Narodno blagostanje
Страна 792 _
и развио до пуне мере церемонијални и фискални. Ако је г. Левензону било стало до тога да остане у саставу своје дотадање верске општине, онда је он то могао да постигне, није имао потребе да прелази у православну веру јер је општина била дужна да сахрани његову жену. Да је имао стрпљења само један дан, кад би задах од покојнице почео да трује околину, онда би надлежни санитет имао да казни одвосну општину, што је- допустила да дотле дође.
Никаквим законским прописом није предвиђена сахрана као мера екзекуције против пореских обвезника и кад би на пр. држави пало на памет да сахрану употреби у истоме циљу, онда би односна верска огштика имала право
- | да одбије државу од“ таквога захтева. Међутим општина
признаје јавно да је употребила сахрану не као сретство екзекуције, али као сретство принуде. Она је извршила пресију на ожалошћеног супруга, и морамо признати да су врло ретки мужеви који у тим моментима имају још снаге коју је имао г. Левензон, Таква политика општинска је незаконита и што она до сада није одговарала долази отуд што кад се дуг наплати и изврши сахрана ствар се предаје забораву. Али г. Левензон је требао да допусти да дође до судске расправе у интересу свих осталих који намеравају да умру, а дугују порез.
После Бога највећу моћ на земљи има власт. Опа одузима слободу, одузима имање и одузима живот. Све то је у интересу општости. Непрегледан је однос између појединца и власти. Власт је неизбежна при сваком важнијем акту У људском животу. Поред тога власт последњих деценија стално шири своју компентенцију. Данас власт напаја водом, осветљава електриком или гасом, даје дозволу за зидање куће, руши куће, уводи новорођенога у човечанска права заводећи га у регистре, проглашава човека за жењеног, и његову сопствену децу за његову, проглашава га за мртвог а т. д. Накратко, битни услови за живот човеков везани су за власт. Према томе кад би власт имала право да ма коју своју атрибуцију по својој увиђавности употреби као сретство екзекуције, онда не би нико ни 24 сата дуговао ништа власти, али би на земљи био пакао. Правни поредак је строго одвојио сваку функцију власти и прописао услове под којим оне функционишу. Пре неколико година београдска општина на пр. практиковала је да разна потраживања према својим грађанима утерује путем ускрћивања воде. Вода
је најбитнији елеменат за живот и здравље и она нема ни- |
Какве везе са ма каквом врстом тражбина. То је била незаконита пракса, која је, хвала Богу, давно напуштена. У Румунији на пр. не може нико добити пасош ако нема уверење о плаћеном порезу. То је такође скроз против-уставно, Право депласирања је уставно право грађана које може бити ограничено само у јавном интересу. Довођењем у везу фискалних интереса са основним правом грађана шкоди ауторитету власти.
вене савет алата ратишта.
Аустрија је _ прибегавала и прибегава најразноврснијим мерама за заштиту своје пољопривредне производње, нарочито — сточарства. Главни циљ је био и остао одржавање високих цена у земљи, Примењиване су скоро све протекционистичке мере. У октобру прошле године створен је, на крају, монопол увоза стоке, Основана је Централа за увоз и продају стоке, која је одређивала висину увозних контингената и давала одобрења за Догон домаће стоке на пијаце великих градова. На тај начин централа је регулисала тржиште са успехом. Цене су порасле, и следствено, дошло је до повећања производње и удела домаћих продуцената на тржишту у Бечу од 28 на 77% код свиња, а од 37 на 84% код волова. За свиње се плаћа 1.65
Сточарски фонд у Аустрији
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 50
до 1.75 шилинга (13.20—14 динара), по кг. живе ваге. Ова цена је нешто слабија него прошлих недеља када је ишла и до 1.90. Код нас се плаћа за свиње за извоз у Аустрију 1.50—8 динара. Диспаритет је огроман. Према томе, морале
| . . . | Су и зараде бити велике. То је био разлог који је навео ау-
„Стријску владу да изради Закон о сточарском Фонду; она | жели тиме да ову огромну зараду задржи за себе, а одузме је од комисионара и страних увозника. Наиме, централа за увоз и продају стоке делила је увознице бечким комисиона= рима, који су само обавештавали стране трговце колики је „Контингенат, преузимала од ових робу по цени која је меро|давна у дотичној земљи и пласирали је на тржиште по ви-
|
у сокој цени. То је било технички омогућено присилном орга| низацијом комисионара, која је делила увознице међу своје чланове. Прва присилна мера која је прихваћена с одушевљењем. Али, нису свагде само комисионари зарађивали. Ми смо и. пр. у последње време делили сами одобрени континГент, тако, да је корист од диспаритета цена пребачена на увознике. У суштини, то није мењало ништа ВИ ствари. Аустријски потрошачи плаћали су скупо месо, и цене стоке код нас је остала непромењена, Сада треба закон о сточарском фонду да измени овај поредак. У првом реду он жели да уклони једну неправду — каже се у аустријској штампи. Та неправда је заради комисионара. И то на овај начин: код увоза стоке мора се извесна сума према количини увоза предати у фонд. Она неће бити фиксирана него ће се одређивати према променама диспаритета домаћих и страних цена. Одређује је централа за увоз и продају стоке. Поред тога, што ће уклањање хорендних зарада комисионара зависити од висине ове суме, има и изнимака, које омогућују M даље ове и од саме владе признате неправедне зараде, наиме: 1) ако је компензациони посао и 2) ако иностранство протестује. Ово последње је могуће само за редовне контингенте. За специјалне контингенте не важе протести. (Наш ех-контингент износи последњих месеца стално око 1000 комада). Дакле, као што је монопол увоза мањкав, и ова мера за уклањање његових поседица је мањкава, јер и у случају њеног стриктног спровођења, комисионарима и тр„товцима остаје велики део неправедне зараде. Али, без об|зира на овај технички недостатак, ова мера He значи уклањање неправде. јер одузети зараду трговцима и комисионарима, а да при томе не добијају ништа ни аустријске потрошачи ни пољски, југословенски, мађарски и румунски | продуценти, код којих су производни трошкови скоро већи |него цене које добијају за своје производе, није уклањање |пеправде, што је вероватно јасно и самој аустријској вла"ди. Мовопол увоза створио је ову неправду — да мала група људи без нарочитог труда и ризика згрћу огромне зараде Н она се може уклонити само његовим укидањем, Међутим, аустријска влада на то ни не мисли. Она само жели да овим фондом прошири тржиште за своје сточарске производе и то појефтињењем меса за сиромашне грађане (само како то мисли спровести, не каже) и помагањем извоза стоке за приплод. Дакле, у знаку борбе против неправде покушава се остварити нова протекционистичка мера.
Ми смо у бр. 47. и 48. „НаПореске промене у Фран- | родног Благостања“ тврдили, цуској да је депоновање страних хартија од вредности у иностранству са стране француских ималаца правно неоспоран акт, да су споменуте суме утајеног пореза код швајцарских банака немогуће и да ће пореска инквизиција, која је у новом финансиском закону нарочито уперена против ималаца хартија од вредности имати за последицу још веће и чешће утаје. Сад се и француска самостална финансиска штампа