Narodno blagostanje

Окрача 812

НОВЧАРСТВО !

— Prema izveštaju Udruženja vojvođanskih banaka u oktobru se nastavilo opadanje uloga na štednju. 'Najviše padaju ulozi kod privatnih banaka „i to u Bačkoj za 15,9 mil. na 367,9 mil. dinara, u Banatu za 9,8 mil na 260,1 mil. dinara a u Baranji za 6,2 na 116,2 mil. dinara. Ukupan pad uloga na štednju iznosi 32,6 mil. na 907,0 mil. dinara. Ukupni ulozi na štednju i po tekućim računima iznose 1,012.498.308 dinara prema 1.051,544.944 u septembru i 1.295.765.354 u oktobru prošle godine.

| — Rumunska vlada izradila je zakonski projekat o mura-. torijumu za gradske hipotekarne dugove do 1 aprila 1933 gogine. Isto tako se odgađaju za to vreme sve egzekucije koje stoje u Vezi s hipotekarnim dugovima. Strana hipotekarna potraživanja su izuzefa.

— Austrijska Narodna banka odobrila je, da se otplata od nje odobrenih dugoročnih zajmova može vršiti u privatnom kliringu, što je posle ukidanja „kvote za sirovine” „dalji korak ka potpunom ukidanju deviznih ograničenja.

— U novembru st porasi ulozi na štednju kod austrijskih štedionica za 12 mil. šilinga. na 1493 mil. prema 1475 mil. u isto doba prošle godine, t. ji. za 8 miliona više.

— Mađarski moratorium transfera ističe 23. ov. m., i SIgurno je da će biti produžen. Ali istovremeno s njegovim ;'roduženjem postavilo se i pitanje obustave amortizacione službe jer je država već sada u zakašnjenju sa plaćanjem rata na konto transfera za 1 milion penga. Plaćen je u celosti samo anuitet zajma Društva naroda, koji se polaže na specijalni konto, i to iz založenih državnih prihoda. Sigurno је da se. ovi zaostaci ne mogu platiti, i da je sada samo pitanje kako će se ovo faktično stanje sankcionirati.

— Peed američkim kongresom nalazi se nekoliko zakonskih projekata o reformi Federalnog rezervnog sistema i njegovom proširenju na ostale banke, koje do sada nisu bile članice. Tim povodom je i Thomas Lamont, član bankarske kuće J. P. Morgan & Co izneo predlog u kome se zalaže za primanje novih banaka, što obrazlaže na sledeći način: Federalnom tezervnom sistemu pripada sada 40% svih banaka, dok je 60%, s ukupnim sredstvima od 12 miliardi dolara izvan sistema i u slučaju potrebe ne mogu dobiti pomoć. Šta to znači, pokazuje najbolje činjenica da je od 1921 do 1931 godine došlo u teškoće 7587 banaka koje ne pripadaju Federalnom sistemu, dok je samo 1608 banaka članica obustavilo plaćanje. Većina od tih su male banke, koje su propale zbog poznatih agrarnih teškoća. Da su

bile članice Federalnog sistema, ili da su se mogie osloniti na neku veliku banku, verovatno 51 se mnoge od njih mogle spasiti. Zbog toga je potrebno 1) da se omogući svima američkim bankama pristup u Federalni rezervni sistem i 2) da se zakonodavnim putem omogući stvaranje bankarskih filijala.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Švedska vlada emitovala je zajam u iznosu od 66 mil. švedskih kruna za konverziju 5%-tnog zajma iz 1932 godire. Isto tako i grad Štokholm priprema emisiju zajma u iznosu od 50 mil. šved. kruna, s rokom od 50 godina.

— Инвестициони зајам општине земунске од „Електро-Инвеста" износи у динарима 19.813.500. Од њега је до сад утрошено 4,317.000 дин. за комуналне радове и отплате. Остатак се налази на текућем рачуну код Хипотекарне банке и Поштанске штедионице. |

— Прорачун буџета општине Никшићске за 1933 г. износи 2.110.600 дин. У прошлој години буџет је био већи за 200 хиљада дин. Уштеда је учињена на личним расходима.

— Прорачун општине Вараждинске за 1933 Бе предвиђа расходе на 7,226.000 дин. и приходе на 7,228.500 дин, и мањи је од прошлогодишњег за 1,202.000. дин.

Бр. 51 — Прорачун општине Суботичке за 1933 г. предвиђа расходе на 32 милиона динара и приходе на 19 мил. ДИН, И за 4 милиона је мањи од прошлогодишњег. Мањак ће се покрити прирезом од 80%, а прошле године је износио 53%. — Belgija još nije aspela da plasira u Francuskoj pod povoljnim uslovima nameravani dugoročni zajam u iznosu od ПБ milijardu franaka, ali je postigla sporazum s jednim bankarskim konzorcijumom da ovaj preuzme kao avans dugoročnog

zajma od 1.500 mil. franaka 500 mil. blagajničkih bonovi s rokom od godinu dana.

— Njujorška opština dobila je od nekoliko velikih i anaka zajam u iznosu od 40 mil. doltara. Pregovori su trajali dugo, jer su banke postavile uslov da se budžet reducira za 131 mil dolara, našto opština nije hfela u prvo vreme da pristane. Ali kako su ovih dana dospevali neki zajmovi, opština je morala pristati na uslove, jer bi inaće došlo do obustave plaćanja.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Austrijsko društvo za kupovinu duvana „Austrila” postiglo je sporazum sa turskom vladom o kupovini turskog duvana za 20 miliona francuskih franaka do kraja 1933 godine, koji će se platiti austrijskom robom putem kliringa.

— Franctiska je povisila kvotu prisilnoe primeljavanja do-

' maće pšenice na 99%, što praktično znači zabranu uvoza.

— Талијански парламенат примио је декрет о ступању на снагу споразума о југословенско-талијанском клирингу, који је закључен у Риму 22. октобра о. г.

— Mađarska vlada je odredila osam izvoznih firmi preko kojih će se vršiti izvoz pšenice u Austriju. Glavni cilj ove uredbe je, da se spreči konkurencija izvoznika, koja je dovela донНе da je nedavno prodato u Austriju 220 vagona pšen:ce po ceni koja je 10% ispod svetskog pariteta. Ostali izvoznici dužni su da prodaju jednoj od određenih 8 firmi pšenicu, a za to dobijaju proviziju od 1%.

— Izmeđ mađarske i čehoslovačke vlade vode se pregovori o obnavljanju ugovora o kompenzaciji debelih зујпја та о0пуо drvo, кој је do sada vrlo dobro funkcionisao. Treba da se kompenzira 20.000 vagona čehoslovačkog gorivog drveta za 29 hiljada komada debelih svinja. Iz оуог Котрепгасјопог роsla nastaće saldo od 17—18 mil. kr. u korist Mađarske кој се se likvidirati izvozom čehoslovačkih industrijskih proizvoda. Dalje se vode pregovori o kompenzaciji u prometu stranaca.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министар социјалне политике прописао је измене и допуне правилника о повлашћеној вожњи незапослених радника, према којој се као радник сматра свако лице без разлике пола, које своју телесну или умну снагу ставља у службу трећег лица, било за награду, било у циљу сопствене обуке. Тиме се повластице на вожњу проширују, јер су досад важиле само за извесне врсте радника. Још се установљава стална комисија за решавање ових питања.

— Gradska sušačka opština izdala je pravilnik po kome uvodi plaćanje 10% pmrmhreza. Od toga se oslobađaju oni koji plaćaju porez godišnje ispod 300 dinara. Taj će se prirez skupljati za pomoć nezaposlenim i siromašnim radnicima.

— U Čehoslovačkoj se sprema revizija socijalnoz osiguranja za slučaj starosti; do sada je svaki osigurani DĐrimao rentu čim je navršio 65 godina, bez obzira da li je dalje zaposlen ili ne. Sada se predviđa t. zv. socijalna renta za one nameštenike koji su prešli 55 godina, a već su godinu dana bez posla. Finansijska sretstva dobiće se ukidanjem penzija svima koji su i dalje zaposleni.