Narodno blagostanje
· 17. децембар 1932
у јуну, а од јуна до новембра број незапослених је порастао за 000 хиљада. Железнице су натовариле у септембру 21.9 мил. тона разне робе према 18.9 у јулу. Нарочито је знатно "опадање стечајева и поравнања. У октобру су стечајеви пали на 457, док су У октобру прошле године били на рекордној висини од 1.396. Поравнања је било у октобру 254 према 994 у октобру прошле године. Производња тешке индустрије код појединих бранши порасла је до 30%. Производња ваљаног гвожђа износила јеу октобру 394 хиљаде тона, према 269 хиљада тона у августу; производња сировог жељеза 522 хиљада према 416 хиљада; каменог угља 9.5 мил. тона у октобру према 8.6 мил. тона у августу. још повољнији су подаци о текстилној индустрији, која додуше увек у лето показује извесно оживљење; тако у памучној индустрији порастао је број запослених за 53%, у вуненој за 27%; пролукција памучних предива била је већа за 22.1% него у септембру. Исто тако је и на ефектном тржишту дошло до побољшања. Индекс рентних хартија скочио је од јула са 59.67 на 71.44, док је индекс акција од најнижег стања у априлу од 431 скочио на 58.6 у септембру, али је у октобру пао опет на 55.7.
У привидној супротности с овим подацима о производњи и о стању на тржишту ефеката стоје извештаји о пословању банака. У исто време наиме кредити Рајхсбанке привреди пали су од 3.5 на 31 милијарду маргка; исто тако, с кратким прекидом у септембру, опали су и повериоци и дужници приватних банака. Смањење поверилаца је разумљиво. Привреда је смањила своја потраживања код банака, јер је њена потреба за новцем порасла због већег промета и виших цена сировина, и јер је услед делимичног повратка поверења куповала хартије од вредности. Друкчије је с опадањем дужника. Банке су управо требале код оживљења привреде да прошире своје кредите привреди. Поготово, јер су после санирања биле у стању да дају нове кредите. Изгледа, да је то у ствари био случај. Само они не долазе до изражаја у банкарским билансима, јер су компензиране истовременим плаћањем старих банкарских дуговања. Сем тога, потреба привреде за новим кредитима је мања него што би то одговарало оживљењу привреде, јер је привреда постала ликвиднија продајом старих залиха.
Оживљење привреде је успех Папеновог привредног програма. Он је приватној привреди дао мораторијум издавањем пореских бонова, чиме јој је, теоретски, стављено на располагање 2.2 милијарде марака; даље, он је на индустрију психолошки повољно деловао, услед изјашњења за капиталистички режим. Програму је користило што је извођен у доба када је на светском тржишту дошло до хосе сировина и до повољних резултата лозанске конференције што је пробудило наду на обрт у коњунктури. У међувремену, у свему овоме дошло је до преокрета: Цене сировина приближиле су се већим делом најнижем стању у јуну, Тешкоће с Америком због ратних дугова показује да њихово питање није решено, и коначно, још је неизвесно какав ће став узети Шлајхерова влада према Папеновом програму. Ове то неће остати без утицаја на наступело оживљење привреде. Зато је још увек рано говорити о томе, да ли је Папенов привредни програм довео до сталног или пролазног побољшања. |O SS IC CC CCC Situacija u pogledu plaćanja ratnih dugova Americi je sledeса: од tri glavna dužnika 2 plaćaju naime Engleska i Italija, a 1 ne plaća naime Francaska. I ako Engleska i Italija plaćaju one to čine uslovno i stoje na stanovištu revizije ratnih dugova kako bi se ovi prilagodili lozanskom sporazumu, što znači redukciju od 90%. One plaćaju da bi imali bol:i teren za nove pregovore, koje sa punim autoritetom
Posle 15. decembra
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 809
| može da povede samo nova demokraiska vlada u Americi, koja preuzima dužnost početkom marta iduće godine. Francuska se svojim držanjem izolira i lako ie mogućno da dođe do zategnutih ekonomskih odnosa sa Amerikom. Opasnost od ovog 120iovanja istakao je punim pravom Erio, a ističe je i veliki deo francuske štampe.
U koliko nova vlada u Americi pokaže više razumevanja za pitanje ratnih dugova i povedu se novi pregovori, oni će bik vođeni samo sa Engleskom i Italijom, a ne i sa Francuskom, Čije sadašnje držanje prema sudu Amerikanca nije fer. U koliko Amerikanci ne pokažu dovolino razumevanja i dobre volje u junu ćemo imati i Englesku i Italiju, koje su platile uslovno, na liniji Francuske, a time će se izolovati Amerika. Pitanje bi ušlo u novu fazu. :
Mečutim u koliko Amerika povede pregovore sa нанјот i Engleskom, postoje i za Francusku dve ćuprije za indirektan sporazum sa Amerikom, naime konferencija za razoružanje · međunarodna ekonomska konferencija. "To su međunarodne konierencije ali irancusko-američka saglasnost na tim konferencijama, dovela bi dotle da i-u pitanju ratnog duga Amerika pruži ruku Erahcuskoj. Produženje zategnut” ekonomskih i finansiskih odnosa između ove dve države imalo bi vrlo loše posledice za теšenje međunarodne ekonomske krize, |er one poseduju oko 65% svetske rezerve zlata i imaju najjače materijalne mogućnosti za borbu protiv krize.
Za liude koji razvoj međunarodnih kreditnih odnosa ne · posmatraju s dovoljne visine, znači možda iraticusko neplaćanje, | naročiti prekršaj tih odnosa, jer je Francuska bogata. Međutim | danas oko 20 država ne udovoljavaju svojim finansiskim obave| тата, а 5 čisto pravnog gledišta ne može se činiti razlika između bogatih i siromašnih dužnika.
Neka nam je na koncu dozvoliena sledeća konstatacija: Niko nije tako oduševljeno pozdravio izbor Ruzvelta kao irancuska štampa. Hvalilo se njegovo frankolilstvo i razumevanje evropskih problema. Mi smo tom prilikom odgovorili Francuzima, da će možda Ruzveltova Amerika potrošiti nešto više francuskog vina ,ali da će u pogledu ratnih dugova ostati na principima Huverove Amerike. Razvoj događaja „dao nam je pravo. Bilo bi Potrebno da i dnevna štampa pokaže manje temperamenta, a više logike i razumevanja stvarnosti.
Koreni 0
z— I==-—· (| _• le"
Чехословачка затвара постепено врата нашим пољопривред. производима
|
Од 1930 припада и Чехословачка оним средњеевропским индустриским државама, које су екстремно аграрнозпротекционистичке. Она настоји да аграрну производњу тако развије, да буде у стању да покрије домаћу потрошњу. Аграрни протекционизам почео је повишењем царине за извесне пољопривредне производе и административним отежавањем увоза. Нова отежања за увоз представљају и девизна ограничења уведена почетком ове године, по којима су девизе додељиване само за случај да је увоз вршен на основу ивозних дозвола. Ова су се ограничења развила у трговинско-политички инструмент, који је делио читав увоз на неопходно потребан и мање потребан. Та подела је у почетку важила само за једну трећину дотадањег увоза, а касније за читав увоз. Последица је била смањење увоза од 19,9 милијарди круна у 1929 на 15,7 милијарди 1930, 11,8 милијарди 1931 и само 6,1 милијарди у првих 9 месеци тек. године. Смањење увоза обухвата у главном аграрне производе. Карактеристично је да је у исто време јако опао и извоз посредних и непосредних аграрних продуката из Чехословачке, шећера, хмеља и јечма. Под том заштитом врши се преоријентација пољопривредне производње у Чехословачкој. Смањује се производња шећерне репе и хмеља, а повећава производња пшенице и ражи. Повећава се такође и производња кромпира који се употребљава и за исхрану свиња.