dok je Amerika davala u glavnom dugoročne zajmove. Prvo su davani veći krediti Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, zatim Srednjoj Evropi, Austriji, Mađarskoj i Čehoslovačkoj. A kad

su svi ovi bili saturirani pošli su amerikanski bankari da traže mušterije po celome svetu. To je bilo u početku 1927 god. Pošto su se prepunili hoteli u Pešti, napunili su se beogradski. U to doba su amerikanski bankari,

·apitala ?

lično, usted Beograda, nudili obilne kredite državi, op;:tinama i drugim javnopravnim institucijama. Nuđene su ogromne sume. Da su država i beogradska opština htele da se odvoje od Blera, mogli: bismo u 1927 i 1928 godini dobiti dugoročnih kredita za preko 150 mil. dolara. | uprkos toj vezanosti za Blera, dobili smo u toj periodi najveće kredite od posle rata. Ti spada druga tranša Blerovog zajma od 30 mil. dolara, Seligmanov zajam na založnice Državne Шројекагле banke od 12 mil. dolara, i Krigerov zajam od 22 mil. dolara. To ne znači da smo u toj periodi primili sve te parče (niti smo ih primili u nominainom iznosu); novac je tekao postepeno kroz više godina.

Isto tako je priticao i kratkoročni kapital u našu zemlju u glavnom preko Beča, Pešte i Praga. Najveći deo tog novca je došao preko Ročildove grupe, bečke i peštanske. Od tog novca se osniva Agrarna i industrijska banka sa obrtnim kapitalom od 150 mil. dinara, celim povučenim od „Kreditanštalta” ili preko njega. Isto tako su ogromnim milionima bile dotirane ostale |ugoslovenske banke, koje su bile patronizirane od „Kreditanštalta” kao što su Union banka, i naročito Ljubljanski kreditni zavod (koji je davao obilne kratkoročne kredite novčanim zavodima). U tu periodu spada širenje Agrarne i komercijalne banke, zatim proširenje patronata „Wienerbank Vereina-a” i pretvaranje njegovih |ugoslovenskih filiiala u samostalnu 'anku. Nakratko, može se ceniti priliv stranog kapitala u 1927—1929 godini, koie dugoročno koje kratkoročno na 3,5 do 4 milijarde dinara.

H. Kako je plasiran strani kapital

Savestan analitičar ne bi smeo na ovome mestu da pređe preko pitanja, kako ie dejstvovao taj ogromnt »riliv kapitala na našu narodnu privredu.

Kapitali, koje je uvezla država, bili su većim delom wpotreblieni na potrošne ciljeve, a manjim delom па investicije (građenje želieznica, puteva i vojničkih obiekata). Jedan deo tog kapitala upofreblien ie na DOVeбапје пазео пасјопајпог privrednoo inventara, a једап deo na neproduktivne cilieve. Iz #ћ Каонаја је forsicana izgradnia stanbenih prostorija u Beogradu i omogučene investiciie od strane samoupravnih tela.

Čitaocima je poznato da je nemačkim i austriiskim bankama učinien prekor da su vrlo rđavo upravliale kreditima koje su povukli sa strane, da su veći deo kratkoočnih kredita upotrebile na investiciie. To važi gotovo za sve banke u Evropi, koje su se u većim iznosima koristile stranim kapitalom nosle rata, ali ne i za {ugoslovenske banke. One su činile izuzetak. One su vodile stroso računa o potrebnom likviditetu. O tome ima više dokaza. Kao naivažniii dokaz je suma vraćenih kredita.

Ukunni ulošci na štednin kod naših banaka mali «i ad 14,7 milijardi dinara sredinom 1930 god. na 10.2 miliiarde krajem septembra 1932. Kad se tome dodadu smanienia po pasivnim tekućim računima od 1.5 miliiarde, izlazi da su banke vratile za 15 meseci 5.5 miliiardi dinera. Od toca je dala Narodna banka 700 mil. din Znači da su banke vratile 4.8 miliiarde. Od toga ie kamata iedna miliiarda. Izlazi da je povraćaj 3,8 milijardi, odnosno 26,7%. |