Narodno blagostanje
10, децембар 1932.
Oba skoka padaju u periodu koju smo označili kao veoma aktivnu u pogledu našeg bilansa plaćanja.
Neverovatno je slično kretanje žiro-računa kod Narodne banke sa zlatnim i deviznim stokom. Znači, da je sav višak deviza i zlata preko potrebe narodne privrede pretvaran u dinare i ovi deponovani na ŽirOračune kod Narodne banke. To potvrđuje naše gornje tvrđenje, da su naše banke kratkoročne strane kapitale držale likvidno.
Na početku smo postavili tvrđenje, da je u toj periodi naša privreda primila oko 3,5—4 miliarde din. zlata. Međutim priloženi gralikon pokazuje da zlatni i devizni stok Narodne banke nije nikad prešao јасе preko 3 miliarde dinara.
Pre nekoliko dana objavljena je prva engleska nota Americi po pitanju ratnih dugova. Glavno mesto u njoj glasi, da je Amerika obilnim kreditima, koje je dodelila Evropi, omogućila nečuveni prosperitet svoje narodne privrede, jer su ti krediti većinom dati u robi. Uzgred budi rečeno, Engleska ne govori ništa o tome da je ona bila posle Amerike najveći međunarodni poverilac posle rata, ni o tome u kakvim je dobrima ona te kredite dala. Ono što ne kaže engleska nota to kaže Politička ekonomija, naime da se međunarodni dugovi plaćaju samo robom, a da se samo salda izravnavaju zlatom. Dalje kaže Politička ekonomija da krediti koje jedna narodna privreda dobije u inostranstvu, a kad oni premašaju pasivni saldo njezinog bilansa plaćanja,
ртег ам јаји kupovnu snagu u inostranstvu i sletstveno '
povećavaju znatno uvoz. I to je potpuno u saglasnosti sa saznanjem da se međunarodni dugovi plaćaju samo robom, a odobreni kredit je prvo dug države poverioca državi dužnika.
iz svega ovoga izlazi da radi odgovora na pitanje, kud se dede zlato koje je naša narodna privreda dobila putem kratkoročnih ı dugoročnih kredita u pomenutoj periodi, treba da se obratimo našem trgovinskom bilansu jer je lako mogućno da nam on može dati odgo- |
РОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Сррана 789 privrede bio u toj periodi od 3.5 do 4 milijarde dinara. Meficit trgovinskog bilansa odneo nam je majveći deo toga, naime skoro 2.300 mil. dinara.
Ovom poslednjom konstatacijom, na koju nije kod nas dovoljno obraćena pažnja, naročito kad je docnije 1030 g. pokrenuto pitanje o metalnom pokriću dinara, celo je pitanje rasvetljeno.
Kad rezimiramo dosadašnje izlaganje o kretanju dinara i negovom metalnom pokriću kod Nar. banke i kad istovremeno imamo pred očima razviće valutnih prilika u Evropi, naročito kretanje kapitala, onda nam izlazi jasno pred oči da je depresijacija dinara samo jedan deo opšte pojave slabljenja valuta:država koje su kratkoročno dugovale inostranstvu. Ako stavimo Južnu Ameriku na stranu, onda bi ovo bio hronološki red kojim su pojedine valute dolazile u krizu: nemačka u julu 1931 g. i mađarska takođe u julu u drugoj polovini, Engleska u septembru, zatim Austrija, mi itd.
Potpunosti radi konstatujemo da je držanje Engleske u tim momentima. bilo drugojače no svih ostalih država ćija je valuta bila ugrožena odlivom kapitala.
Dok su sve ostale pristupile uvođenju deviznih ograničenja, bilo za komercijalne, bilo za javne dugove, bilo za |edne i druge, dotle je Engleska do danas ostala pri potpunoj slobodi izvoza zlata i trgovine devizama. Posle rata u svetu ima mnogo zluradosti. Najveći deo evropske štampe bio se topio kad je nagoveštavano da i dolar može da popusti. Ništa manje nije zluradosti u pisanju evropske štampe o periodičnim kolebanjima lunte sterlinga. I to često u štampi onih zemalja, čije su valute odavno već depresirane. Zaboravlja se pri "(оте да je Engleska ostavila svoju valutu punom uti|caju ponude i tražnje, pri čemu i spekulacija može s vremena na vreme da icra ogromnu ulogu. Pa ipak \funta nije pala niže no valuta nekih zemalja koje su ' uvele nedogledna ograničenja izvoza zlata i dodeljivanja ! devize.
S pravom se prebacuje engleskoj vladi da do po-
vor na pitanje. Trud nije uzaludan. Odgovor zaista leži slednjeg trenutka nije bila načisto s dubokim uzrocima u našem frgovinskom bilansu, jer dok je on za sve odliva zlata iz Engleske i da je dopustila da je pad funte vreme od kako se normalizirala naša narodna privreda iznenadi. Ali taj prekor ima samo akademski karakter, posle Svetskoga rata manje više uravnotežen „dotle po-|jer i da je engleska vlada bila načisto s tim 20 septemkazuje on u 1927 i 1928 g. ogroman deficit. U 1927 g. bra, uoči pada funte, ipak пе bi ništa preduzela, a naj-
iznosi on 870 mil. dinara a 1928 g. 1.400 mil. dinara. Ukupno za obadve godine skoro 2.300 miliona dinara. |
Rekli smo ranije da je priliv zlata naše narodne
manje devizna ograničenja. U idućem članku proučićemo posledice depresijacije dinara.
теза
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
И
Државни приходи и расхо-
ди у октобру 1932.33 буџетске године
За месец октобар предвиђено је у буџету на име расхода 9436 милиона динара, од чега отпада 631,3 милиона
— на буџет опште државне управе, а 312,3 милиона на расходе државних привредних предузећа. По првом утрошено је стварно 556,01 милиона динар или 88.08% од чега на личне расходе 311,26, а на материјалне 244,75 милиона динара. По буџету државних предузећа утрошено је 317,21 милиона, односно за 1,56 од сто више него што је предвиђено. У поређењу са расходима у месецу септембру, у октобру је утрошено за 98,15 мили-
она више,
Стварно наплаћени приходи у октобру износе 538,54 милиона динара по општим приходима и 302,18 милиона динара код државних привредних предузећа, дакле укупно 840,72 милиона динара. То је за 102,9 милиона динара односно за 10,9 од сто мање него што је предвиђено, а за 70,4 милиона динара мање него што је стварно утрошено. Повећање прихода у месецу октобру према месецу септембру износи 50,3 милиона динара, од чега отпада 8,6 милиона динара на приходе државне привреде, а 41.7 милиона динара на повећање прихода од непосредних и посредних пореза.
За првих седам месеца ове буџетске године предвиђени су расходи и приходи у износу од 6.605,6 милиона динара, од чега отпада на буџет државне управе 4418,8 милиона,