Narodno blagostanje

Страна 810

Овај аграрни протекционизам нарочито је појачан уласком екстремних аграраца у владу пре два месеца, којом приликом су ови преузели министарство пољопривреде. Заштита је сада протегнута и на стоку, месо, млечне производе и јаја. Тим је Чехословачка пошла стопама Немачке, која је прво заштитила пољопривреду жита, а затим и све остале аграрне производе.

Заштита сточарства у Чехословачкој остварује се оснивањем једног синдиката, који ће вршити увоз и расподелу споменутих производа. У новом синдикату заступљени су слично као и код постојећег житног синдиката: произво-

Ђачи, пољопривредна индустрија, увозници и потрошачке

задруге. Синдикат је под контролом државе, Без његовог одобрења не могу се односни производи уопште увести, а ово се одобрење издаје само у случају ако домаћи произвођачи пе производе дотичне робе довољно и у одговарајућој каквоћи. За издавање увозних дозвола плаћа се синдикату посебна такса, чији ће приходи покривати режијске трошкове а остатак се има употребити за помагање домаће производње. Зато су тако уведене нове отежице за увоз жита. У децембру ов. год. и јануару и фебруару идуће године може се жито увести само у компензационом промету за домаће аграрне и индустриске. производе или у клирингу, али само онда, ако се увоз плаћа замрзнутим потраживањима у иностранству. Сем тога сваки трговац житом мора при увозу доказати, да је на сваки увезени вагон купио 2 вагона домаће пшенице или ражи. Кад увоза кукуруза повишена је посебна такса синдиката од 12 на 20 круна на 100 килограма.

За земље које су Чехословачку до сада снабдевале аграрним производима, а међ те спадамо и ми, представљају нова ограничења велике потешкоће. Такса синдиката има дејство царине. Издавање увозних дозвола само у колико домаћа производња не може да подмири домаће потребе значи практично, скоро потпуно онемогућење увоза многих производа као меса, живине и јаја. За домаћу производњу значиће овај синдикат исто што и Централа за увоз и продаја стоке у аустрији о чему смо писали у прошлом броју.

Početkom. meseca avgusta ov. god. izgledalo je, da će u Francčuskoj civilnoj avijaciji izaći na videlo jedna krupna korupcionistička afera. Prvi znak za uzbunu dala je čuvena Madam Ano u svom časopisu „Forces”. Andrć Buju -— Lafon, delegirani član upravnog odbora vazduhoplovnog društva Aeropostale optužio je P. Vejera, direktora C. J. D. N. A. i E. Šomijea direktora trgovinskog odelenja u ministarstvu vazduhoplovstva, da su primili mito od fabrike motora Nom e on, kako bi država za subvencioniranu privatnu i za vojnu avijacjju uzimala motore te fabrike. Osim toga da su u sporazumu sa tom fabrikom radili na osnivanju jednog novog društva koje bi imalo preuzeti inventar Аегорозтаје 1 да 5; па tom novom društvu (kao i kod gornje fabrike motora) imala da sarađuje i nemačka Lufthauza. Nisu ostali pošteđeni ni sadanji ministar avijacije Penleve ni bivši ministar avijacije Dimenil u Тагфјеој vladi.

Još u početku afere videlo se, da je op*užba osnovana na falsifikovanim dokumentima, koje je poručio tužilac, te je on od tužioca postao optuženi. Ovih dana i parlament se pozabavio tim pitanjem.

Alžra civilnog vazduhoplovstva u Francuskoj

рит ua (O e ein rama ani OOrerisrri

Što je međutim u stvari? Aeropostale kao finansijska cen.: trala francuske civilne avijacije primila je od države subvenciju, koja u god. 1930 iznosi 86 miliona franaka odnosno četiri petine njenih prihoda — ona je od toga živela. Ta je subvencija delena među afilirana preduzeća, među kojima i neka strana. Uprkos tolikoj subvenciji Aeropostale je došla u finansiske poteškoće i u februaru 1931 tražila je veću državni pomoć. Država је ођ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

zirom na činjenicu, da зе radilo o jednom povlaštenom greduzeću, bila pripravna da ponovno priskoči u pomoć, ali je kod kontrole ranijih poslova Aeropostale naišla na meispravne obračune, neispravna dokumenta o upotrebi državnog novca, a pored toga društvo nije htelo dati ni dovoljna obaveštenja o svojim stranim vezama. Zbog toga je određeno da se Aeropostale likvidira, ali da država ; kod nove organizacije civilne avijacije zadrži kontrolu. Likvidacija Aeropostale još nije izvršena, ali pošto će ona koštati položaja ako ne i šta više direktora Buju — Lafona, to je njegov sin i saradnik Andrć inscenirao čitavu gornju aferu kako bi na taj način spasio očevu i svoju poziciju. Međutim svi inkrimirani dokumenti, koji su pretili da pokolebaju poverenje u francusku avijaciju, a dokažu njene tajne veze sa Nemačkom i okaljaju veliki broj ljudi u francuskoj upravi, bili su falsifikovani. Ovaj slučaj najbolje pokazuje u kakvim se rukama пајаzila subvencionirana Aeropostale i kakvim su se kriminalnim sredstvima služili ti ljudi i pre i sada u odbrani svojih prijavih dela. Međutim oni su imali i jake političke veze ; +0 je najžalosnije u čitavoj stvari. Oni su tim vezama uspeli da dobiju tako velike subvencije, i da se i posle kraha u februaru 1931 održe па upravi. Sadašnjom falsifikatorskom aferom, nastojali su da ocrne druge kako bi sebe oprali. Međutim socijalisti su bili oni koji su prvi shvatili, da ovđe lopov viče: „Držte lopova”, što je debata u parlamentu u stvari i dokazala.

Vlada je obećala skupštini strogi postupak protiv krivaca i oni već leže u zatvoru. Takođe dokazano je da ne postoji nikakva veza između francuske avijacije i Nemačke, što je potpuno smirilo duhove. Parlament je takođe dao vladi odrešene tuke u pogledu nove organizacije i pojačane kontrole civilne subvencionirane avijacije. Sasvim je jasno, da je posle ovakvih loših iskustava sa Aeropostale, kontrola civilne avijacije i naročito kontrola upotrebe podeljenih subvencija dužnost države.

Rumunske državne finansije su bile glavni predmet kritike mnogobrojnih izveštaja raznih komisija o ekonomskom i fimansij6 skom stanju Rumunije. Ostale teškoće — naročito, težak položaj banaka posle zakona o razduženju seljaka — u nekoliko su uklonjene, dok su se državne finansije iz dana u dan pogoršavale. Prihodi stalno opadaju. Vlada se ograničava samo na srazmerno reduciranje rashoda, ali bez uspeha. Deliciti su redovni, leteći dugovi ogromni. Ovogodišnji budžet iznosiće oko 17 milijardi leji, prema 15 milijardi prošle i 33 pretprošle godine. Pa ipak, i kod Ovog зкого ргеројоујепог budžeta računa se s milijardskim deficitom. Prema izveštajima linansijskog savetnika Narodne banke Oboena, deficit je korisan, i ne može se ukloniti samo sniženjem rashoda. Identični su zaključci i komisije Društva naroda koju su sačijsvali d'Avenol i Lovedey. Na suprot izveštajima delegata Društva naroda iz raznih zemalja, cde je prva i glavna mera bila redukcija rashoda za” dovođenje budžeta u ravnotežu, za Rumuniju komisija predlaže u prvom redu povišenje prihoda — uvođenjem novih poreza, i pored toga, kao vrlo važnu meru, što kod drugih zemalja nije uopšte dolazilo u obzir, redovno i rigorozno naplaćivanje poreza.

Međutim, za ovaj budžet pofrebna je hitnija pomoć. U zemlji je nema. Jedino je moguće na strani. 1 to,. Ni u formi zajma ili u formi moratorijuma za službu po stranim dugovima. I ovde je, opet, u Rumuniji drukčija situacija nego. u. nekim drugim zemljama. Dok se je kod ovih radilo i radi u prvom redu o moratorijumu transfera, zbog nemanja deviza, u Rumuniji, moratorijum transfera uopšte ne dolazi u pitanje, jer bi vlada mogla da nabavi devize kada bi imala potrebna sretstva jer je rumunski bilans plaćanja još uvek aktivan. Važno je, dakie, odgoda plaćanja i sniženje kamata. Vlada Vajde Voevoda vodila le pregovore na ovoj bazi i sa poveriocima i sa Društvom Naroda, i došla je do saznanja, da pomoć može očekivati samo u slučaju da Društvo Naroda preuzme finansijsku kontrolu u zemlji.

Borba za finansijsku konкој п Rumuniji